Radovan Vlahović: „Bapa”

 Edicija ROMAN

208 strana, broš povez, 12x19 cm, 2016. god.
ISBN 978-86-6029-287-4 
   

Cena: 600 dinara

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Urednik

Simon Grabovac

Recenzenti

prof. dr Nikola Strajnić

prof. dr Miomir Milinković

***

UŽI IZBOR ZA TRI NAGRADE U 2017:

Vitalova nagrada Zlatni suncokret
Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma
Knjiga godine Društva književnika Vojvodine


***

Branko nije bio plašljiv, ali je voleo red i poredak, i kad se jedanput u’vatijo jednog puta, i kad je vidijo da se tim putom dobro ide i da se napreduje, onda ga nije menjo. Takav je bio u svemu: i kad je orao, znao je da jedne godine ore na stuk, a druge godine na is. Znao je da je jutro uvek pametnije od večeri. Da se države menjaju, a da narod ostaje.

(odlomak iz romana)

***

Kroz primer jednog domaćina sa salaša Tomašvol, blizu Dragutinova, sažetog u radni dan u kome se donose neke od odluka vezanih za napredak domaćinstva, i putovanje od Tomašvola do Dragutinova i nazad, Vlahović ostvaruje upečatljivu sliku o nekadašnjem životu Banaćana između dva svetska rata. Taj „Jedan dan Branka Popova“, kako bi se, analogno Solženjicinovom romanu, ova knjiga mirno mogla nazvati, otkriva motive delovanja glavnog junaka i njegovu životnu filozofiju. Združeni, oni predstavljaju svesno delatno nastojanje za stvaranjem malog pojedinačnog sklada u opštoj harmoniji života. Tako, ukratko rečeno, otkrivanjem i pronalaženjem jedinstva između unutrašnjeg i realnog života junaka, pisac nam omogućuje da otkrijemo i njegov smisao.

Gordana Maletić

Vlahović životnim (živim) slikama, slika čoveka svoga zavičajnog, banatskog mentaliteta, slika život koji poznaje, u sećanju na vreme prošlo, koje se u poređenju sa našim vremenom (spolja) promenilo, ali sve što je suština čovekova, njegove pozitivne, moralne i osećajne vrednosti – to Vlahović u romanu afirmiše, jer to su i jedini (svevremeni) čovekovi vrednosni putokazi opstanka. Uspele romaneskne slike sa realističkim detaljima i opisima u doživljaju čitaoca imaju i emotivnu nadgradnju, a to je zanesenost pisca ljubavlju prema čoveku i životu, i lepoti ravničarskih predela koja zrače i dišu.

Danica Vujkov

Vlahović je u romanu „Evo čoveka“ zapisao kredo i „Bape“: „Ako neko želi da izraste, mora prvo da sraste sa svojim korenima, i što više ide u dubinu, sve će se više dizati u visinu“. Ovaj povratak na stari koncept odnosa prema životu, svetu, prirodi, kosmosu, mogao bi se u post-postmodernističkom prosedeu nazvati po meni i „ruralni neoromantizam“, ali tim terminom ne bi iscrpili fenomen Vlahovićevog dela koje svoj značaj dobija naslanjanjem na postmodernističko književno nasleđe koje još nije, najčešće, svesno sopstvene prolaznosti. Njegovo delo je izašlo iz postmodernističkog šinjela, preraslo je taj šinjel, pocepalo ga i šije sebi nov šinjel. Jedno je sigurno. Vlahović svojim porukama nadrasta postmodernizam. Pisac afirmiše humanizam, estetske i etičke vrednosti života koje mogu biti negovane samo ako čovek poseduje kulturu sećanja i egzistencijalni dinamizam koji iz nje izvire, tu snagu, izdržljivost i životnu strast. Egzistencijalni dinamizam vrednuje život, daje suvislo i koherentno viđenje sveta, ima odgovoran i obavezujući odnos prema jeziku i rečima. On daje snagu da se ne klone na prvim preprekama života, povezuje nas s Bogom, kosmosom, Prirodom i vremenom u kom živimo.

Marija Tanackov

Kada je reč o pripovedanju, posebno o romanu, pa tako i o romanu „Bapa“ Radovana Vlahovića, reč je o sukobu, upravo o ratu svetova: postojećih u stvarnosti i nepostojećih u umetnosti. Radi se o tome da se ono postojeće pokazuje kao nedovoljno, pa se poseže za nepostojećim koje, kao takvo, pruža daleko veću mogućnost čovekovom napretku. A to onda znači još da ni svet umetnosti nije ono što jest, već ono što bi moglo da bude – što predstavlja i Aristotelovu definiciju književnosti u „Poetici“.

Ta dva sveta, postojeći i nepostojeći, sadašnji i prošli, u Vlahovićevom romanu veoma oštro su suprotstavljena, pa se u ovoj suprotstavljenosti i menjaju slike o njima: postojeći postaje nepostojeći, lažan, a onaj nepostojeći postaje postojeći, istinit.

prof. dr Nikola Strajnić

Sižejni tok romana razvijen je u horizontalnoj ravni mirne, razlivene ekspozicije, bez zapleta i ekstatične napregnutosti, sa niskim intenzitetom dramskih elemenata, na platformi statičnih motiva, dobro osnaženih efektima lokalnog žargona. Reč je o panoramskoj kompoziciji, nekonfliktnog prosedea, satkanog tehnikom široke epske forme, u mozaičkom nizu narativnih, deskriptivnih i dijaloških elemenata. Na kraju valja reći da je Vlahović načinom pripovedanja i bogatstvom značenjskih nivoa ostvario zanimljiv literarni model koji čitaocu pruža dublja saznanja o čoveku, omogućuje neponovljive trenutke zadovoljstva i duhovne relaksacije.

prof. dr Miomir Milinković

Violeta Katarina Bjelogrlić: „Dimenzija demencija”

Edicija PROZA

112 strana, broš povez, 2016. god, ISBN 978-86-6029-283-6
 Cena: 400 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Violeta Katarina Bjelogrlić u svojoj knjizi „Dimenzija demencija” nam nudi zbirku priča koja se može shvatiti kao iskošena slika i metafora globalnog sveta koji sve više liči na starački dom gde je demencija stvarnost, i gde savremeni čovek, svakodnevnim bombardovanjem raznim informacijama beznačajnih sadržaja, gubi sposobnost apstraktnog razmišljanja. On zaboravlja vlastiti život i živi po nekoj inerciji, tup i nesposoban da sagleda samog sebe i svet u kome živi. Nesposoban je da kreira, već je sveden na biće koje može samo da konzumira. Taj globalni starački dom trećeg milenijuma je učinio da savremeni čovek svoj govor svodi na nekoliko stotina reči i jednako je nesposoban da misli, da se određuje prema svetu, već živi po svojim nagonima i po zakonima mase, krda, navijačkih družina, ili, pak, gomile na raznim muzičkim spektaklima, što uz zvuke sintetičke muzike koja razbija svaku emociju i dezintegriše um, skače, urla i veruje da je to dobro i da živi punim plućima. Taj globalni starački dom, koga uvek neki ljudi moraju da opslužuju, prepun je sveta koji je utripovao da je nešto posebno a ne poremećena i zatupljena ličnost koja se, u oluji globalno-liberalno-kapitalističkog talasa, pretvara u radno roblje koje maše zastavicama fiktivne slobode stvarnom i pravom životu koji prolazi kraj njega. 

E, u taj i takav starački dom Violeta Katarina Bjelogrlić smešta svog naratora koji servisira sve te pacijente, a usput i priča o njima sa blagom dozom ironije i humora, bez patetike, ali jednako duhovito, na trenutak sa dnevničkom posvećenošću, a ujedno i sa svešću da taj svet, između četiri zida u kome se nalaze njeni junaci, nije tek jedan od mnogih staračkih domova u Beogradu, gde su vredna deca u trci za zadovoljenjem svojih hedonističkih poriva i života ostavila svoje obolele roditelje. Ona nam govori kako je treći milenij pokazao krajnji nedostatak empatije za druge, pa i one najrođenije, govori da svakom od nas preti opasnost da završimo zaboravljeni u bolesti i ludilu u nekom staračkom domu, a ujedno nam pokazuje i lice ostarele Srbije i Evrope koje preti (o, tako silno preti!) da postane naše vlastito.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović 

U ovoj knjizi vlada logika koju racionalnost ne prihvata, ali sve se u njoj, zahvaljujući autorkinom književnom postupku, odvija svojim tokom. Pacijenti su prihvaćeni kao takvi, govori se njihovim jezikom i rasuđuje njihovom logikom, gotovo do privida uobičajenosti. Oni su u godinama koje su drugima neshvatljivo univerzalne i neiskazive ciframa, razmatraju svoje probleme manjih i većih razmera, od međusobnih čarki do ljubavnih i egzistencijalnih muka. Veština autorke posebno se ogleda u tome što je štivo prožeto specifičnim vidom humora a da nije prešlo izvan granica ukusa, što je predstavljalo opasnu zamku pri ovakvom pristupu tematici.  

Izvod iz recenzije

Slaviša Krstić

Milivoj Nenin: „Svi moji banatski pisci: prikaze i prikazi”

Edicija BANAT

Urednik

Milorad Grujić

448 strana, broš povez, 2016. god.
 ISBN 978-86-6029-289-8

Cena: 1200 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Pred nama je izbor tekstova Milivoja Nenina o srpskim piscima, koji su na bilo koji način vezani za Banat. Tokom svog višegodišnjeg proučavanja srpske književnosti Milivoj Nenin nije planski pisao knjigu o srpskim piscima iz Banata, ali je napravio takav izbor tekstova da izgleda da je čitavog života pisao samo tu knjigu. Jer, ovde su i klasici srpske književnosti (Jovan Sterija Popović, Miloš Crnjanski, Vasko Popa), ali i pisci koji su obeležili jedan period u srpskoj književnosti (Mileta Jakšić, Todor Manojlović), pa sve do onih zaboravljenih pisaca (Vasa Živković, Ilija Ivačković). Naravno, tu su i u svoje vreme ljuti protivnici – Milan Savić i Tihomir Ostojić. Kao da je tačna ona tvrdnja Borislava Mihajlovića Mihiza o posebnom temperamentu pisaca iz Banata.

U drugom delu knjige Milivoj Nenin donosi prikaze knjiga o banatskim autorima – tako da i tu imamo interesantnu galeriju likova. Posebna vrednost ove knjige je ono zavirivanje iza teksta – čitanje literature, ali i traženje čoveka u toj literaturi.

U svakom slučaju jedna zanimljiva i nadasve važna, nepretenciozna knjiga, koja je već svojim naslovom suprotstavljena vremenu u kojem su srpski pisci spremni da se zarad svetske slave odreknu srpskog jezika... Sa zadovoljstvom preporučujem ovaj rukopis za štampu – jer pruža dosta i književnim znalcima, ali je zanimljivo pisana, te je lako može čitati svaki čitalac koji je iole zainteresovan za srpsku književnost.
 

Izvod iz recenzije

prof. dr Slobodan Vladušić

Ponekad je u knjizi Milivoja Nenina, pisac iz Banata glavni junak teksta, a ponekad je sporedna ličnost. Ponekad je samo povod. Ali, u svakom slucaju pisci iz Banata nose ovu knjigu, sve se oko njih vrti... U vremenu  sveopšte globalizacije ova knjiga – već svojim naslovom – deluje potpuno drugačije... Osvežavajuće. I otrežnjujuće. Ljudski. Toplo.

Glavni junaci su Miloš Crnjanski, Todor Manojlović, Mileta Jakšić, Tihomir Ostojić, Milan Savić... Neki od tih pisaca su birali svoj literarni zavičaj (Miloš Crnjanski) neki od njih su se samo rodili u Banatu (Milan Savić, Tihomir Ostojić), a neki od ovih pisaca su  proveli veći deo života u Banatu (Mileta Jakšić, Todor Manojlović)... (Interesantno je da u ovoj knjizi jedini pisac koji se rodio u Banatu, i koji je čitav život proveo u Banatu, Ilija Ivačković. Čak su ga i ubili u Banatu). Ali, ovo je knjiga o srpskoj književnoti. Zanimljivo je isto tako da je većina srpskih pisaca iz Banata bila vezana za Novi Sad – kraće ili duže vreme su živeli u Novom Sadu.

Ali, kad smo već kod geografije ove knjige: možemo krenuti od Vršca, preko Pančeva, Zrenjanina, preko Novog Kneževca, sve do Kikinde... Tu je i Deliblato i Mokrin i da ne nabrajamo više. Banat se tako ukazuje kao „kontinent" srpske književnosti. Pisao je Nenin  i o drugim piscima iz Banata – ali ova knjiga je izbor (tako da su van knjige ostali mnogi pisci)... Objavio je Nenin i posebne knjige o piscima iz Banata: Milošu Crnjanskom, Todoru Manojloviću, Milanu Saviću i Iliji Ivačkoviću. Ali, nije sve tekstove o tim piscima uvrstio u ovu knjigu – ponavljamo, pred nama je izbor, čije objavljivanje sa zadovoljstvom preporučujemo za štampu.

Izvod iz recenzije

prof. dr Gorana Raičević 

17. Dani Teodora Pavlovića – Program

17. Dani Teodora Pavlovića održaće se 5–9. oktobra 2016. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Matice srpske, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacije će se održati na 5 lokacija, u trajanju od 5 dana, sa oko 100 učesnika programa.

SREDA, 5.10.2016, Svečana sala Matice srpske, Novi Sad

12:00 – Otvaranje manifestacije i dodela Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu Jovanu Zivlaku

Program otvaranja:

Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod vođstvom dirigenta Božidara Crnjanskog

Miodrag Petrović, prvak drame SNP-a, voditelj programa

Pozdravna reč prof. mr Nenada Ostojića, potpredsednika Matice srpske 

Pozdravna reč dr Milana Micića, pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju

Prof. dr Gorana Raičević govori o knjizi „Svi moji banatski pisci” prof. dr Milivoja Nenina

Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod vođstvom dirigenta Božidara Crnjanskog

Prof. dr Srđan Šljukić govori o manifestaciji
Prof. dr Zoran Đerić, upravnik SNP-a, čita predlog za Nagradu „Teodor Pavlović” za životno delo

Dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu i predsednica žirija, čita obrazloženje žirija

Dodela Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu Jovanu Zivlaku

Beseda dobitnika Nagrada Jovana Zivlaka

Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod vođstvom dirigenta Božidara Crnjanskog

Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića

ČETVRTAK, 6. 10. 2016, „Žitni magacin” Muzeja „Kotarka”, Novo Miloševo

18:00 – Promocija romana „Bapa” Radovana Vlahovića i pesnički maraton (učestvuju autori Banatskog kulturnog centra i gosti, 30-ak pesnika iz više gradova)

PETAK, 7. 10. 2016, OŠ „Dr Đorđe Joanović”, Novo Miloševo

18:00 – Pozorišna predstava za decu „Šašava bajka” u režiji Dragana Ostojića

(igraju: Gordana Rauški, Aleksandra Stankić, Kornel Ekres, Milan Vujić, Aleksandar Maletin; tekst: Tode Nikoletić; kompozitor: Svetlana Ceca Milić; aranžman: Arpad Balaž; scenografija, kostimi, rekvizita, vlasuljarski radovi, dizajn svetla: Milan Vujić; majstor tona: Nebojša Borjan)

SUBOTA, 8. 10. 2016, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo

19:00 – Multimedijalno umetničko veče – promocija knjige „Paštrovski album ” Mirjane Brković i Jovane Milanko, projekcija fotografija iz knjige Jovane Milanko i koncert prof. Aleksandra Dujina i Grupe „Pir”

NEDELJA, 9. 10. 2016, Hram „Sv. Arhangela Gavrila”, Novo Miloševo

16:00 – Koncert duhovne muzike u hramu (Muški crkveni hor „Sv. Arhangel Mihailo”, Zrenjanin) i parastos Teodoru Pavloviću kod groba (Hor CO Dragutinovo)

Nagrade „Teodor Pavlović” Jovanu Zivlaku

Žiri u sastavu dr Mirjana Brković (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, doneo je jednoglasnu odluku da obe nagrade koje nose ime „Teodor Pavlović” (za životno delo i za najbolju knjigu) za 2016. godinu pripadnu Jovanu Zivlaku, književniku iz Novog Sada.

Jovan Zivlak (foto: Igor Živkić)

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati 5–9. oktobra 2016. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu, na 5 lokacija, sa oko 100 učesnika programa. Nagrade će Jovanu Zivlaku biti uručene 5. oktobra u 12 časova u svečanoj sali Matice srpske u okviru programa otvaranja manifestacije.

Iz obrazloženja žirija

Ove godine predlog da se Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeli Jovanu Zivlaku poslala je grupa istaknutih kulturnih i javnih radnika (prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Zoran Đerić, dr Vladimir Gvozden, dr Milan Micić), a žiri je, radeći u punom sastavu, sa zadovoljstvom prihvatio predlog i doneo odluku da se i književna Nagrada „Teodor Pavlović” dodeli istom autoru za knjigu Sablasti poezije (Novi Sad, 2016).

Knjiga provokativnog naslova Sablasti poezije je zbirka eseja koje je Jovan Zivlak napisao tokom poslednje dve decenije. Čini je 22 briljantna medaljona na temu srpske poezije, proze, esejistike... Žiri smatra da je knjiga Sablasti poezije okrunila stvaralaštvo Jovana Zivlaka, jer kroz svaku napisanu reč, misao i stav prosijava njegova duboka erudicija, britak kritičarski duh i sveobuhvatan pogled na stvarnost. Zivlak u esejima tretira ne samo srpsku književnost, već i kulturu, politiku, ratove, ukupnost našeg života. Svaki je esej zasebna celina, ali svi zajedno daju pregled srpske književnosti počevši od perioda romantizma do najsavremenijih književnih ostvarenja s početka XXI veka. Zivlak se ne ustručava da iskaže sopstveni sud o čitavim književnim epohama, o pokretima i preokretima u poeziji, o promenama u recepciji književnosti, o mestu i vrednosti pisaca o kojima piše. Odavno je on odredio meru kojom se mora meriti dubina i značaj napisanog, a ta mera kod Zivlaka nisu ni lokalni, ni patriotski interesi, već svetske srazmere i aršini. Da bi se književne pojave mogle objektivno sagledati, neophodna je distanca, a ona se dobija duhovnom visinom koju je Jovan Zivlak bez sumnje dosegao.

O objektivnosti i duhovnoj zrelosti Jovana Zivlaka svedoči i knjiga Sablasti poezije, stoga žiri smatra da je u potpunosti dostojna Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu u 2016. godini. Kako je navedeno u predlogu za Nagradu „Teodor Pavlović”, pesnička, esejistička, urednička, pa i izdavačka delatnost Jovana Zivlaka traje više od četiri i po decenije, a  svojim besprekornim i višedecenijskim radom zadužio je srpsku književnost i kulturu uopšte, sa čime se žiri u potpunosti složio i dodelio Jovanu Zivlaku i Nagradu za životno delo.

Biografija: Jovan Zivlak, srpski pesnik, kritičar i esejist, rođen je u Nakovu, u Banatu, 1947. godine. Srednju školu završio je u Kikindi. Diplomirao je na Katedri za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde živi i radi od 1969. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Polja u periodu 1976–1983. Od 1986. vodio je izdavačku kuću Svetovi, a krajem 2006. godine osnovao je izdavačku kuću Adresa. Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine do 2011. godine. Osnivač je, glavni i odgovorni urednik časopisa Zlatna greda (2001–) koji izdaje Društvo književnika Vojvodine. Takođe, osnivač je i direktor Međunarodnog novosadskog književnog festivala (2006–). Zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poe­zije u zemlji i inostranstvu. Trenutno je najprevođeniji srpski živi pesnik.

Jovan Zivlak je objavio 14 knjiga pesama: Brodar (1969), Večernja škola (1974), Čestar (1977), Tronožac (1979), Čekrk (1983), Napev (1989), Zimski izveštaj (1989), Čegrtuša (1991), Obretenje (1993, 1994, 1995), Ostrvo (2001), Pesme 1979–2005 (2006), O gajdama (2010), Oni su ušli u naš dom (2012) i Pod oblacima (2014); kao i tri knjige eseja: Jedenje knjige (1996), Aurine senke (1999) i Sablasti poezije (2016). Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: Mlada Struga (1974), „Pavle Marković Adamov” (1992), „Kruna despota Stefana Lazarevića” (1993), „Stanislav Vinaver” (1995), „Dušan Vasiljev” (1997), Oktobarska nagrada Grada Novog Sada i „Stevan Pešić” (2001), Međunarodna nagrada „Arka” (2014), „Kočićevo pero” (2014), Nagrada „Vasko Popa” (2015) i Književno žezlo, Skoplje (2016).

Branislavu Gulanu, autoru BKC-a, nagrada za životno delo

Novinar i publicista iz Novog Sada, Branislav Gulan, autor dve knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra („Sudbina oduzete imovine” i „Obećanja i očekivanja”), dobitnik je nagrade za životno delo Međunarodnog festivala novinara koji prate poljoprivredu i selo, koji je održan u Bogatiću.

Kako je istaknuto, Gulana je četiri i po decenije novinar i publicista, više od dve decenije član je Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, potom Srbije, član je Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. U novinarskom istraživačkom radu dugom četiri decenije Gulan je objavio više desetina hiljada tekstova u listovima gde je radio, ponajviše u kući „Borba”, Privrednoj komori Jugoslavije i Srbije, novosadskom „Dnevniku”, a autor je i oko 150 stručnih i naučnih radova na na savetovanjima širom sveta. Objavio je više od 20 knjiga. Među njima su „Obećanja i očekivanja'', „Sudbina oduzete imovine”, „Koreni”, „S obe strane pakla”, „Dve strane istine” i niz drugih sa ekonomskim temama. Član je Udruženja novinara Srbije četiri i po decenije!

Nagradu Zlatno zrno Srbije za višegodišnje analitičko i pravovremeno informisanje o selu i poljoprivredi dobili su: novinarka lita Politike iz Beograda Ivana Albunović,  za negovanje kulturne baštine sela na stranama „Politikinog” „Magazina”, specijalnu nagradu festivala dobila je novinarka Dana Stanković. Dobitnik priznanja je i dopisnik Radio Beograda iz Novog Sada Petar Kočić.

Na istom festivalu urednik RTV Petar Nikolić dobio je nagradu Zlatno zrno Srbije za višegodišnje uređivanje i vođenje emiisija na romskom jeziku u programima RTV. Godišnje nagrade dobili su „Sremske novine” za pokretanje pet specijalnih dodataka – novina namenjenih isključivo stanovnicima seoskih sredina na području Sremske Mitrovice. Produkcija „Duga” iz Trstenika dobitnik je priznanja za seriju poljoprivrednih emisija  koje se emituju nas lokalnim televizijama u Srbiji. Priznanja za jednogodišnji rad dobili su i snimatelj televizije BN Televizije iz Brčkog Goran Opačić, iz istočnog Sarajeva Milan Đurović, novinar iz Zrenjanina Miodrag Grubački i novinar RTS – dopisništvo Šabac Nenad Tomašević.