Roman „Ljuba“ Radovana Vlahovića, kao četvrta
knjiga Banatske epopeje započete romanom „Bapa“, nedavno je
objavljen u izdanju Banatskog kulturnog centra.
O novom romanu,
Radovan Vlahović kaže: „Iznenadna
smrt, na Srpsku Novu godinu, mog brata Vlaste, kao poslednjeg svedoka
porodičnog stradanja, kom su lokalni komesari, kao bebi od tri
meseca u kolevci, uzeli št'ikano jastuče ispod glave, me je potakla da, 75
godina nakon prinudnog otkupa, objavim roman Ljuba, koji govori o tome
kako je moja porodica, zbog neizmirenja prevelike obaveze, obležena kao državni
neprijatelj, proglašena krivom i kažnjena konfiskacijom celokupne imovine i
zatvorom. Ovaj roman je dokument, ali i fikcija. Ovaj roman je genetski i
duhovni kod koji sam posisao sa majčinim mlekom. Ovaj roman i priča o Ljubi
prate me od rođenja do današnjih dana, a da ključna čvorišta, kako u njemu,
tako i u životu, još uvek nisu razmršena.“
***
Da sam
onda umro, sad ne bi moji najrođeniji stradali. Oni bi se prikrjali i platili
i ono što nemu, dali bi komunistima danak i pokorili bi se. Ovako, ja sam im
bio brana i zbog mene ćedu biti sirotinja i obeleženi. Al’ Gospod je velik i
useliće se u nji’ i oni ćedu kapital opet stvoriti, a i kad i’ na onaj svet
budu pitali: „Jer si se u svome zemaljskom životu odrekô Sotone“, oni ćedu
odgovoriti: „Jesam, odrekô sam se, jer je to naš predak Ljuba učinio za nas i,
kao Hrist, dao se kao žrtva za naše spasenje.“
(odlomak iz romana)
Izvodi iz recenzija
Nalik
prethodnicima koji čine objedinjeno troknjižje banatske epopeje – romanima
„Bapa“, „1934.“ i „Mučenici“ – i koji evociraju uspomene na međuratni i ratni
period, pa čak i naslućuju događaje koji će se odigrati, a koji će biti opisani
u novoispisanom tomu, najnoviji roman Radovana Vlahovića, naslovljen po glavnom
junaku „Ljuba, obuhvata sam kraj posleratne decenije, tačnije 1948. i 1949.
godinu, smeštajući u središte radnje priču o porodici Ljube Vlaovića, ali i
njegovom nepravednom zatočeništvu proizašlom kao odgovor na nepristajanje da se
povinuje novoj političkoj misli tako što će odstupiti od sebe, zanemariti
vrednosti za koje se zalaže, delati na štetu najbližih i izdati Hrista.
Milana Poučki
Vlahović
je romanom „Ljuba“ napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je
velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive
viđenja. Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio,
negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u
ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od
zloupotrebe. Zbog toga roman „Ljuba“ nije samo priča o posledicama rata i
promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja
književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo.
Andrea Beata Bicok
Trenutak
u romanu kad stiže poziv ocu porodice da se javi u mesni odbor zbog
neizvršavanja obaveze prema državi, to je trenutak kad jedan čitav svet
nestaje. Nastaje tad duga noć jugoslovenska. Oduzeta imovina postaje opšte
vlasništvo koje neće imati snagu da pokrene ništa, nego će čitav jedan narod
pripremiti da u budućnosti postane rob. Očekivati da u trci pobedi auto sa
izvađenim motorom, ravno je onom što su komunisti pokušali. Vlahovićev junak,
potomak vojnih graničara, svestan je onoga što će doći: „Kad im sve dam, onda
ćedu me terati da uđem uzadrugu da mi dirdale i neradeni budu deci brigadiri i
da i’ teru na kazan. Ne može tako… Zar sam to dočeko? Da me pod starost teru na
kazan da idem da jem i još i decu moju tamo da gledim od sramote.”
Nenad Stanojević
Vlahović
kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u
ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom
dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju
stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na
srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti
postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je
sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na
liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i
svedočanstvo o tragediji jedne porodice.
Viktor Škorić
Urednik romana je
Simon Grabovac. Roman je objavljen uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i
odnose sa verskim zajednicama.
Radovan Vlahović je
rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je preko 60 knjiga. Piše romane, kratke
priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski,
slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja
književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog
govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih
književnika. Osnivač
je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog
centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra
potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti
na više jezika. Dobitnik
je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija i
nagrada. Živi i radi u
Novom Miloševu.
Banatska epopeja u web knjižari:
.jpg)
.jpg)
