Đorđu Kadijeviću i Zoranu Đeriću Nagrade „Teodor Pavlović”

Žiri u sastavu prof. dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu pripadne dr Zoranu Đeriću za knjigu „Celuloidna književnost: književnost i film” (Grafomarketing, Novi Sad, 2019), a Nagradа „Teodor Pavlović” za životno delo reditelju i likovnom kritičaru i teoretičaru Đorđu Kadijeviću.

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati po dvadeset i prvi put u Novom Miloševu. Nagrade će Zoranu Đeriću i Đorđu Kadijeviću biti uručene u petak 25. septembra u 13 časova u Banatskom kulturnom centru.

 

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se dr Zoranu Đeriću za knjigu „Celuloidna književnost” (Grafomarketing, Novi Sad, 2019).

Zoran Đerić, rođen 1960. u Bačkom Dobrom Polju. U Novom Sadu živi od 1979. godine. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje, naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma. Prevodi sa više slovenskih jezika. Objavio 65 knjiga (autorskih i prevodilačkih). Bio lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Lođu, Poljska, i gostujući profesor na univerzitetima u Pragu, Gdanjsku, Krakovu, Novom Sadu. Predavao na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, u svim zvanjima. Bio urednik više časopisa, programa, rukovodilac institucija kulture... Upravnik Srpskog narodnog pozorišta i član više odbora i uredništava. Dobitnik više nagrada za književnost i prevodilaštvo.

O knjizi

„Knjiga dr Zorana Đerića Celuloidna književnost treća je naučno-esejistička u njegovom bogatom i raznovrsnom opusu koja se bavi odnosom književnosti i filma. Spektar tema koje u njoj autor analizira izuzetan je i neobičan: od svih ekranizacija Don Kihota, preko strašila i snova kao umetničkih artefakata, pa sve do novijeg srpskog i eksjugoslovenskog filma i literature. Osim studioznosti i niza novih, našoj kulturnoj javnosti nepoznatih ili manje poznatih informacija, Đerićevu knjigu krasi i aktuelnost jer ne izbegava problematiku koja podrazumeva društvenu, kulturološku pa i političku izazovnost. U suštini, eseji sabrani u njegovoj Celuloidnoj književnosti mogu biti istovremeno i zanimljivo čitalačko štivo ali i relevantna odrednica u nauci o književnosti i filmologiji: svakako redak spoj u tekstovima ove vrste, spoj koji nesumnjivo proishodi iz autorovog beletrističkog dara...” (Iz obrazloženja žirija, Sava Damjanov)

 

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se Đorđu Kadijeviću na predlog višemedijskog umetnika Vladana Radovanovića.

Đorđe Kadijević je rodjen 6. januara 1933. godine u Šibeniku. Srednju školu završio u Beogradu. Diplomirao na beogradskom Filozofskom fakultetu, odsek istorije umetnosti, 1956. godine. Široj javnosti je napoznatiji kao reditelj serije „Vuk Karadžić” (1987), remek-dela koje je osvojilo Gran-pri Evrope na festivalu u Rimu i koje je, na preporuku Umberta Eka, Unesko uvrstio u riznicu kulturnog dobra Evrope i sveta.

„Đorđe Kadijević je sineasta, filmski i televizijski režiser, likovni umetnik, pisac, teoretičar umetnosti i kritičar. Ostvario je pet bioskopskih igranih filmova, šest televizijskih igranih filmova, četiri TV serije i deset kratkometražnih i dokumentarnih filmova. Dobio je sedam nagrada, specijalnih diploma i počasnih plaketa za filmove i serije, režiju i izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Napisao je monografije o deset likovnih umetnika, među kojima su i Mića Popović, Dado Đurić i Vladimir Veličković. U njegove aktivnosti kao istoričara umetnosti pre svega ulazi dugi staž likovnog kritičara nedeljnika NIN, od 1965. godine. Organizovao je osam autorskih izložbi. U okviru publicističke delatnosti objavio je preko 1000 stručnih tekstova u gotovo svim listovima i časopisima, dok je u domenu univerzitetske delatnosti kao profesor predavao na pet akademija ili univerziteta. Za svoj doprinos kulturi i prosveti primio je šest nagrada i plaketa. Objavio je jedan roman i studiju o umetnosti.” (Iz predloga Vladana Radovanovića)

 

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 21. put održati krajem septembra 2020. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.*

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2019. i 2020. godini.

Žiri će raditi u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 10. septembra 2020. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Za sve informacije obratiti se na telefon 069/783-155 ili mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

* Manifestacija će se održati u atrijumu Banatskog kulturnog centra, na otvorenom, u skladu sa epidemiološkim merama.

Miroslav Topić: „Piknik sa sirenama”

Edicija: POEZIJA

132 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-469-4

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Nastavljamo igru, pomeramo šahovske figure, sve dok moj kralj ne podigne na jarbol belu zastavu. O, ne brini, svako ima svoju belu zastavu, teši me u šali. U pitanju je samo izabrati vreme. I izabrao je.

Ostalo je samo pitanje koje je lebdelo nad njim:

Kako da uđem oče

U pustu spaljenu zemlju

Skamenjen

Kako da pređem

Tu strašnu granicu

Ne boj se sine

Veru

Ta bodljikava žica

Biće ti samo vrpca

Kojom je označen cilj

Sunčano je danas.

U Bulevaru je soba puna svetlosti. Novo posađeni platani još nisu dosegli do prozora na drugom spratu.

Sunčani zraci padaju na Puškinovu bradu. Neka sena je za stolom.

Iznad nje rojevi reči, onih, koje je toliko razdvajao na slogove, ispitivao korene i rodoslov, merio im zvučnot, slušao akcenat premeravao dužinu, upoređivao lepotu.

One sada,

za njihovog Alhemičara Reči,

od MIROSLAVA, složiše:

MIR I SLAVA.

Miodrag Topić

Goran Blagojević: „Zemo”

Edicija: ZAVIČAJ

300 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-476-2

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

– Ideš li ikako tamo, u to svoje mjesto? Kome je pripalo u toj podjeli posle rata? Kad te toliko muči nostalgija, trebalo bi ići češće. 

– Pripalo je federaciji, Muslimanima. Ali nemam ja problem da odem tamo, osim finansijskih i slobodnog vre­mena, jer nisam bio vojnički angažovan, ali već se to dobro sleglo i smirilo. Bio sam samo jednom, na kratko. Baš zato što volim toliko svoj zavičaj, želim da ga pamtim onako starog, lijepog, mirnog i punog sreće i jarana. Ne bih sada da kvarim te mile uspomene novim izgledom prilagođenim sadašnjim sastavom, novim licima, ne­kim drugačijim navikama, mjestima za izlazak i naviknu­­­tom drugarskom ze­zanju bez ljutnje. A ovdje u Vojvodini vo­­­lim Frušku goru, tamburaše, stare okićene fijakere sa sjajnim i silnim čila­šima, riblju čorbu i paprikaš, moćne i velike silose, stari, štrkljasti i nakrivljeni đeram, štrudlu sa makom, ljutu ko­basicu, bučne i vesele seoske slave i vašare, male i isturene čarde pune davnašnjih predmeta jedinstvenog izgleda i domaćih specijaliteta i ovaj interesantni, starinski, otegnu­ti lalinski divan. 

(odlomak)

Roman Gorana Blagojevića „Zemo” pisan je rečima od mirisa, koje damaraju i prlje – rečima nalik svicima pepeljastih krila i stajaćeg mirisa. Onog koji se čuva pod ključem u vojničkom sanduku, a ključarka mu baba ili strina, starica, strpljiva i otrebljena od lične alavosti, naklonjena novim izdancima svoje loze. 

Blagojević zida vreme temeljnim kamenom od svile da ne povredi ni pauka u njemu – da kad škrgutne zid, barut pod rogom ne uzavri i ne probudi se stršljen u kratežu. 

Ma kako ova knjiga bude prihvaćena, spreman sam posvedočiti da do sada nije ovolika ljudskost koričena. Ona treba da bude Čitanka iz koje će novi đaci moći učiti kako se zajednička kuća zida.

Slobodan Ristović, književnik

Maja Belegišanin: „Svetlo prepoznavanje: (prikazi, eseji)”

Edicija: KRITIKA

240 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-477-9

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Tumač književnoumetničkog teksta uzima lupu i poput de­tektiva traga za formalnom arhitektonikom i du­binskom semiotikom stvaraoca kako bi ih osvetlio i iz svog ugla razjasnio čitalačkoj publici. Nalik lučonoši koji tamu nerazumevanja ili površinskog odnosa prema složenosti savremenog autorskog pisma rasvetljava ili arheologu koji iskopava dragocenost književne tra­di­cije, Maja Belegišanin nas svojim esejističkim i knji­ževnokritičkim izrazom podse­ća da je radost čitanja upravo radost prepoznavanja, ozarenje i sozercanje.

Nataša Kljajić

Kritičarski rad Maje Belegišanin odlikuje se po veoma brižljivom čitanju rukopisa o kome pisac na­me­rava da iznese svoj sud. Maja Belegišanin vrlo stu­­diozno pristupa analizi pojedinih pesama, odlo­maka, celina. Njen osnovni čitalački poriv je u to­me da pronikne u piščevu poeti­ku, da odredi pesni­ko­ve osnovne ili opsesivne teme, da ih osvetli iz perspektiva različitih ciklusa i lirskih strategija, odnosno njihovih variranja unutar pesničkih zbirki.

Dr Boris Lazić

Rezultati konkursa za nagradu „Stevan Sremac” 2020.

Žiri za dodelu Književne nagrade „Stevan Sremac”, za najbolja humoristično-satirična ostvarenja, doneo je odluku da nagradi Draginju Ramadanski, Aleksandru Jovanović i Marjana Angjelovskog.

Draginja Ramadanski 

Nagrada se, na osnovu konkursa, više od decenije, dodeljuje u okviru manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” u Elemiru. Nagradu dodeljuje Mesna zajednica Elemir u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom.

Žiri: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.

Saopštenje žirija

Žiri nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru“, koji su činili Uglješa Šajtinac, Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, doneo je jednoglasnu odluku da prvu nagradu dodeli književnici iz Sente Draginji Ramadanski za venac priča „Smokvin petolisnik“, drugu nagradu osvojila je pesnikinja iz Vranja Aleksandra Jovanović za ciklus pesama, dok je treća nagrada pripala autoru iz Skoplja Marjanu Angjelovskom za izbor aforizama.

Nagrađeni rad Draginje Ramadanski suštinski zadovoljava sve propozicije konkursa; u pitanju je venac humorističko-satiričnih proznih minijatura visokog stila, umešno zanatski napisanih i koherentnih, čiji estetski domet primetno odskače od svih ostalih priča koje su bile u konkurenciji za nagradu „Stevan Sremac – Bal u Elemiru“, od kojih bismo, kao uspeliju, izdvojili priču Milene Živkov. Posebnu pohvalu zaslužuju i poetski radovi Jelene Marinkov, kao  i aforističarski radovi  Živka Đuze i Nenada Perića.

Nagrade će laureatima biti uručene u skladu s epidemiološkim merama. 

Uglješa Šajtinac, predsednik žirija

Jelena Blanuša, članica žirija

Srđan V. Tešin, član žirija

U Elemiru, 25. avgusta 2020.