Goran Ibrajter: „Gedichte des Lazarus”

64 str, broš povez, 13x20cm, 2016 god. 

Cena: 300 din 

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 

banatskikulturnicentar@gmail.com

Original na srpskom/Serbischer Originaltitel: Goran Ibrajter „Pesme Eleazarove“, KOV, Vršac, 2009.

Prepev na nemački/Nachdichtung ins Deutsche: Johann Lavundi

Ilustracija naslovne strane/Illustration der Titelseite: Miodrag Nadlački

Das, was er in seinem bemerkenswerten Drama Kardamus seinerzeit ankündigte, veröffentlichte Goran Ibrajter nun im Lyrikband Gedichte des Lazarus. Ein hervorragend gefasster Text, eine minimalistische, beinahe monothematische Konzentration, eine strenge Hingebung dem klassischen Muster, nebst um nichts geringeren leidenschaftlichen Ausfällen in sprachlichen und anderen „Wirbeln“, die in seinem neuen Werk den Grundtonus von dem ethischen auf anderen grundlegenden Feldern des Aussagens der Menschlichkeit als eines (un)überschaubaren Abenteuers des Erfassens des Wesentlichen verrücken.

Vladimir Kopicl

Katia Vunderlin: „Moj Banat”

96 str, broš povez, 12x20cm, 2016 god.

Cena: 300 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Katia Vunderlin je majstor pripovedanja i ona veoma vešto tka svoje priče, oživljavajući junake, u poslednjih stotinak godina, dajući im sve životne sokove emocija i ljubavi, zavisti i strasti. Ona im daje sav tragizam proizveden kolektivnim zabludama, i svu dramatiku u sukobima dobra i zla, čineći da, izmeštanjem oslonca pripovedanja, glavni junaci postaju sporedni i obrnuto, nudeći im mogućnost moralnih transformacija koje su, u širokom vremenskom rasponu, oblikovale ljude a da oni to i ne primete.

Zavičaj Kaćinih junaka je Banat, gotovo na isti način kako je za jednog Andrića Bosna, ili za jednog Njegoša Crna Gora, ili pak za jednog Boru Stankovića Vranje. Nema pisca bez zavičaja. Kaća Vunderlin je srpska književnica koja to veoma dobro zna. Ona neguje svoju zavičajnu priču kao što se neguje život, ali ona ni po čemu nije zavičajac u pogrdnom smislu. Ona je svoje zavičajne, može se reći lične i životne priče, podigla na nivo univerzalnog.

Radovan Vlahović, književnik

Marko Milošev: „Velika Kikinda od 1918 do 1929.”

160 str, broš povez, 13x20cm, ilustr, 2016 god.

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2015. godini.

Poslednjih decenija svedoci smo pravog procvata re­lativno mladog istoriografskog žanra – urbane istorije. Mnoštvo knjiga, specijalizovanih časopisa i naučnih pro­jekata koji se tiču različitih aspekata gradskog života u pro­šlosti karakterišu savremenu svetsku istoriografiju. Sa druge strane, naša istoriografija pravi tek početne ko­rake u istraživanju gradskih naseobina na moderan način, koji se svakako naslanjaju na hronike naselja, koje su ugla­vnom pi­sane u vremenu socijalističke Jugoslavije. Imaju­ći u vidu da srpski istoričari, u ovom pogledu, tek hvataju korak sa svetskim trendovima, od izuzetnog je značaja što je mla­di Marko Milošev za temu svoje prve monografije izabra­o ra­zvitak Kikinde u burnom vremenu formiranja i učvr­šći­vanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 

prof. dr Slobodan Bjelica 

Knjiga Marka Miloševa o istoriji Velike Kikinde u prvoj deceniji postojanja nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918−1929. god) jeste nesumnjiv dopri­nos poimanju istorijske prošlosti, ne samo grada Ki­ki­nde, već i šireg prostora Banata, kao i zbog uočavanja pro­ble­ma i pitanja na geografsko-istorijskom mikro prostoru po­gra­nične banatske varoši koji su se pojavili stvaranjem nove države, jeste i doprinos saznanjima srpske isto­ri­o­gra­fije o svim posledicama i značenjima koje je stvaranje ju­go­slovenske države imalo na sam život njenih građana, i na ra­zvitak na­selja koja su se našla u njenom državnom okviru. 

dr Milan Micić 

Izdanja BKC-a na nemačkom na Sajmu knjiga u Lajpcigu

Izdanja Banatskog kulturnog centra na nemačkom jeziku autora Simona Grabovca, Gorana Ibrajtera i Katie Vunderlin biće izložena na štandu Ministarstva kulture Republike Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu koji se održava od 17. do 20. marta 2016. godine.

Knjiga Simona Grabovca Zingiber je prevod zbirke Isiot, dok je knjiga Gorana Ibrajtera Gedichte des Lazarus prevod knjige Pesme Eleazarove. Obe su na srpskom jeziku objavljene u izdanju vršačkog KOV-a, a na nemački ih je preveo je Johan Lavundi iz Ulma. Knjiga Das weisse Klavier und Müllers Tochter Katie Vunderlin, Banaćanke iz Švajcarske, objavljena je i na nemačkom i na srpskom jeziku (pod nazivom Beli klavir i mlinareva kći) u izdanju BKC-a.

BKC neguje, kroz izdavačku i kulturološku delatnost, prevođenje domaćih autora na strane jezike i njihovo predstavljanje u inostranstvu. Izdanja i na drugim stranim jezicima bila su prisutna i proteklih godina na sajmovima u inostranstvu na nacionalnom štandu Republike Srbije i Ministrastva kulture. Objavljivanje prevoda sa srpskog na strane jezike je prema rečima urednika Radovana Vlahovića nacionalni interes kome BKC daje svoj skromni doprinos.

BKC je do sada objavio brojne prevode na nemački jezika autora: Branka Miljkovića, Sime Cucića, Radovana Vlahovića, Miloša Latinovića, Nikole Kitanovića, Milice Jefimijević Lilić, Mirjane Marinšek Nikolić, Gordane Rauški, Dragana Ristića i dr.

Promocije raznih knjiga u izdanju BKC-a održane su do sada u Nemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, a knjige Katie Vunderlin i Radovana Vlahovića nedavno su promovisane i u Švajcarskoj. Pogledajte link:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/03/odrzane-promocije-knjiga-u-svajcarskoj.html

Održane promocije knjiga u Švajcarskoj

Knjige Katie Vunderlin i Radovana Vlahovića, na srpskom i nemačkom jeziku, u izdanju Banatskog kulturnog centra, predstavljene su na pet promocija u Švajcarskoj: 8. marta u Gisikonu, 9. marta u Usteru, 10. marta u Buhrainu i 11. marta u Bazelu i Birsfeldenu.

U Gisikonu je, 8. marta, na nemačkom jeziku, predstavljena je knjiga Das weisse Klavier und Müllers Tochter Katie Vunderlin i otvorena je izložba slika Rudija Fistera. Govorili su: Katia Vunderlin, autorka, Roman Fabits, pozorišni glumac, koji je čitao odlomke iz romana, i Rihard Vunderlin koji je otvorio izložbu. Gosti večeri: Radovan Vlahović, urednik i recenzent knjige, i Senka Vlahović Filipov, vizuelni umetnik. Muzički deo programa: Riko Antoneli, profesor.

 

9. marta u Usteru predstavljena je knjiga Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći na srpskom jeziku. Govorili su: Radovan Vlahović, urednik i recenzent, autorka i Senka Vlahović Filipov.

10. marta u Buhrainu održano je zajedničko predstavljanje knjiga Beli klavir i mlinareva kći Katie Vunderlin i Banatske pripovetke Radovana Vlahovića i održana je i projekcija video-ilustracije Senke Vlahović Filipov Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski. Govorili su autori.

11. marta u Bazelu Radovan Vlahović je gostovao na času u srpskom odeljenju osnovne škole, kod učiteljice Vesne Ninić. Vlahović je govorio odlomke i svojih knjiga. Gosti promocije: Katia Vunderlin i Senka Vlahović Filipov.

  

 

11. marta u Birsfeldenu održano je autorsko veče Radovana Vlahovića koji je govorio odlomke iz više svojih knjiga poezije i proze. Gosti večeri: Katia Vunderlin i Senka Vlahović Filipov. Goste su pozdravila srpska deca iz Bazela koja su, kao dobrodošlicu, pripremljena od strane učiteljice Vesne Ninić, govorila stihove Radovana Vlahovića i Matije Bećkovića. U svojstvu domaćina obratila se dr Milica Radojković. Organizator večeri bio je Željko Knežević, književnik iz Basela. Pokrovitelji: Tommy Transporte GmbH & Budisin d.o.o.

Katia Vunderlin živi u Buhrainu kod Lucerna u Švajcarskoj, a rođena je i odrasla u Banatu. Objavila je više knjiga na srpskom i nemačkom, kako kod švajcarskih izdavača tako i u Srbiji – u izdanju Banatskog kulturnog centra (Mein Balkan, Beli klavir i Mlinareva kći, Das weisse Klavier und Müllers Tochter, Moj Banat). Zastupljena je u više antologija kratkih priča u Švajcarskoj.

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, objavio je 30 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Exil-PEN centra, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Kao urednik potpisao je preko 250 knjiga. Osnivač je i organizator pet tradicionalnih kulturnih manifestacija.

Banatski kulturni centar, pored svojih brojnih aktivnosti, neguje objavljivanje prevoda dela srpskih pisaca na strane jezike i njihovu promociju u inostranstvu, kao i promocije knjiga na srpskom u inostranstvu na mestima okupljanja srpske dijasore. Promocije raznih knjiga u izdanju BKC-a održane su do sada, pored Švajcarske, i u Nemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji...

Promocije knjiga u Švajcarskoj

 

Promocije knjiga Katie Vunderlin i Radovana Vlahovića, na srpskom i nemačkom jeziku, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održaće se 8, 9, 10. i 11. marta u Švajcarskoj.

Banatski kulturni centar, pored svojih brojnih aktivnosti, neguje objavljivanje prevoda dela srpskih pisaca na strane jezike i njihovu promociju u inostranstvu, kao i promocije knjiga na srpskom u inostranstvu na mestima okupljanja srpske dijasore. Posle promocija knjiga u izdanju BKC-a u Nemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj i Rumuniji, održanih proteklih godina, promocije knjiga Katie Vunderlin i Radovana Vlahovića će se održati u Švajcarskoj.

U Gisikonu, Usteru i Buhrainu će biti predstavljene knjige Katie Vunderlin Beliklavir i mlinareva kći i prevod iste na nemački Das weisse Klavier und Müllers Tochter i knjiga Radovana Vlahovića Banatske pripovetke. Pored toga, Vlahović će održati autorsko veče i predstaviti i druge svoje knjige u Birsfeldenu.

Katia Vunderlin živi u Lucernu u Švajcarskoj, a rođena je i odrasla u Banatu. Objavila je više knjiga na srpskom i nemačkom, kako kod švajcarskih izdavača tako i u Srbiji – u izdanju Banatskog kulturnog centra (Mein Balkan, Beli klavir i Mlinareva kći, Das weisse Klavier und Müllers Tochter, Moj Banat). Zastupljena je u više antologija kratkih priča u Švajcarskoj.

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, objavio je 30 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Exil-PEN centra, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Kao urednik potpisao je preko 250 knjiga. Osnivač je i organizator pet tradicionalnih kulturnih manifestacija.

KALENDAR PROMOCIJA

8. mart, Gisikon (18.30h, Gasthof Tell)

Promocija knjige

Das weisse Klavier und Müllers Tochter Katie Vunderlin

i izložba slika Rudija Fistera

Govore: Katia Vunderlin, autorka, i Roman Fabits, pozorišni glumac, koji čita odlomke iz romana.

Gosti večeri: Radovan Vlahović, urednik i recenzent, i Senka Vlahović Filipov.

______________________________________________________________

9. mart, Uster (19h, Restoran Seestern)

Promocija knjige

Beli klavir i mlinareva kći Katie Vunderlin

Govore: urednik i recenzent Radovan Vlahović i autorka.

_____________________________________________________________

10. mart, Buchrain (19h, Wüest Chäller)

Promocija knjiga

Beli klavir i mlinareva kći Katie Vunderlin

i Banatske pripovetke Radovana Vlahovića

i projekcija video-ilustracije Senke Vlahović Filipov 

Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski

Govore autori: Katia Vunderlin, Radovan Vlahović i Senka Vlahović Filipov.

_____________________________________________________________

11. mart, Birsfelden (19h, Flora Cafe)

Autorske veče Radovana Vlahovića

Govore: prof. dr Dusan Šimko, književnik iz Bazela, u svojstvu domaćina i organizatora, Senka Vlahović Filipov i Radovan Vlahović. Gost večeri: Katia Vunderlin.