JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Zlatko Kraljić: „Globalizacija penetracija”

208 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Izdavači: Banatski kulturni centar, Srbija, i Zavod za umetnost in kulturo Peter Rezman, Slovenija

Ilustracije: Zlatko Kraljić
Ironijski prevrćući ne-zbilju u zbilju (ili obrnuto?!), Pjesnik je nakanjuje dovesti do njezina konačnoga paradoksa u okruženju tradicionalnih premisa klasične temistoklovske socijalne arhitekture i homo- (teo-) centričnoga »helio« sustava. Na jezičnomu planu Kraljić je ne samo verzirani hodač klasičnim spiralama pjesničke riječi, opremljen čvrstim planinarskim čevljima in cepinom, već i vješti inovator poetskih vještina, podupirući ih ne-klasičnim pjesničkim strukturama iz drugih književnih rodova.

 Na idejnomu planu Kraljić svojim radoznalim i zabrinutim duhom razgrće blještavi celofan, tražeći ali ne nalazeći zadovoljavajuću novu, filozofski dovoljno konzistentnu paradigmu, priključujući se tako društvu pjesnika ugrožene egzistencije – riječju: neogzistencijalistima. Ipak, ono po čemu je specifičan i nov – to je prije svega njegova zaigranost metaforom i ironijom, a kojom ponajprije ne štedi sam sebe.

 Prožet dubokim humanizmom i oboružan ironijom upojedinjeni Kraljićev Subjekt kreće »u napad« svojim čopičem in perom a nakon što su mu »korenine izruvali« i »črni pogled v očeh montirali«, tražeći sebe u samome središtu događanja:

 Sem rano vstal / lase preštel /.../ zazehal, potiho revolucionarne pesni zapel /.../ kot prvi na prizoriščo bil / granitne kocke pripravil, jajca (tista debela za zajtrk) / glasnice z medom namazal, /osnove revolucije ponovil, / se zresnil...

Ivan Kutnjak  


Z ironičnim spreobračanjem ne-realnosti v realnost (ali obratno?!) namerava le-to Pesnik pripeljati do njenega končnega paradoksa v okolico tradicionalnih pre­mis klasične temistoklovske socialne arhitekture in homo- (teo-)centričnega »helio« sistema. V jezikovnem planu je Kraljić ne samo verzirani pohodnik po klasičnih spiralah pesniške besede, opremljen s čvrstimi planinskimi čevlji in cepinom, temveč tudi spreten inovator poetskih veščin, ki jih podpira z ne-klasičnimi pesniškimi strukturami iz drugih književnih zvrsti.

 Idejno Kraljić s svojim radovednim in zaskrbljenim duhom razkriva bleščeči celofan, išče in najde dovolj novega, filozofsko dovolj konsistentno paradigmo in se tako pridružuje družbi pesnikov ogrožene eksistence – dejansko: neoeksistencialistom. Vendar tisto, po čemer je specifičen in nov, je predvsem njegova igriva metafora in ironija, s katero prvenstveno ne varčuje niti pri samemu sebi.

 Prežet z globokim humanizmom in oborožen z ironijo, gre Kraljićev subjekt »v napad« s svojim čopičem in peresom in potem, ko so mu »korenine izruvali« in »črni pogled v oči montirali«, išče sebe v samem središču dogajanja:

 Zgodaj sem vstal / lase preštel /…/ zazehal, potiho revolucionarne pesmi zapel-/…/ kot prvi na prizorišču bil / granitne kocke pripravil, jajca (tista debela za zajtrk) glasnice z medom namazal, / osnove revolucije ponovil, / se zresnil…


Ivan Kutnjak

Jovan Veljin Mokrinski: „Srpsko-ruski rulet: aforizmi”

96 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Aforizam

Naziv knjige „Srpsko-ruski rulet” je defi­ni­cija i metafora čitavog našeg društva koje sa­mo­ubilački, pod vođstvom korumpiranih, ne­do­učenih i prokazanih elita, radi u korist svoje šte­te. Jovan vidi sve naopakosti jednog sistema ko­ji je postao neprijatelj naroda i svoje satirične žaoke usmerava hrabro i bez dvojbe u njega, ne bi li ga naterao da se otrezni, ne bi li shvatio i dozvao se pameti narod sa kojim se aforističar uvek identifikuje i kojeg stavlja u prvi plan svo­jih interesovanja.
Jovan piše sa lakoćom, jezikom čistim, srp­skim, narodnim, da ne kažem mokrinskim, a pri tome nam uvek daje do znanja da treba skinuti ružičaste naočari koje nam poličari uporno, pu­tem elektoronskih i štampanih medija, stavljaju na oči, jer „Kad je život nemoguć, sve je mo­gu­će”. 

izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik

Kolonija karikature, Jašinova monodrama i Šajtinčevo književno veče na Sremčevima danima

Tradicionalna Kolonija karikature, monodrama „Ima jedna zemlja“ Jovice Jašina, književno veče Uglješe Šajtinca i drugi programi održani su u okviru drugog dana 10. jubilarne manifestacije Bal u Elemiru – Sremčevi dani 27. 6. 2015. u Elemiru.
U okviru jedinstvene i sa desetogodišnjom tradicijom Kolonije karikature Stevanu Sremcu u čast učestvovali su Jakša Vlahović, radove je poslao Jugoslav Vlahović, Konstantin Grosu, Nikola Štiklica, Kire Radenkov, Goran Novakov i drugi. Ovom prilikom otvorena je izložba radova nastalih na koloniji.


Karikatura Jakše Vlahovića.
Otvaranje izložbe karikatura.
Izložbu otvara Konstantin Grosu.

Monodramu „Ima jedna zemlja“, po tekstu Bojana Ljubenovića, odigrao je Jovica Jašin, glumac Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
Jovica Jašin, glumac i reditelj monodrame.    
Monodramu „Ima jedna zemlja“ nastala je po Ljubenovićevoj knjizi „Pisma iz Srbije“. 

Književno veče Uglješe Šajtinca, sa kojim je razgovor vodio književnik Radovan Vlahović. proteklo je u rasponu tema od Šajtinčevog detinjstva u Banatu do Evropske nagrade za književnost za roman Sasvim skromni darovi.
Uglješa Šajtinac, književnik i dramaturg iz Zrenjanina, profesor 
na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dobitnik brojnih značajnih nagrada.
Radovan Vlahović i Uglješa Šajtinac.
Foto: Dragan Mijatov

Dodeljene Nagrade „Stevan Sremac“

Dragica Stojanović, Jovan Gvero, Bojana Babić.
Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela dodeljene su Jovanu Gveri (1. nagrada), Bojani Babić (2. nagrada) i Dragici Stojanović (3. nagrada) u okviru 10. jubilarne manifestacije Bal u Elemiru – Sremčevi 26. 6. 2015. u Elemiru.

Bojan Samson, Srđan Tešin i Uglješa Šajtinac.
Na osnovu konkursa na koji je konkurisalo oko 150 autora iz zemlje i inostranstva, odluku je doneo i nagrade dodelio žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson.

Veselin Lakatuš, Radovan Vlahović, Selimir Radulović i Senke Vlahović Filipov.
U okviru književnog dela programa održano je i predstavljanje knjige Selimira Radulovića O pastiru i kamenu sa sedam očiju (Prometej, 2015). Govorili su Radovan Vlahović i autor.

Selimir Radulović, književnik, upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsednik UKS-a.
  
  
Sremčeve dane organizuju Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar iz, uz podršku Opštine Zrenjanin.

U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.

Foto: Dragan Mijatov

Video-ilustracija knjige pesama Radovana Vlahovića „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“

Banatski kulturni centar 2015, trajanje 23 min
Igraju: Aleksandra Horvat i Radovan Vlahović
Scenario i režija: Senka Vlahović Filipov

Video-ilustracija knjige pesama Radovana Vlahovića „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“ lirskog subjekta otelotvoruje u lik sredovečnog pesnika koji slično svom pretku po peru Lazi Kostiću za prestonu osobu svoga duhovnog bića stavlja ženu, muzu, sestru, animu, stvarnu kao san, čistu kao poezija. Njena ličnost objedinjuje dve kultne figure srpske kulture: Lenku Dunđerski i Milenu Pavlović Barili. Ona je muzika što dolazi iz daleka i boji i plavi prostor, kopča između sna i jave, umetnosti i života... On korača tražeći je kroz toponime u Banatu, otkrivajući je u dvorcima, crkvama, voćnjacima i ravnici... Ona pokretima komunicira s prirodom, sa duhovima predaka u starim zdanjima. On je usamljenik, podviznik i isposnik, na nebu je Bog, a kopča između njega i Boga je žena, kao simbol lepote, ljubavi duhovne i neprestanog traganja za uzvišenim smislom na putu umetnosti. Ta samoća je zavet i kletva pesnika što kao molitvu ponavlja njeno ime ‒ Milena...


Video-ilustracija knjige tekst date knjige ilustruje pokretnim (filmskim) slikama što dovodi ilustraciju u jedan položaj do sada malo istražen, a to je mogućnost tretmana ilustracije knjige kao pokretne ilustracije koja, kao i statična ilustracija, korespondira sa datim književnim narativom, predstavlja ga na određeni način i time utiče na samu percepciju narativa i njegovu bolju prohodnost do čitalačke publike u vremenu intenzivnih vizuelnih komunikacija i medijske prezasićenosti.

Predstavljena knjiga o restituciji Branislava Gulana u Novom Sadu

Mladen Bulut, Branislav Gulan i dr Danilo Tomić

Knjiga „Sudbina oduzete imovine (restitucija, crkvena imovina, zadružna imovina)” novinara Branislava Gulana, objavljena u izdanju BKC-a, predstavljena je 17. juna 2015. godine u Klubu Društva novinara Vojvodine u Novom Sadu.

Radovan Vlahović i Čedomir Keco

O knjizi govorili: prof. dr Danilo Tomić, recenzent, Radovan Vlahović, urednik i direktor BKC-a, i Čedomir Keco, glavni i odgovorni urednik lista „Moje Gazdinstvo“.
Пријавите се на: Постови (Atom)