BANATSKI KULTURNI CENTAR

Živka Torbica: „Banaćanka”

Edicija: ZAVIČAJ

192 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-516-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/zavicaj/zivka-torbica-banacanka/

U Banaćanki pesnikinja ispevava svojevrsnu odu zavičaju i prirodi i sudbinsko preplitanje čoveka sa okolinom, utemeljenost života koga nema bez zemlje Hraniteljice, ljubavi čovekove i blagorodnosti Gospodnje. Ona se poistovećuje sa plodnom zemljom i svim njenim blagotvornim osobenostima i atributima.

Živka Torbica nam je u ovim pesmama dočarala i svu raznovrsnost osećajnosti u ljubavi, od zaljubljenosti do razočarenja, od prevrele strasnosti do zagrobne hladnoće, od neutoljive čežnje do ravnodušnog zaborava, od sumnjičavosti i ljubomore do bezgraničnog verovanja, od fizičke zavisnosti do duševne indolentnosti.

Druga knjiga će, po mnogima, za pisce i najvažnija, Živke Torbice, pesme Banaćanka, po mom mišljenju, imati dobar odjek u javnosti i samim tim, pomoći našoj pesnikinji Živki, da nastavi da piše i dalje, ono što joj iskustvo i mašta omogućavaju i onako kako joj Muza poezije došaptava.

Jovan Veljin Mokrinski

Promocija knjiga Radovana Vlahovića u Novom Miloševu

Promocija dve knjige priča Radovana Vlahovića „Sve je u glavi” i „Pun mesec i harmonika” i knjige „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ autorke Milane Poučki održana je 4. septembra 2021. godine u Banatskom kulturnom centru .

O knjigama govorili: Radovan Vlahović, Milana Poučki, Jelena Đorđević i Senka Vlahović.

O knjizi „Sve je u glavi”

„Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.” (prof. dr Milutin Đuričković)

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.” (prof. dr Slađana Milenković)

O knjizi „Pun mesec i harmonika”

„Neosporno je da je najteže od običnog, svakodnevnog i dobro poznatog napraviti intrigantno, začuđujuće i vredno. Ali, zar nije upravo u tome veličina jednog pisca – da u 'malim' i svima dostupnim stvarima, dešavanjima i ljudima, uvidi naizgled skriveno, te da, ukazujući na isto, čitaocu otvori nove vidike? Radovan Vlahović, pisac i Čovek iz naroda, i ovom zbirkom uspeva upravo na ovom teškom polju. (...) Jednostavnim stilom, razumljivim jezikom, a karakterističnim izrazima i jezičkim formama, Vlahović je na papir prosuo dušu panonskog čoveka, ogolio njegov mentalitet, psihički sklop i fingirao sitnice od kojih je sačinjen njegov život. Odao je počast Čoveku, prijateljima, poznanicima i znalcima. Kroz humoristično-satirični hvalospev podsetio nas je ko smo i odakle potičemo i, bar za trenutak, vratio nas je tradicionalnim vrednostima i duhu prošlih vremena za kojima, ma kakva ona zaista bila, ipak, svi čeznemo.” (Milana Poučki)

O knjizi „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ

Panonsku ti dušu pružam da bi shvatio njenu jedinstvenost, autentičnost i lepotu kojom se uzdiže u nebo i u jednom beskrajnom krugu čini Jedno sa tobom i „tvojom“ avlijom. Upoznajući „moje“ otkrivaš deo slagalice, kroz ključaonicu posmatraš večnost i koračaš poljima humanosti – otvori srce i dozvoli da ti na dlanu pružim dušu panonskog čoveka, a kroz svoj poziv, umetnost i rad omogući i ti meni da rastem razumejući „tvoj“ deo ovih šarenih puzli sa kojima se u ovozemaljskom životu igramo. (Milana Poučki)

Snimak celikupne večeri, TV Novi Bečej

Prilog za vesti, TV Novi Bečej

Izložba ilustracija za decu na Mamutfestu u Kikindi

Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena је u Narodnom muzeju u Kikindi u okviru programa otvaranja Mamutfesta 18. 9. 2021.

Lidija Milašinović, Senka Vlahović, Milena Živkov

Izložba je do sada bila realizovana u Međunarodnoj ustanovi umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi (koja je značajan međunarodni centar ilustracije sa 50-ogodišnjom tradicijom) u saradnji sa ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj 2019. godine, i u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu 2020. godine, u okviru ciklusa izložbi „Strip i ilustracija”.

Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu.

Izložbu zajednički realizuju Narodni muzej Kikinda i Banatski kulturni centar Novo Miloševo, a biće dostupna za posetioce u periodu od 18. 9. do 16. 10. 2021.

O izložbi

Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”.

Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove.

Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall)

(Izvod iz teksta kataloga)

msr Senka Vlahović, autorka postavke

Katalog izložbe je moguće pogledati preko linka:

https://online.fliphtml5.com/diaid/hfra/

Senka Vlahović

O autorki

Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu 2015. za delo „Video-ilustracija knjige”, i dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2017. godinu. Bila je dugogodišnji organizator međunarodnog Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma o ilustraciji i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Bavi se i ilustrovanjem i dizajniranjem knjiga i izdavaštvom, radi u Banatskom kulturnom centru, a imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija.

TV Kikinda

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić”

Na osnovu konkursa za novoustanovljenu književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Ilija Bakić i njegov roman Dvostav.

Pored Ilije Bakića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Draginje Ramadanski, Davida Kecmana, Miomira Milinkovića i Jasmine Malešević. Na konkurs je pristiglo ukupno 34 rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i dr...

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

Iz obrazloženja žirija

Dvostav je roman podeljen na dva dela naslovljena: Ležećki i Klekećki, ali je ovo prozno delo po stilu, formulaciji rečenica, poetici koju nosi i mogućnostima za dramatizaciju blisko i pozorišnoj, pa i filmskoj umetnosti, to jest dramskom književnom rodu, što nam je posebno bilo interesantno s obzirom na činjenicu da je Bogdan Čiplić s jedne strane bio književnik koji je stvarao u okviru svih književnih rodova, a sa druge strane i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, koji je za vreme svog poslovnog angažmana ponovo uspostavio Operu i uticao na to da se iznova konsoliduje dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Dakle, u iznetim činjenicama iz Čiplićeve biografije pronašli smo vezu sa sadržinom i koncepcijom Bakićevog Dvostava, njegove temeljne ideje i poetičke postavke.

Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju, prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. I iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja.

Msr Milana Poučki, član žirija

Biografija dobitnika nagrade

Ilija Bakić (Vršac, 1960) je pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Član je Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić, Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine. Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji. Njegove književne aktivnosti i stvaralaštvo vezani su za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela su objavljena ili samostalno ili su zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike. Potpisuje veliki broj kritičkih tekstova i eseja na temu fantastike, na taj način je značajno doprineo popularizaciji tog žanra.

Objavio je preko dvadeset knjiga: Resurekciona seča početnog položaja (poezija) 1993, Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora - Artefakt 1 (poezija) 1995, Prenatalni život (roman) 1997, 2005, 1999, Želite li besplatno da letite (poezija), koautorski sa Zvonkom Sarićem, 1997, Novi Vavilon (proza brutalis) 1998, 2000, Koren ključa, naličje ravnodnevnice (poezija) 1999, Dole, u Zoni (izabrane priče, priredio Zoran Stefanović) 2000, Slava dekadnog sistema ili o A E I O U (poezija), 2000, 2002 (vizuelna poezija) 2002, Protoplazma (poezija) 2003, Jesen Skupljača (izabrane priče) 2007, Filmovi, poezija, 2008, Bagra diše, zbirka priča, 2009, Nastaviće se... (stripopriče br.1), 2009, U odvajanju, zbirka priča, 2009, Led, dvoroman, 2010, Mudrijaši: svemirska ujdurma, pucačina, vizueloroman-roman/grafički roman, 2012, Futurista u odstupanju ili Unezverijada, roman, 2012, 101 lice fantastike: leksikon žanrovskih pisaca, 2015, Čitanje signala, književni prikazi, 2017, Od i do, poezija, 2017, Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe, 2019, Perfektni perfekt, roman 2021.

Dobitnik je više nagrada: Nagrada Srpskog društva za naučnu fantastiku iz Beograda za najbolju srpsku dugu priču; Nagrada društva za naučnu fantastiku iz Beograda Lazar Komarčić za najbolju kratku srpsku priču, Nagrada Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu godine, Nagrada Stanislav Lem za fantastiku u književnosti, Nagrada Festivala fantastične književnosti Art-Anima za doprinos popularizaciji fantastike.

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“ 2021

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 22. put održati krajem septembra 2021. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2020. i 2021. godini.

Žiri će raditi u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 20. septembra 2021. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Proglašen laureat Gojko Đogo i održan pesnički maraton

Po sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Banatski kulturni centar je, po šesti put, organizovao književnu manifestaciju Pesnička republika 21. 8. 2021. u Novom Miloševu. Tim povodom, proglašen je dobitnik Gramate pesničke republike Gojko Đogo i održan tradicionalni pesnički maraton.

Na osnovu konkursa za Gramatu Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka a nije bila nagrađena – proglašen je dobitnik Gojko Đogo knjigu Vunena vremena (Prosveta, Beograd 1981). Dobitnik iz zdravstvenih razloga nije mogao da prisustvuje dodeli, te će mu nagrada biti uručena naknadno u Beogradu.

Laureat se obratio organizatoru porukom:

Banatski kulturni centar u Novom Miloševu,
gospodinu Radovanu Vlahoviću.

Zahvaljujem na „Gramati Pesničke republike”! Hvala žiriju koji je između tolikih, vrednih, na različite načine skrajnutih dela, izabrao „Vunena vremena”. Hvala vašem Kulturnom centru što i u ovo „oskudno”, da ne kažem „vuneno” vreme, brižno neguje svoju Republiku, valjda jedinu takvu „državu” u celom svetu. Silno se radujem što sam uvršten među njene povlaštene državljane i žalim što me zdravlje sprečilo da danas budem sa vama.

Na mnogaja ljeta!

Srdačno vas pozdravlja,
Gojko Đogo

Naotvaranju manifestacije pesnicima i publici obratili su se Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike, Simon Grabovac, predsednik Pesničke republike, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, a himnu Pesničke republike – Banatsko veliko kolo prisutni su čuli u autentičnom lokalnom izvođenju harmonikaša Dušana Popova Duke iz Novog Miloševa.

Na otvoreni poziv organizatora, na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji su to želeli da postanu, učestvovalo je oko 50 pesnika. Pesme učesnika biće objavljene u zajedničkom zborniku u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

Obrazloženje za nagradu možete pročitati ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/08/gojku-ogu-gramata-pesnicke-republike.html

Više fotografija možete videti ovde:
https://www.facebook.com/media/set?vanity=banatculturalcenter&set=a.4306622032759625