Novi roman Radovana Vlahovića
pod nazivom „Mučenici: nastavak romana Bapa:
knjiga trećaˮ upravo je izašao iz štampe u izdanju Banatskog kulturnig centra.
„Eto,
mislio je Branko tog dana za Mučenike, taman je prošo jedan rat kad smo se
Zorka i ja uzeli i kad smo krenuli u život, kad, evo, decu još nismo poudavali
i poženili, a
sprema se nov rat sotim ’Itlerom, a i ne sprema se, već je kreno, i kod nas je
gotovo prid avlinjska vrata stigo. Samo se mi
malko pravimo prosti da ga ne vidimo, a u stvari se bojimo i da pomislimo na
tako veliko zlo.ˮ
(odlomak
iz romana)
Urednik knjige je Simon Grabovac, a recenzenti su književni kritičari Viktor Škorić i Nenad Stanojević. Objavljivanje knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Roman „Bapaˮ našao se u najužem izboru za tri nagrade 2017. godine, Simon Grabovac priredio je knjigu „Kritičari o Bapiˮ.
Izvodi iz recenzija
Smestivši radnju svog romana u, uslovno rečeno, tri vremenske lente, Vlahović je oblikovao siže svoga romana tako da se naracija premešta unazad, u 1934. godinu kao najraniju tačku u pripovedanju, pa sve do 22. marta 1941. godine. Dakle, treći tom romana Bapa zatvoren je u periodu intenzivnih istorijskih događaja međuratnog perioda. Ako su prva dva romana ove epopeje negovala sećanje na rat i događaje iz (Velikog) rata, onda ova knjiga naslućuje onaj koji će se zbiti i čiji će odjeci verovatno biti opisani u narednom tomu. Važno je istaći da za ovaj roman okvir od sedam godina omogućava piscu da svoje likove dinamički oblikuje, ne samo u okviru jedne knjige, nego i u okviru čitave epopeje. To su likovi poznati iz ranijih knjiga (Bapa, Marinko, Danica) i u čijim pojavama vidimo kontinuitet, ali i poneki epizodni likovi ili neki koji će tek dobiti veću ulogu u kasnijim delovima. Naposletku, Vlahović postepeno razvija i porodični roman u okviru svoje priče o Bapi i njegovim potomcima.
Treća knjiga, koliko je u promeni, toliko je i u očuvanju vrednosti ranijih Vlahovićevih knjiga. Nema sumnje da je on jedan od najbolјih poznavalaca narodnih govora sa područja Banata. Ti govori i narečja, koja polako gube bitku sa militantnim standardnim jezikom, u ovom romanu doživlјavaju svoj procvat (kao što je bio slučaj sa ranijim knjigama). I to s punim pravom. Ako možemo da se divimo Sofkinom i Koštaninom jeziku, ako možemo da čitamo narodne pesme po Vukovim zapisima, ako nalazimo razumevanja i lјubavi prema Kočićevim opisima gorštaka sa Zmijanja, ako „Petrijin venacˮ veličamo kao dijamant kosovsko-resavskog dijalekta, zašto onda ne bismo imali i romane koji bi kao malo vode na dlanu čuvali govor Banata? I ne samo kao malo vode na dlanu, jer ni to nije dovolјno – čitave knjige živog, bogatog i slikovitog govora i jezika Banaćana!
Viktor Škorić
Nijedan istorijski proces nije završen. Sve vri pod površinom i čeka svoj momenat da izbije, bez obzira na to što mi često mislimo da je nešto ostalo „iza nas“ i da to što se dešavalo našim precima nema nikakve veze sa nama. Čuje se zahtev iz grla stanovnika megalopolisa: Živeti sad, živeti u trenutku! A prošlost se, kao ponornica, vrati da svet dovede u meru.
Troknjižje o Bapi, Branku Pavlovom, glavnom junaku romana Radovana Vlahovića, zaokruženo je istraživanjem o životu ovog paora, njegove porodice i svih onih sa kojima oni dolaze u kontakt pred početak Drugog svetskog rata. Naslov trećeg romana ovog troknjižja, „Mučeniciˮ, kao da jednako sugeriše da je u pitanju verski praznik, kao i posledice uticaja sile koja se nadnosi nad svima njima kao fatum, čineći od njih mučenike, ali ovog puta ne po svom opredelјenju za Hrista.
Nije slučajna
aluzija na pisca „Seobaˮ i „slatko pravoslavlјeˮ, budući da je i
on jedan od junaka Vlahovićevog romana „Mučeniciˮ.
Crnjanski se pojavlјuje, kao i braća Micić, zenitisti, u prethodnom, drugom
romanu o Bapi, između ostalog, da nagoveste duhovnu potku na kojoj se tka život
srpskog naroda i da mu daju legitimitet.
Nenad Stanojević
O autoru
Radovan Vlahović je rođen
1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u
Novom Sadu. Autor je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje.
Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, rumunski, slovački,
makedonski i slovenački jezik. Član je DKV-a, UKS-a, Exil–PEN-a, i Matice
srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji –
Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više nagrada za književni rad i
kulturno pregalaštvo. Živi i radi u Novom Miloševu.
