Rišard Vasilevski: „Nesanica” (prevod sa poljskog Olga Lalić Krovicka, redaktura i prepev srpske verzije David Kecman Dako)

 

Edicija: PREVODI

108 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.

ISBN 978-86-6029-590-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Boljim poznavaocima onog vrhunskog u toko­vima modernog pesništva na evropskom tlu, pose­bno onog što je u poljskoj književnosti začeto pr­vim posleratnim zbirkama Tadeuša Ruževiča (1921–2014) i Zbignjeva Herberta (1924–1998), mo­gu­će je da ono o čemu i kako pesmama na stranicama knji­ge „Nesanica“ promišlja Rišard Vasilevski (1938) i neće biti neko veliko iznenađenje, jer je i njegov poetski koncep protkan filozofisnošću, i pripada poetici krajnjih, odnosno graničnih stanja. (...)

U odnosu na druge stvaraoce u poetici kraj­njih, graničnih stanja, konkretno, u odnosu i na sa­­mog svetski znanog i veoma priznatog pesni­ka i dram­skog pisca, esejiste i prevodioca Tadeuša Ru­že­­viča, koji je jednakom brižljivošću stvarao i krat­ke, fragment-persme, ali i veoma zanimljive poeme pune kritičnosti na račun diktatorskih sistema i svemoćnika nad ljudima, Rišard Vasilevski je sav usredsređen na individuu, na ono čime se mali, ano­nimni čovek, u mnoštvu neprimetni čovečuljak, su­očava sa ličnim traumama koje su nastale i uvek iznova poprimaju nove dimenzije a što nastaje kao posledica zla, posledice straha i večne zebnje za sebe, i sve su to zapisi nastali trenom u kome kulmi­nira nemir, nespokoj kojima je ispunjena jednako i vidna i nevidna svakodnevica neznanca „u meni skrivenog“. (...)

Sumorno raspoloženje koje se iz pesme u pesmu, bez podele na cikluse, zbirkom „Nesanica”  ne­prestano nadovezuje i nadgrađuje, još je teže kad se u zapisu od krajnjih, graničnih stanja „zatekne” po­nešto od lepog, pri maglovitom sećanju na toplinu od minulog, što se dogodilo u detinjstvu, u mladosti, u vreme kad je celim bićem, pa kao da je time bio ispunjen i sav kosmos, vladala nečija nežnost, ljubav prema nekom s kim bi da skuplja voće ispod stabla koje je vremenom postalo i orijentir i graničnik između onog nekad i onog nikad više. Iako ih je o uvoj knjizi najmanje, pesme izazvane sećanjem minulo, na ljubav, na nežnost, među najboljim su u ovoj knjizi, a moguće i u celokupnom poestkom opusu Rišarda Vasilevskog. Takve su pesme „Kad grad mesecom kaplje”, „Još uvek na putu”, „Ne idi daleko”, „Vrati svežinu travi”, a mimo svih je „Kratka pesma o ljubavi”, pesma antologijske vrednosti koju navodimo u celosti: ti si/ zvono koje se njiše// topli/ prolećni vetar// pejzaž/ mnogih ispunjenja// snevanje/  iz kojeg se često budimo/ više nego ikada//” (Kratka pesma o ljubavi).

David Kecman Dako

David Kecman Dako: „Zapisi iz zaumlja” (Ilustracije: Marija Rakić)

 

Edicija: PROZA

288 str, broš. povez, ilustr, 13 x 21 cm, 2022. god.

ISBN 978-86-6029-587-5

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Za većinu priča i prozaida koji čine knjigu Zapisi iz zaumlja može se reći da pripadaju psihološkoj, nad­realnoj, donekle i oniričnoj, pa i fantastičnoj pro­zi toka svesti kakvoj se danas malo ko priklanja. Osim bo­gatstva imaginacije, intuitivnosti u osećanju sveta i ume­­ća u gradnji priče posve različite forme, ovakva pro­za zahteva ne samo vanredno životno iskustvo i knji­že­vno-teorijsko znanje, nego i solidnije poznavanje psihologije i filozofije, posebno ezoterije, poznavanje i onog što, inače, nije namenjeno da se deli sa svakim i da se kao veština ili znanje prenese na mnoštvo. Reč je o onom tajnom znanju koje se mora preneti samo na one koji u nešto jasno veruju i što ostaje u „užem krugu, kao svojevrsna tajna, kao simbol jedne vrste poverenja...“

Knjigu je moguće doživeti i kao reku ponornicu iz koje, poput gejzira, na svetlost izlazi i vidljivo biva samo ono u njenom vrtložniku što se, zahvaljujući pakle­no­sti, surovosti i žestini u sebi, suprostavilo nemo­sti u proticanju ka ušću. Začetak joj je u prološkoj misli da onaj koji piše nikada nije potpuno sam, a pri uviru, po okončanju neminovnog proticanja, posle svih vrtlož­nika koje valja preživeti na putu do istine o samom se­bi, odgovor i na pitanje glasno neizrečeno: Šta je to što je izazvalo priču?

– Strah je uvir u svaku priču... Pisanjem se iz delića svog pakla, tišine željan, pričom izbavljam.

 

Iz predgovornog zapisa o knjizi

 

Održana Pesnička republika, uručene Gramate Predragu Markoviću, Dušanu Radaku i Dragomiru Šoškiću

Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Banatski kulturni centar po sedmi put je organizovao književnu manifestaciju Pesnička republika uz podršku Opštine Novi Bečej.

Država pesnika

U okviru programa dodeljena su Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku Predragu Markoviću i za životno delo Dušana Radaku i Dragomiru Šoškiću, dok će Gramata Majka hrabrost Oliveri Balašević biti uručena posebnom prilikom. (Više o nagradama: ovde) Održan je i tradicionalni pesnički maraton državljana Pesničke republike. 

U Galeriji BKC-a otvorena je i izložba akvarela „Apoteozaˮ, inspirisana delom Miloša Crnjanskog, čiji je autor Dragan Miličić.

Pozdravni govor osnivača

Gramata Pesničke republike za Propuštenu priliku dodeljuje se za knjigu koja nije bila nagrađivana, a objavljena je u poslednjih pola veka, čime organizator želi da istakne vredna a nedovoljno zapažena ili nepravedno zanemarena dela. Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike za Propuštenu priliku je književnik Predrag Marković za svoju prvu knjigu „L'imun. исцеђенˮ koju je objavila Književna omladina Srbije, u Beogradu 1982. godine. 

Laureat Predrag Marković

O dobitniku nagrade i knjizi govorio je književnik Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, koji je nagradu i uručio.

Selimir Radulović uručuje Gramatu Predragu Markoviću

Gramate pesničke republike za životno delo Dušanu Radaku i Dragomiru Šoškiću uručio je Bratislav Milanović, jedan od ranijih dobitnika Gramate Pesničke republike, i urednik Književnih novina iz Beograda.

Bratislav Milanović uručuje Gramatu Dušanu Radaku

Bratislav Milanović uručuje Gramatu Dragomiru Šoškiću

Prisutne su na samom početku pozdravili Radovan Vlahović književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, osnivač i idejni tvorac Pesničke republike, i Milan Stojšin, pomoćnik predsednika Opštine Novi Bečej.

Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike

Milan Stojišin, pomoćnik predsednika Opštine

Program je vodio Branislav Ugrinov, novinar i urednik dopisničtva RTV-a u Kikindi.

Branislav Ugrinov

Na Pesničkom Maratonu, na otvoreni poziv organizatora učestvovali su pesnici iz raznih banatskih i vojvođanskih mesta i gradova, iz Novog Sada i Beograda, iz Makedonije i iz Crne Gore.

Bratislav Milanović, jedan od ranijih dobitnika nagrade, otvara Pesnički maraton.

Pesnici i publika

Hristo Petreski iz Makedonije

Pesnici i publika

Novo Tomić, darodavac digitalne biblioteke BKC-u

Učesnici maratona sa domaćinom

Dobitnici Gramata PESNIČKE REPUBLIKE 2022: Marković, Balašević, Radak i Šoškić

Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu je književnik Predrag Marković (za knjigu „L'imun. исцеђенˮ, 1982), dobitnica Gramate Pesničke republike „Majka hrabrost“ za žensko književno stvaralaštvo je Olivera Balašević (za knjigu „Planeta Dvorište“, 2019), dok su dobitnici Gramate Pesničke republike za životno delo Dušan Radak i Dragomir Šoškić.

Nagrade će biti uručene dobitnicima 24. decembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru manifestacije Pesnička republika. Pesnička republika održava se po sedmi put pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji BKC-a, uz podršku Opština Novi Bečej. U okviru programa manifestacije biće održan tradicionalni pesnički maraton državljana Pesničke republike i onih koji to žele da postanu, i biće otvorena izložba akvarela „Apoteozaˮ, inspirisana delom Miloša Crnjanskog, čiji je autor Dragan Miličić.

Otvoreni poziv pesnicima za učešće na maratonu objavljen je na sajtu: https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/12/pesnicka-republika-2022-poziv-za-pesnike.html

U okviru projekta, u pripremi je knjiga prošlogodišnjeg dobitnika Gramate Gojka Đoga Vunena vremena, a objavljen je i zbornik prošlogodišnjih učesnika manifestacije Pesnička republika: zbornik radova V.

 

VIŠE O DOBITNICIMA NAGRADA 

Gramata Predragu Markoviću  

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu „L'imun. исцеђенˮ (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). 

Predrag Marković, pisac, kritičar, prevodilac i izdavač, rođen je 7. 12. 1955. u Čepuru. Kao književni kritičar tokom osamdesetih godina prošlog veka priredio je antologiju novije srpske poezije „Zvučni stvorovi“ (1986), promovisao generaciju Mlade srpske proze i Beogradski aforistički krug. Tokom devedesetih osniva izdavačku kuću Stubovi kulture – Vreme knjige (1993–2013), pokreće dvadesetak biblioteka i uređuje preko hiljadu knjiga. Pored nagrađene knjiga poezije, objavio je knjige proze: „Morali bi doći nasmejani lavovi“, pripovetke (CDD, Zagreb 1983.); „Otmenost duše“, pripovetke (Prosveta, Beograd 1989); „Zavodnik ništavila“, roman (Solaris, Novi Sad, 2017), „Kovčeg komedijant“, roman (Solaris, Novi Sad 2018), „David protiv Otužnog Zloduha”, roman (Solaris, Novi Sad 2020), i „Zemunska Knjiga mrtvih“, roman (Solaris, Novi Sad 2022). Prevođen je na slovenački, mađarski, ukrajinski, bugarski i engleski jezik. Živi u Beogradu kao slobodan čitalac.

Gramata Oliveri Balašević

Gramata Pesničke republike „Majka hrabrost“ za žensko književno stvaralaštvo pripala je Oliveri Balašević za knjigu „Planeta Dvorište“ (Amos pro, Novi Sad 2019).

Olivera Balašević je glumica, književnica, producentkinja, režiserka i svojevremeno uspešna reprezentativka Jugoslavije u gimnastici. Rođena je 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu. Od malih nogu je volela sport i glumu kojima će se kasnije ozbiljno baviti. Studije je završila u Novom Sadu. Paralelno se bavila sportom i glumom. U gimnastici je kao reprezentativka Jugoslavije osvojila čak četiri zlatne i dve srebrne medalje u čak četiri discipline. Ostvarila je nekoliko značajnih uloga na filmu, pre svega kultnu ulogu Jule 1982. godine u seriji rediteljke Soje Jovanović „Pop Ćira i pop Spira“, gde joj je partner bio budući suprug Đorđe Balašević, zatim u filmovima i serijana „Ulični pevači“ i „Specijalna redakcija“, „Srpski rulet“, kao i u filmu „Kao rani mraz“, koji je i režirala zajednom sa suprugom. Jedno vreme bila je i profesor fizičkog vaspitanja u novosadskoj gimnaziji. Bila je i producent brojnih nastupa poznatog muzičara sa kojim ima troje dece. 2019. godine objavljuje svoju prvu knjigu „Planeta Dvorište” koju je posvetila svojoj majci i detinjstvu. Jedan odlomak iz knjige pretvorila je u animirani film „Čađava bajka“.

 

Gramata Dušanu Radaku

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dušanu Radaku. 

Dušan Radak rođen je 1955. godine u Kikindi. Diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao urednik umetničkog programa u Domu omladine u Kikindi, kao urednik Izdavačke delatnosti Doma omladine, a bio je i glavni urednik Književne zajednice Kikinde. Pesničke knjige: „Šljunak“ (Stav, Kikinda 1979), „Samsa“ (Matica srpska, Novi Sad 1984), „Stadijum kašike“ (Književna zajednica Kikinde, Kikinda 1987), „Trkačice veneričnih bodrenja“ (Izdanje autora, Kikinda, 1987), „Ibzen je svirao klavsen“ (Izdanje autora, Novi Sad 2002), „Bik koji leži šest stopa ispod zemlje“ (Orfeus, Novi Sad 2011), „Oduvek sam voleo vodu: traktat o radosti“, (BKC, Novo Miloševo 2017). Knjiga za decu: „Superpitalice“ (BKC, Novo Miloševo 2018). Zastupljen je u više knjiga antologija, izbora iz srpske i vojvođanske poezije, kao i u antologijama za decu. Poezija prevedena na: ruski, mađarski, italijanski, makedonski, slovački, francuski, rumunski jezik. Autor je muzike i tekstova za decu na albumu „Hogli Vogli rok“, u izvođenju pank grupe „Zbogom Brus Li“, kao i filmske muzike: za filmove Princ vetra i Komad slobode. Dobitnik je pesničke nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ i Plakete „Sima Cucić“ za multimedijalni doprinos stvaralaštvu za decu. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Društva novosadskih književnika. Živi u Novom Sadu.

Gramata Dragomiru Šoškiću

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dragomiru Šoškiću. 

Dragomir Šoškić (Ulotina, Crna Gora – 27.5.1949.) Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – Grupa za jugoslovenske književnosti. Objavio zbirke pesama: „Kazimirsko putovanje“ (Krovovi, Sremski Karlovci), „Stud i celac“ (Svetovi, Novi Sad), „Predeo podnošljivo raskošan“ (Svetovi, Novi Sad), „Pogled na sat“ (Prometej, Novi Sad). Dobitnik je više nagrada za poeziju (prvi dobitnik nagrade Risto Ratković 1971). Zastupljen je u mnogobrojnim antologijama i zbornicima poezije. Objavljivao je u skoro svim relevantnim književnim časopisima i listovima: („Letopis Matice srpske“, „Zlatna greda“, „Polja“, „Koraci“, „Stvaranje“, „Republika“, „Odjek“, „Novosti“, „Politika“, „Dnevnik“, kao i u časopisima u Rusiji, Belorusiji, Rumuniji, Mađarskoj itd.) Učestvovao je na više međunarodnih književnih manifestacija u zemlji i inostranstvu (Rusiji, Rumuniji, Mađarskoj, Republici srpskoj, Crnoj Gori).  Prevođen na engleski, ruski, beloruski, mađarski... Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. Živi u Novom Sadu.

RAZGOVOR SA LAUREATOM, gost Radovan Vlahović

U okviru Nedelje novosadskih pisaca, održan je RAZGOVOR SA LAUREATOM Radovanom Vlahovićem, koji je vodila Nataša Bundalo Mikić, u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu 16. decembra 2022. Razgovor je upotpunio muzički program koji su izveli Nemanja Nešić i Miloš Zubac.

Nedelja novosadskih pisaca održana je od 12. do 16. decembra u organizaciji Društva novosadskih književnika, u saradnji sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu, а uz podršku Gradske uprave za kulturu.

Radovan Vlahović je ove godine postao počasni član Društva novosadskih književnika i dobitnik više značajnih priznanja koja su povod za ovo veče (Zlatna medalja za zasluge Predsednika republike u oblasti književnosti, Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture za BKC, Nagrada za knjigu godine DKV, Međunarodna književna nagrada „Naji Naaman“ iz Libana i Zlatna medalja Kulturno prosvetne zajednice Srbije za književno stvaralaštvo koje afirmiše život na selu, u okviru manifestacije Susreti sela Srbije).

U programu bilo je reči o novim Vlahovićevim knjigama (pre svega o dva novozenitistička triptiha – jednom romanesknom koji sadrži dela: „Noćni razgovori sa sestrom“, „Dnevnik virtuelnog zavodnika“ i „Gospodin Snevalo“, a drugom pesničkom koji sadrži zbirke: „Šta traži Beket u mom krevetu?“, „Soba što noću svetli“ i „Ja ću se vratiti“), o Banatskom kulturnom centru koji je osnovao, o najnovijem izdavačkom poduhvatu koji je inicirao – „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), o vezi autora i njegove književnosti sa Novim Sadom i mnogim drugim temama koje su približile portret pisca publici.

Foto: Nikola Čavić

PESNIČKA REPUBLIKA 2022 – poziv za pesnike

Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike, 

    Banatski kulturni centar po sedmi put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 24. 12. 2022. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu.
    U okviru programa manifestacije biće dodeljene i ovogodišnje nagrade Pesničke republike.
    Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.
    Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

Prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu

    Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, prijavljuju se od 11:30 do 12 časova u Banatskom kulturnom centra, pre početka programa.
    Savaki pesnik, učesnik maratona, imaće priliku da kazuje 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane. Molimo pesnike da poštuju dužinu zbog vremenskog ograničenja programa.
    Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.

 

VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI 

    Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.
    Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. 

Struktura

    Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.
    Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.
    Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.
    Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja. 

Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.
Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.
Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.
Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.
Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.
Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.
Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.
Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.
Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju. 

(Ustav napisao Radovan Vlahović)