BANATSKI KULTURNI CENTAR

Dragan Tenkeš: „Pismo Bogu”

48 strana, broš. povez, 11x21 cm, 2014. god.

Edicija Prva knjiga

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2014. godini.

Pismo Bogu Dragana Tenkeša je knjiga pesama koje su pisane kao srednjoškolske, melodične i rimovane nedoumice i razmišljanja pesnika, koji na pragu, na raskrsnici između dečaka i mladića, traga za odgovorima za sve svoje upitanosti na ovom svetu. Draganova poezija je čista, iskrena i neopterećena književnim trendovima i zanatom. Ona je, naprotiv, izliv jedne mlade duše koja se najednom našla pred svetom sama i uplašena i ona traži odgovore za svoje postojanje. Pismo Bogu je knjiga koja nam detektuje, tačno i precizno, vapaje ponesene tinejdžerske pesničke duše, sa željom da se ovaploćenje njenih snova desi odmah i sada i da nestrpljenje u kojem izgara jednom za svagda prestane.

Pismo Bogu je knjiga o pesnikovoj samospoznaji životnih suprotnosti, puna arhetipskih zavičajnih motiva što se naziru iz konteksta ovih pesama, ali i knjiga koja je preplavljena autorovim emocijama, koje nam se, kao na dlanu, nude mladalački čisto i iskreno u ovom pesničkom prvencu.

izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Jana Knežević: „Šta ćeš od priloga?”

124 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.

Edicija Prva knjiga

Kratki roman Šta ćeš od priloga? Jane Knežević je nadahnuta i zavodljiva priča o životu mladih ljudi u tranzicionom vremenu trećeg milenijuma u jednom gradiću, a može biti i u bilo kom manjem mestu, u Vojvodini.

Jana nam svoju naraciju tka kao ispovest prijateljici u prvom licu jednine, jezikom ulice i kafića svoje generacije, čineći to kratkim rečenicama, što daje dinamiku i ritam ovoj po svemu jednostavnoj, a ipak maestralno ispričanoj ljubavnoj priči.

Radnja se dešava u vremenu sadašnjem, kad je ekonomska kriza zahvatila sve pore duštva, kad se mladi ljudi sa završenim fakultetima na pragu života nalaze u magli i bez perspektivnosti društva, koje zahvaćeno virusom korupcije političkih i partijskih oligarhija nema snage da se odupre svemu tome.

Vrednosti su pomerene nakon ratova, sankcija, bombardovanja i loših privatizacija. A mladi ljudi, intelektualci i umetnici sklonjeni su negde na marginu društva i postaju prosto nevidljivi. U prvi plan izlazi fenomen potkulture kiča i dnevne politike. E, sa te margine društva počinje ovaj izuzetni, za mladog autora i prvu knjigu, roman koji nosi, kroz čitav tekst, onaj unutrašnji glas pobune i nemirenja sa postojećim.

Šta ćeš od priloga? je priča o jednoj vezi od njenog početka do kraja. Od trenutka prvog susreta, preko prvog poljupca, do upoznavanja sa roditeljima, pa do zajedničkog života, gde i počinnju prva iskušenja ljubavi, kad se odnos iz zaljubenosti lagano prebacuje na osnovne egzistencijalne probleme, kad se zajednički život stavlja na prva iskušenja spremnosti da se krene u rešavanje osnovnog problema, a on glasi: Kako zaraditi novac?, i na kraju do zasićenja patnera jedno drugim i rastanka.

izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Jelena Blanuša: „Pseudoton”

116 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god, cena: 400 din

Edicija Prva knjiga

Knjiga „Pseudoton“ nagrađena je sledećim nagradama: Nagrada „Aladin Lukač“ i Brankova nagrada.

Sam naslov zbirke, „Pseudoton“, imao bi zanimljivo značenje: lažni ton koji zapravo nema jasnu i preciznu artikulaciju, već egzistira na granici šuma. Još jednom poezija se pokazuje kao prevara, laž, kao neuhvatljiva igra, mada ova zbirka uopšte nije poezija, ako je verovati pesnikinji. Ambivalencija se krije i u samom naslovljavanju određenih pesama gde na njihovom kraju dolazi tkzv. podslov. To je alternativni naslov koji možemo čitati kao odraz pesme u ogledalu, njenu refleksiju o samoj sebi, rekapitulaciju kojom se ističe jedan bitan motiv ili emocija; podslov je antipod početnom naslovu; podslov ističe drugačije viđenu suštinu pesme. Ambivalentnost u ovoj zbirci je proširena i neprestanom dijalektikom između pomenute ironije i sentimentalnosti. Onda kada sentimentalnost nadvlada u intimnom svetu, aktivira se ironija prema spoljašnjem svetu, i ovakva promena vizure nije specifična samo za Blanušinu poeziju već je često prisutna u ostvarenjima mlađih pesnika/kinja. Ironija tako dobija kritičku notu, ona postaje važno pesnikinjino oružje u suočavanju sa razočaravajućom stvarnošću – ona ima funkciju poruge koja svet dovodi u laž, a u isto vreme održava zdravu i spasonosnu distancu između subjekta i tog lažnog sveta.

Svoj pesnički potencijal Blanuša dokazuje i mnogim autopoetičkim promišljanjima, rasutim na mnogim mestima. Jedna od ključnih pesama ove zbirke, autopoetička i programska svakako, jeste „Hermeneutika φ-a“, u kojoj se autorka zalaže za pesničku celinu, a ne fragmentarizaciju analizom (uključujući i ovu koja je pred vama) gde se, po njenom viđenju, gubi životnost i smisao poezije: „Priznaj pesmi slobodu, ne guši je mislima/ pusti je da otraje/ rečima ubijaš ćutanje/ koje ostaje posle svake pesme.“ Takođe, ovde se autorka zalaže za autonomnost poezije, za to da pesništvo ne služi nikome i ničemu osim sebi samom: „Dopusti pesmi da/ bude samo pesma/ a ne tvoj tron“.

izvod iz recenzije

Bojan Samson

Ljubica Verbič: „Devojka pod velom tajne”

320 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.

Foto-ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Često čujemo da se prošlo vreme ne može vratiti. Ne može. Nema sata koji ide unazad. Ali sećanje može da ga oživi i da ga sačuva od zaborava. Bez sećanja, ostali bi uskraćeni za sliku jednog sveta koji bi zauvek ostao u tami, ostali bi bez sjaja nezaboravnih trenutaka, bez sjaja radosti, bez sjaja patnje, ne bi ušli u lavirinte čovekovog srca. Sećajući se shvatimo da na svetu nema ničeg moćnijeg od vremena, jer samo vreme otkriva istinu i samo u vremenu se nalaze odgovori na pitanja koja smo nekada postavljali...

...Kao ljudi i knjge imaju svoju sudbinu. I kada pisac stavi tačku, likovi i dalje žive svoj život i ne dozvoljavaju da se priča završi. Prepuštaju se mašti i željama čitalaca, sve dok se i poslednja tajna ne razotkrije, jer nijedna priča nije do kraja ispričana niti je i jedna tajna do kraja otkrivena.

Ljubica Verbič

...Devojka pod velom tajne je, ako bismo ga grafički vizualizovali, roman zvezda koja je satavljena od šest krakova koji bi predstavljali junake velikih sporednih uloga, čiji se životi pletu i prepliću sa glavnom junakinjom...

...Društvo iz gimnazije je za Svetlanu bilo vezano estetskim kategorijama, dok je ona za njih bila vezana etičkim. I to je okosnica ovog romana gde se etika i estetika sudaraju i gde se na kraju dešava rasplet u kojem svako od junaka doživljava svoju samospoznaju, ali i nemoć da pronike u sve tajne svoga odnosa sa Svetlanom samim sobom i svetom koji je posle dvadeset godina postao savim drugačiji...

...Sedam junaka, kao sedam narativnih prutova, vezanih zajedničkom okvirnom pričom, čine nesalomivu celinu ovog romana i otvaraju se pred čitaocem kao pupoljak, nudeći mu svežinu, miris i energiju jedne mladosti, koja je u stvarnosti prestala to da bude i koja se preselila, zajedno sa ostalim književnim junacima iz svetske književnosti, u svoju književnu večnost.

Radovan Vlahović

Mika Vlacović Vladisavljević: „Vukovi vere”

120 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.

Po strukturi, roman Vukovi vere, gusto je satkan i vrvi od eksplozivih iskušenja, čitaoca iščitavanjem ostavljajući bez daha, u uverenju da će se već u sledećoj pisanoj deonici dogoditi težak lom. Rukopis je tečan i plahovit, kakav je i glavni junak, Jakov. Time ovaj roman podseća na krimi priču, a nije to. Sa rizikom ili ne, radnja je smeštena u duhovni milje čime se otvaraju pitanja opštih i ličnih sloboda koje u apsolutnom pogledu nikad nisu dostignute. Moguće je da su stradanja, ne samo lična, „u tišini okovanoj ćutanjem“, cena da se zagazi u živo blato borbe za pravdu. U takvoj situaciji autor je u sveopšte iskušenje stavio punokrvnog glavnog junaka, fizički i mentalno zdravog, da se u sopstvenoj vatri i pod pritiskom bori, s jedne, i monaha Jeronima, tihog, obučenog strpljenju, kojeg je zapalo da tumači Božju volju po principu „peri i veruj, gradi i čuvaj“, s druge strane.

Mladen GVERO

Roman Vukovi vere Mike Vlacovića Vladisavljevića je kratki roman-drama u kom je autor zadržao jedinstvo mesta, radnje i vremena kroz introspekcijsku priču glavnog junaka Jakova, koji nalik svome imenjaku iz Starog zaveta, pored toga što preispituje dubinu i snagu svoje vere, kritički posmara, analizira i dešifruje licemerno ponašanje crkvenih velikodostojnika koje upoznaje i čiju prevrtljivost, egoizam i lažno i interesno verstvo prepoznaje suprotstavljajući im u svakom trenutku lik oca Jeronima, koji svojom mudrošću, snagom i nepokolebljivošću u veri daje odgovore nama neupućenim za mnoga i najdublja pitanja srca i vere.

Roman Vukovi vere je metafora i katarzična priča o želji za preumnjenjem, ne samo glavnog junaka Jakova, već i vaskolikog srpskog roda, koji je ne želeći, uvučen u ratnu intrigu, krvario, a da nije znao ni za koga ni zbog čega.

Radovan VLAHOVIĆ

Ružica Drulović: „Bila je sve što imati htedoh”

48 strana, broš. povez, 10x21 cm, 2014. god.
Foto-ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Nova knjiga pesama Ružice Drulović pod nazivom Bila je sve što imati htedoh se filigranskom preciznožnoću i tananošću nadovezuje na njenu prvu knjigu Oda ljubavi koju je objavila 2012. godine. Ali za razliku od prve knjige, gde je u središtu zbivanja lirski subjekt – žena, koja živi, doživljava i proživljava svoje duhovne zanose, u drugoj knjizi Bila je sve što imati htedoh, Ružica nam u pesničku tkanicu uvodi dva podjednako značajna lirska i pesnička subjekta. Ona nam pokazuje, u svojim pesmama, kao didiskaliju, slike mužkarca i žene koji komuniciraju snevanim pevanjem i tako podižu radnju pesama na jednu uzvišenu, metafizičku i nestvarnu ravan gde se sve dešava u beščulnom i bestelesnom svetu, gde se duh uzvisio nad običnim i prozaičnim, predmetnim i telesnim svetom i postao samo energija koja se sliva jedna drugoj u naručje i pronalazi svetlost i obodrenje duše u neraskidivoj komunikaciji i paralelnim dijalozima lirskih subjekata. Mapa čitanja ovih pesama je u rukama svakog od nas čitalaca, u zavisnosti od toga koliko smo spremni da dešifrujemo njeno treperenje u ravnima sanjanog i nadnaravnog, a po svemu tako mogućeg, da nam se na trenu tak čini da prikaze i eterični junaci dobijaju najneobičnija obličja ljubavnih zanosa, ukoliko smo mi sami spremni da ih iz konteksta vidimo.

Radovan Vlahović