Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3, Bačka, Baranja, Srem, Slavonija”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA

184 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-662-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Istoriografska studija Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. – Bačka, Baranja, Srem, Slavonija zato ima ulogu da u kratkoj i sažetoj formi istoriografskog teksta oslika istorijsku sudbinu novih ravničarskih naselja i njihovih ljudi, osvetli kolonizacioni i ljudski napor, upozna istoriografsku nauku, potomke kolonista i srpsku kulturnu javnost sa dramatičnim i složenim procesom njihovog formiranja i gradnje, da dočara istorijski portret koloniste-dobrovoljca ili optanta i njihov životni napor, da istakne početke istorijskih procesa dugog trajanja gradnje novih lokalnih identiteta, akulturacije doseljenog stanovništva u odnosu na prostor kolonizacije, njihov kontroverzni odnos prema društvenom okruženju i državi koja ih je naseljavala, da uoči visoke amplitude velikih kolonističkih očekivanja i teških razočarenja uslovima kolonizacije, kao i da prepozna ljudske zajednice koje su činom kolonizacije pošle u proces prilagođavanja panonskom prostoru nedovršen vek posle njegovog početka.

Milan Micić

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

 

Edicija OGLEDI

204 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-661-2

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Razumevajući književnost kao put od ličnog ka kolektivnom, Stanojević posredno pokazuje sklonost za razumevanje književnosti po kome su dve njene osnovne funkcije: estetska i saznajna. Danas, u Megalopolisu u kome živimo, čini se da je književnosti data sasvim drugačija funkcija: da zabavlja i da prenosi gotove ideološke poruke, koje ne mogu biti predmet razgovora, već samo čin bespogovornog prihvatanja. Dakle, ova knjiga nije saglasna sa konceptom književnosti koji nam se danas nameće: Čitanje stvarnosti je otuda jedna pobunjenička knjiga, koja u sebi čuva humanističke vrednosti kao što su intelektualno i moralno poštenje, spremnost za kritičko mišljenje, hrabrost da se to mišljenje izrazi kao i hermeneutički stav prema književnom tekstu, koji je pošten utoliko što tekstu ništa ne nameće, nego mu dopušta da kaže šta ima da kaže.

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti.

Slobodan Vladušić

Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče“ (2. izdanje)

Edicija PROZA

244 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-646-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga „Sasvim lične priče“ sadrži dvadest dve priče u sedam tematski različitih celina. Od priča o precima i zavičaju, onih o mom gradu Novom Sadu, preko tekstova inspirisanih savremnim književnim stvaraocima koje osećam bliskim i podsticajnim za vlastito stvaralaštvo, do tekstova o slikama i slikarima i sasvim ličnih priča poteklih iz životnog iskustva i nekih životnih uvida. Iako tematski i žanrovski različiti, svi tekstovi su inspirisani ličnim interesovanjima i obojeni ličnim tonom i emocijma.

Ova knjiga je, sadržinom i izgledom, poput porodičnog spomenara. Objavljena sa nadom da, bar u fragmentima, nadrasta lično i lokalno i nudi drugačiji i osobeni pogled i izraz te da takva može privući pažnju čitalaca.

Stanislava Bakić Jokanić

Goran Blagojević: „Ljubav je navada” (2. izdanje)

Edicija ZAVIČAJ

80 str, broš. povez, 20 cm, 2024. god, drugo izdanje

ISBN 978-86-6029-658-2

Suizdavač: DOM KULTURE SRBOBRAN

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Ova zbirka, pored svih motivskih struktura ko­je sadrži, može se okarakterisati kao najbliža oda pe­snika sopstvenom pesničkom opusu. Pesnik ovim spi­sima zatvara jedan krug koji je započeo u svojim pr­vim zbirkama, u svojim prvim objavljenim stihovima, i pokušava da podigne uzdarja predhodnim idejnim strukturama. Poezija ove zbirke postaje potvrda pe­sničkim preokupacijama koje potiču direktno sa iz­vora, direktno iz života, ili onoga što pesnik smatra da je život. Sve je podvojeno, pa se tako podvaja i re­zonovanje stvarnosti – maštarenja i oniričko potiču iz melanholije i bola, dok ovo opipljivo potiče iz is­ku­stvenog, doživljenog.

Rajko Blagojević

Goran Blagojević je vitez i riter koji ide iz naro­da i narodnim jezikom peva o ljubavi. Njegove pesme su pevljive i mogu se veoma lako i muzički obraditi. Njegova inspiracija su žene iz njegovog okruženja, one koje svakodnevno sreće ili ih je sretao kroz život, a njegova poetska komunikacija sa njima nekada proizilazi iz stvarno izgovorenih reči a nekada je sa­mo deo unutrašnjih monologa poetskog junaka u ovoj knjizi.

Radovan Vlahović, književnik

Aglaja Metodijeva: „Srce bez lubenice“

 

Edicija POEZIJA

112 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-659-9

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Kao što su raznovrsni načini estetskog poimanja stvarnosti, tako su isto različiti umetnički postupci pesnikinje Aglaje Metodijeve u njenoj najnovijoj zbirci pesama Srce bez lubenice. U ovoj stihozbirci, umetnički postupak je uvek u korišćenju simbola, u biranim rečima i metaforama kojima je izražena pesnikinjina emocija. Piše prirodno, spontano, stihovi su joj razigrani, raspevani, netipični, nekako obasjani iznutra iz sopstvene punoće. U njenim pesmama zvone ritmovi prirode, melodije grada, spajajući u stihovima moderno i arhaično.

Zamišljao me je kako jedem lubenicu.

Kamo sreće da je on lubenica!

Bilo bi mnogo jednostavnije,

jer bi mi odmah dao svoje srce.

Jednom sam lubenicu prinela usnama

i osetila nešto nalik toploti tela

i srce je počelo da joj kuca.

Toliko sam se uplašila da je oživela,

da joj je srce palo na pod.

Radmila Stanković, iz recenzije

Zahvalnica Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024. godinu

Zahvalnicu Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024. godinu predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić uručio je Senki Vlahović, umetničkoj direktorki Banatskog kulturnog centra, na tradicionalnom svečanom prijemu održanom u čast dobrotvora Matice sprske 25. decembra u Novom Sadu.

 

Zahvalnica se dodeljuje za saradnju, pomoć i podršku Matici srpskoj u 2024. godini - u godini kad je obeležen jubilej 25 godina trajanja manifestacije posvećene Teodoru Pavloviću. Dani Teodora Pavlovića, od samog osnivanja na ideju književnika Radovana Vlahovića, organizuju se u saradnji sa Maticom srpskom u čast velikog reformatora Matice, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Glalerije Matice srpske...

Dan dobrotvora obeležava se na rođendan velike dobrotvorke i dobročiniteljke Matice srpske Marije Trandafil. 

Foto: Branko Lučić

Više o Danu dobrotvora na sajtu Matice:

https://www.maticasrpska.org.rs/obelezhen-dan-dobrotvora-matitse-srpske/#more-26545

RTV