Grujica Rođenkov: „Vetrovi roglja mog"

U svojoj prvoj knjizi „Vetrovi roglja mog“ pesnik Grujica Rođenkov nas snagom evokacije i sećanja vraća iz vremena sadašnjeg pola veka unazad, u vreme koje je on zapamtio i opevao i na taj način pokušao da sačuva od zaborava jednu lepu tradiciju kad su ljudi bili manje otuđeni jedni od drugih, kad su bili u neprestanim kontaktima i razgovorima i kad su se oslanjali jedni na druge. 

Ako bih trebao da definišem pesničku pojavu Grujice Rođenkova, rekao bih da je on zavičajni narodni pesnik. Da živi u vremenu od pre pola i jednog veka, on bi svakako bio na svome roglju i na zahtev prisutnih domaćina morao bi da im u nekim svečanim prilikama „oddeklemuje“ po neku od svojih pesama.

Novo Miloševo ima dugu i bogatu književnu tradiciju vezanu za više značajnih stvaralaca iz prošlosti: Teodor Pavlović, prvi sekretar i reformator Matice srpske, prota Milutin Trbić i prota dr Dobrivoj Nikolić koji su još u devetnaestom veku pisali i objavljivali knjige, Herman Helfgot koji je knjige pisao na srpskom i hebrejskom, Sima Cucić, rodonačelnik književne kritike književnosti za decu u Srba, Svetozar Sveta Malešev, pisac i urednik listova za decu i drugi.

Pojava Grujice Rođenkova s knjigom „Vetrovi roglja mog“ je još jedan delić u mozaiku novomiloševačke književne i kulturološke tradicije i ja mu ovom prilkom kao urednik i recenzent ove knjige čestitam i želim dobrodošlicu u sazvežđe novomiloševačkih autora.

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović

 

više o knjizi: http://vlahovicradovan.blogspot.com/2013/11/a.html

DANI JAPANSKE KULTURE u Novom Bečeju

            

DANI JAPANSKE KULTURE održaće se u Domu kulture Opštine Novi Bečej 5-21. 12. 2013. u okviru manifestacije GODINA JAPANA U SRBIJI u organizaciji Doma kulture Opštine Novi Bečej i Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo.

Manifestacija GODINA JAPANA U SRBIJI, koja ima za cilj približavanje bogate kulture ove daleke zemlje našem narodu, održana je, u saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu, u preko pedeset gradova Srbije. Inicijatori i koordinatori ovog projekta su Milija Belić, doktor umetnosti i nauka o umetnosti, i Mira Odalović, stilista, iz Pariza.

PROGRAM

5. 12. 2013. 19h

Galerija „Selo“, Dom kulture Opštine Novi Bečej

Otvaranje Izložbe japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka „Slike prolaznog sveta“ (vlasnistvo kolekcionara Ninka Radosavljevića iz Pariza).

Izložbu će otvoriti predstavnik Ambasade Japana u Beogradu.

Goste će pozdraviti Matija Kovač, zamenik predsednika Opštine Novi Bečej.

Devojke u tradicionalnim japanskim kimonima dočekivaće goste.

Izložba će biti otvorena do 21. 12. 2013. godine.

Japanski pisac Asai Rioi (1612–1691) pokušao je da običnom posmatraču na slikovit način približi filozofiju života ali i specifične umetnosti – japanske ukijoe grafike. Tim povodom napisao je: „Živeti samo sadašnji trenutak, potpuno se prepustiti sagledavanju meseca, snega, cveta trešnje i javorovog lista... ne dozvoliti sebi podleganje siromaštvu i ne dozvoliti da se ono pojavi na licu... nego plutati kao čamac na reci... To je ukijo.”

Ono što začuđuje jeste njihov modernizam. Hrabrost kompozicije, ekstremna tananost i finoća stila, uz istovremeno veoma naglašenu snagu izraza i prisutnost emocija daje ovim delima upečatljivi kolorit. Društvo koje se oslobađa, koje živi svoja stremljenja punim plućima, svesno da trajanje neće biti večno, inspirisalo je velike majstore da stvaraju sa posebnom izražajnošću. (dr Milija Belić)

06-18. 12. 2013. Dom kulture Opštine Novi Bečej

Retrospektova filmova Akira Kurosave.

  

06. 12. 2013. 19h - RAŠOMON, 1950. 

9. 12. 2013. 19h - SEDAM SAMURAJA I deo, 1954.

10.12.2013. 19h -  SEDAM SAMURAJA II deo, 1954.

13. 12. 2013. 19h - TELESNA GARDA, 1961. 

16. 12. 2013. 19h - SANJURO, 1962.

18. 12. 2013. 19h - KAGEMUŠA, 1980.

Akira Kurosava (1910—1998) bio je japanski filmski režiser, scenarista i producent. Smatra se jednim od najznačajnijih ličnosti iz sveta filma. Režirao je 30 filmova tokom filmskog stvaralaštva koje je trajalo 57 godina.

Zbog složenosti autorske ličnosti, kojom nadmoćno nadvladava raspone raznorodnih dramskih struktura, na zapadu je nazvan Šekspirom savremenog filma, dok je u domovini dobio nadimak Imperator. Kurosava je neosporno jedan od snažnijih i originalnijih autora i japanske i svetske kinematografije. Jedinstvenu temu svoga stvaralaštva Kurosava određuje pitanjem „zašto ljudi ne mogu živeti sretnije zajedno?".

„Zlatna značka“ Radovanu Vlahoviću

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, dodelila je tradicionalno priznanje „Zlatna značka“ pojedincima za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti 20. 11. 2013. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. 

Književnik Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, 

jedan je od dobitnika ovog priznanja.

U ime Radovana Vlahovića, koji je bio sprečen da nagradu lično primi, priznanje koje se sastoji od pozlaćene značke i povelje, primila je njegova kćerka Senka Vlahović Filipov.

Nagrade su uručili Ljubivoje Ršumović, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i predsednik žirija Rastko Janković.

Žiri u sastavu Rastko Janković, pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i književnici Milovan Vitezović i Marija Bišop jednoglasno je doneo odluku.

Priznanje je dobilo više istaknutih umetnika i kulturnih aktivista, među kojima su Nenad Jezdić, glumac, Mirjana Bobić Mojsilović, novinarka i književnica, Aleksandar Timofejev, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV „Studio B“, Branko Stanković, autor emisije RTS-a „Kvadratura kruga“, Nataša Mihajlović, urednica emisije RTS-a „Šta radite, bre“, Bojan Suđić, dirigent, Jelena Tomašević, vokalna solistkinja, Jasmina Zotović, izvršni direktor Narodnog pozorišta, Svetlana Bojčević Cicović, solistkinja Opere, Miloš Jović (Leo Martin), vokalni solista, arheolog Miomir Korać, direktor „Viminacijuma“, Dragan Jakovljević, urednik budimpeštanskih „Srpskih nedeljnih novina“, Zorica Zec,  književnica, Rade Dragović, novinar „Večernjih novosti“, Hadži Zoran Lazin, književnik, Milica Bakrač, pesnikinja iz Nikšića, Svetlana Matić, književnica iz Beča, i drugi.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije „Zlatnu značku“ dodeljuje od 1976. godine.

Zdravica Ljubivoja Ršumovića, predsednika Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Rastko Janković, predsednik žirija, pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima.

Glumac Nenad Jezdić prima nagradu.

Aleksandar Timofejev prima nagradu.

Mirjana Bobić Mojsilović.

 Jelena Tomašević.

 Nagrađeni i publika.

Ljubivoje Ršumović i Senka Vlahović Filipov.

 Živorad Ajdačić i Senka Vlahović Filipov sa Poveljom Radovana Vlahovića.

 Nenad Jezdić.

 Jelena Tomašević.

  Milica Jeftimijević Lilić, potpredsednica UKS-a.

Prof. dr Petar V. Krestić.

Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 20 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, mađarski i slovenački jezik.

Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturni pregelaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra.

Promocija knjige „Rakija i rane“ dr Milana Micića u Sečnju

09. novembra 2013. godine u većnici Skupštine Opštine Sečanj 
u organizaciji Obrazovno kulturnog centra (OKC) Sečanj i Banatskog kulturnog centra 
održana je promocija knjige 
„Rakija i rane“ dr Milana Micića 
u izdanju Narodne biblioteke „Branko Radičević“ iz Žitišta.

O knjizi govorili: dr Milan Micić, autor, Vesna Ćuk, izdavač, Dušan Milićev, književnik,

i Senka Vlahović Filipov, moderator.

Dr Milan Micić, autor knjige.

Vesna Ćuk, izdavač.

 Dušan Milićev, književnik.

Prisutne je pozdravila i predsednica Kulturno-prosvetne zajednice Opštine Sečanj Dragana Slijepčević.

Senka Vlahović Filipov, moderator.

Publika.

„Čudne su to i na svoj način volšebne sudbine gorštaka sa Banije, Korduna, Bosanske krajine, Like i Hercegovine koje je vihor krvavih događaja zavitlao po svetu, nosio ih do šuma i rudnika Amerike i Kanade da bi ih po povrtaku opet prst sudbine i lakomislenosti ministara bacile u budžake novonastalih država da brane njihove granice, jer, zaboga, ti kvrgavi i čvornovati gorštaci teško napuštaju svoje korene, a kad se sele nose svoje ikone, krstove pa i kosti svojih predaka, sve u potrazi za takozvanom srećom i korom hleba.

(...)

Zato u knjizi pesama Rakija i rane Micić na najdelotvorniji način tim đedovima pušta na volju da govore svojim sirovim i surovim jezikom jednostavnim poput telegramske poruke. Njihova saznanja su okrutna, zato je i jezik koji Micić koristi ogoljen, a sva saznanja staju u poruke, skoro indijanske dimne signale koje su razumljive, škrgutave i opore.“

Izvod iz recenzije Milana Nenadića

„Micićevi poetski junaci su epski suprotstavljeni stvarnosti kroz čitav prošli vek, a u tranzicionom vremenu, taj sukob doživljava kulminaciju. Oni složenost egzistencijalnih situacija i nedaća retroaktivno proživljavaju sa podsmehom koji je uglavnom uperen protiv vlastite nesavršenosti. Ti đedovi, u mladosti hrabri i snalažljivi mladi ljudi su od kruva do kruva prokrtstarili svet, a posle Kanade i Amerike došli da se bore za kralja i otadžbinu, da bi nakon prvog rata ostali u Banatu kao neprivilegovani i uvek tlačeni i gaženi paori. Njihov jezik je opor, miriše na znoj, krv, na presnu rakiju i gnev onih što vlastitu žrtvu života stavljaju kao zalogu za vremena buduća za novu generaciju, za nas.“

Izvod iz recenzije Radovana Vlahovića

Promocija troknjižja „Hodaj" Ljubice Vukov Mihajilo u Biblioteci u Subotici

8. 11. 2013. u Gradskoj biblioteci u Subotici 

održano je predstavljanje troknjižja HODAJ Ljubice Vukov Mihajilo u izdanju BKC-a:

„Hodaj uspravno: knjiga 1“

„Na keju Tise: knjiga 2“

„Ljubavlju bih zahvalila: knjiga 3“

O troknjižju su, osim autorke, govorili i recenzenti knjige: Pero Zubac i mr Jovan Mihajilo. 

Moderator večeri bila je Jelena Stoisavljević.

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/10/ljubica-vukov-mihajilo-hodaj.html

Ljubica Vukov Mihajilo, autorka troknjižja „Hodaj".

 Pero Zubac, recenzent.

Mr Jovan Mihajilo, recenzent.

Publika.

Uručena Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA Đorđu Nikoliću

Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA uručena je laureatu Đorđu Nikoliću, pesniku iz Čikaga, iz ruku predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića 30. 10. 2013. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu. 

Stanić je, na dan manifestacije SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE i svečane dodele Nagrade 12. avgusta u manastiru Krušedolu, umesto laureata, usled nemogućnosti njegovog dolaska iz Amerike u Srbiju, primio Nagradu iz ruku akademika Matije Bećkovića. 

Predsednica žirija Sofija Ljukovčan uručila je poklon slike dobitniku, ikonu Prepodobne mati Angeline, rad Silvije Vlahović, sliku akademske slikarke Vere Zarić i dar Galerije Matice srpske. 

Nagradu su ustanovili Banatski kulturni centar i Kulturno prosvetna zajednica Opštine Sečanj, u saradnji sa Pravoslavnom eparhijom sremskom i Radio-televizijom Vojvodine, a uz podršku Matice srpske. 

Više o Nagradi možete pročitati ako pogledate sledeće linkove:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/08/urucena-knjizevna-nagrada-despotica.html

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/08/ore-nikolic-prvi-dobitnik-knjizevne.html

 Đorđe Nikolić, dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA, 
i dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

Dr Dragan Stanić, predsednica žirija Sofija Ljukovčan i laureat Đorđe Nikolić - uručenje ikone Prepodobne mati Angeline autorke Silvije Vlahović.

Ikona Prepodobne mati Angeline.

Predsednica žirija Sofija Ljukovčan uručuje laureatu Đorđu Nikoliću sliku Vere Zarić.

Đorđe Nikolić, povodom Nagrade, primio je i dar Galerije Matice srpske. 

Sestra pesnika Đorđa Nikolića, Sofija Ljukovčan i Senka Vlahović Filipov.