Dodeljene Nagrade „Stevan Sremac“

U okviru tradicionalne manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“, koju organizuju Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar Novo Miloševo uz podršku Opštine Zrenjanin, 27. juna 2014. godine u Elemiru, dodeljene su Nagrade „Stevan Sremac“ za najbolje književne radove humoristično-satiričnog žanra.

Dobitnici Nagrada i predsednik Uduženja književnika Srbije Radomir Andrić.

Žiri u sastavu Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson doneo je odluku da nagradi sledeće autore:

1. Nagrada (50 000,00 dinara) - Viktor Škorić (za priču)

2. Nagrada (30 000,00 dinara) - Jelena Blanuša (za poeziju)

3. Nagrada (20 000,00 dinara)  - Miodrag Tasić (za aforizme)

Žiri: Srđan Tešin, Uglješa Šajtinac i Bojan Samson.

U okviru programa održano je i predstavljanje književnika Radomira Andrića, predsednika Udruženja književnika Srbije, koji ove godine obeležava veliki jubilej: 50 godina književnog rada i 70 godina života. O Andriću govorili Petar Žebeljan, književnik, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra. Otvorena je i izložba radova sa tradicionalne kolonije Tiske akademije akvarela. Izložbu je otvorio direktor Doma kulture Opštine Novi Bečej Novica Blažin. 

Radomir Andrić, predsednika Udruženja književnika Srbije.

Kulturnu manifestaciju Bal u Elemiru – Sremčevi dani osnovala je Mesna zajednica Elemir pre devet godina u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.

Dodela Nagrade Viktoru Škoriću.

Viktor Škorić čita odlomak iz nagrađene priče.

Dodela Nagrade Jeleni Blanuši.

Jelena Blanuša govori nagrađene stihove.

Dodela Nagrade Miodragu Tasiću.

Miodrag Tasić čita nagrađene aforizme.

Voditelj programa glumac Jovica Jašin.

Predsednik Mesne zajednice Elemir Marko Kovačević.

Radovan Vlahović govori o Radomiru Andriću.

Petar Žebeljan, književnik, govorio o Andriću i svoje stihove.

Novica Blažin, direktor Doma kulture Opštine Novi Bečej, otvara izložbu akvarela.

Slavko Surla, novinar i priređivač zbornika manifestacije.

„Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ 2014.

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar Novo Miloševo

uz podršku Opštine Zrenjanin

po deveti put organizuju kulturnu manifestaciju

Bal u Elemiru – Sremčevi dani

27. i 28. juna 2014. godine u Elemiru

Kulturnu manifestaciju Bal u Elemiru – Sremčevi dani osnovala je Mesna zajednica Elemir pre devet godina u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.
Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade „Stevan Sremac“.
U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti.

Stevan Sremac, karikatura, autor Konstantin Grosu.

PROGRAM

petak, 27. jun

17.00h (štand ispred Zadružnog doma)

– Izložba ručnih radova

17.00h (Svečana sala MZ)

– Književni portret Radomira Andrića, predsednika Udruženja književnika Srbije

– Govore: Petar Žebeljan, književnik, Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a, i Radomir Andrić

Radomir Andrić, predsednika Udruženja književnika Srbije.

18.00h (Svečana sala MZ)

– Otvaranje izložbe slika sa kolonije „Tiske akademije akvarela“ iz Novog Bečeja
- Izložbu otvara Novica Blažin, direktor Doma kulture Opštine Novi Bečej

19.00h (Svečana sala MZ)

– Proglašenje pobednika konkursa i svečana dodela Nagrada „Stevan Sremac“

– Nagrade deodeljuje žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Siniša Tucić

Žiri: Siniša Tucić, Uglješa Šajtinac i Srđan Tešin.

20.30h (Centralna bina)

– Svečano otvaranje manifestacije

21.00h (Centralna bina)

– Koncert KUD-a „Mladost“ iz Elemira sa gostima

23.00h (Centralna bina)

– Koncert grupe „Ego“ iz Zrenjanina

subota, 28. jun

16.00h (Svečana sala MZ)

– Kolonija karikature

– Učestvuju: Jugoslav Vlahović, Jakša Vlahović, Marija Dokmanović, Konstantin Grosu, Stevan Josimović, Kire Radenkov, Nikola Štiklica, Vladan Nikolić, Senka Vlahović Filipov i Branko Đukić

Jugoslav Vlahović, Kolonoja karikature.

17.00 h (štand ispred Zadružnog doma)

– Izložba ručnih radova

18.00h (Svečana sala MZ)

– Predstavljanje karikatura i karikaturista

18,00h (Centralna bina)

– Lutkarska predstava  O.Š. „Svetozar Marković Toza“ Elemir

21.30h (Centralna bina)

– Koncert grupe „The Frajle“ iz Novog Sada

23.30h (Centralna bina)

– Zatvaranje manifestacije i vatromet

Živica Brusin: „Svetionik slobodne plovidbe“

120 strana, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god.

Edicija: NEPOČIN POL JE

Urednik knjige: Tatjana Vujić

Recenzenti: Radivoj Šajtinac, Radovan Vlahović 

Ilustracija naslovne strane: Ištvan Kazi

Čitanje ove knjige pokušajte da zamislite kao jedno neobično putovanje, plovidbu. Pomoćiću Vam. Za početak zamislite jedno mesto na kraju sveta i široku, beskrajnu banatsku ravnicu. Zamislite nebo koje je sasvim nisko, tako da vam se čini da možete da dodirnete, bele i mekane obalake. Ako vam se više sviđa, jer ste „noćni tip“, zamislite kako šetate po dolmi, a nad vama su sitne zvezde koje se kao najfinija čipka spuštaju na vaše dlanove. Pretpostavljam da znate da su dolme u Banatu najveće „planine“. Dalje nećete imati problema. Ulicu u koju ste se uputili sasvim lako ćete pronaći, jer pokraj nje teče mirna, zelena reka. Krenite za mirisom čaja od nane, ili mirisom noćne frajle, sve jedno je. Da se ne bi zbunili, ne zamišljajte nikakve zvukove, glasove, šumove. Tamo je potpuna tišina. Pokušajte da čujete tišinu i da oslušnete svoje vlastito srce, to će vam jako pomoći. 

Ako Vam je sve do sada rečeno uspelo, stigli ste na pravo mesto. Slobodno zaplovite. U rukama Vam je knjiga autora Živice Brusina – Svetionik slobodne plovidbe, pa - izvolite, dobro došli i mirna Vam bila sva mora na ovom, i na onim svetovima!

Tatjana Vujić, profesor

U pitanju je autor osobene biografije u koju su slivale pravne nauke i izuzetno duhovno, lično samoobrazovanje, život i aktivnost novinara, specifičnog repotažnog obeležja, detinjstvo u gradskim predgrađima... Živica Brusin poznato je ime specifične srpske i vojvođanske publicistike u kojoj je ostvario prepoznatljiv korpus izuzetno originalnih, značenjski stilskih ostvarenja koja bi po nekoj, uslovno žanrovskoj odrednici, mogli podvesti

pod pojam Duhovne kolumne.

Reč je o tekstovima kratke proze i poezije u kojima se preplet večnih pitanja i intimnog reagovanja, ekumenskih tema i detalja ličnih doživljaja, kao mreža za dušu, bacaju u dubinu ikonografski, s ciljem lova na senke i igrokaze ali i u vis, u puno svetlo stvarnog života gde se gestovi i postupci pojedinca i kolektiva procenjuju na način kristalno angažovane poetske analize, s punom moralnom predanošću ali i čitkim, efektnim, duhovitim i britkim stilom autentičnog pisca.

Radivoj Šajtinac, književnik

Nad Sodomom i Gomorom se spremala kataklizma. U Starom zavetu piše, da se Bog javio Noji i dao mu zadatak da napravi brod u kome će se spasiti sa svojom porodicom zajedno sa biljkama i životinjama od potopa. Vremena iz Starog zaveta nam se ponavljaju početkom trećeg milenijuma i Gospod, na mnogim stranama sveta, bira svoje izabranike i podviznike koji se njegovim promislom vraćaju prirodi iz urabnih Vavilona i otpočinju pripremu za vremena strašne Božije kazne koja dolazi. Ništa Gospod u našim životima ne čini bez razloga, a tako je i sa preobraženjima koja nam se dešavaju, gde iz jedne socijalne strukture prelazimo u drugu, a da to i ne osetimo, prizvani silinom Svetoga Duha koji se povremeno useljava u naše duše i nepogrešivo nas vodi ka ličnom samospasenju kao i spasavanju duša bližnjih, koje to zavređuju istinski, i pred Bogom i pred ljudima. 

Zato Živica Brusin komunicira sa prirodom i Bogom, kako u stvarnosti tako i u svojim pesmama i pričama, tih i strpljiv, verujući da samo kad se odrekene svega, sve će mu se vratiti, a život i nema druge imperative osim da se živi slobodno, da se stvara smisleno i da se voli bezrezervno, baš kao u knjizi Svetionik Slobodne plovidbe, Živice Brusina.

Radovan Vlahović, književnik

„Prilozi za monografiju Novog Miloševa“ u Noći muzeja

 7. juna 2014. godine u Novom Miloševu u okviru programa Noći muzeja 

održano je predstavljanje knjige 

„Prilozi za monografiju Novog Miloševa: knjiga peta“ 

Dragana Rauškog 

u izdanju Banatskog kulturnog centra i Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej.

O knjizi govorili Dragan Rauški, priređivač knjige, i Radovan Vlahović, književnik. 

Moderator: Vladimir Golušin.

Rauški i Vlahović.

U okviru programa nastupili su i učenici muzičke škole (na fotografiji Dejan Filipov).

Stevan Balać, mladi virtuoz na klarinetu.

 Posetioci su bili u prilici da razgledaju eksponate muzeja Kotarka čiji je osnivač Dragan Rauški, izložbu dečjih radova i izložbu radova mlade umetnice Nevene Rauški...

Više o knjizi:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/06/prilozi-za-monografiju-novog-miloseva.html

Радован Влахович: МЕЖДУ МНОЮ И ТОБОЮ, ГОСПОДИ!

56. str., broš. povez, 13x20cm, 2014. god.

Радован Влаховић: ИЗМЕЂ' МЕНЕ, А И ТЕБЕ, ГОСПОДЕ

Перевод: Татьяна Вуйич/ Превод: Татјана Вујић

Первое, что я поняла, перечитывая строку за строкой, - мне не хватает слов, чтобы сформулиро вать на обычном человеческом языке пережитое и прочувствованное. Будто бьётся где-то у сердца большая птица, а вылететь наружу не может. Мне бы очень хотелось, хоть на мгновение, оказаться там, где живёт мой друг Поэт. Молча посмотреть в его глаза, и пусть моя душа сама расскажет обо всём… 

Банат… Я вижу распахнутое настежь небо, неторопливые реки, бескрайние равнины. И поля, поля, поля. Вижу дорогу, село, на краю села – дом. И живёт в том доме человек. И с Богом, как с самим собой разговаривает. Словами простыми, бесхитростными, «всегдашними».

И склоняется Бог рядом с человеком над растущим деревцем, и ждут они вместе, когда появятся листья, что грех первородный прикрыть смогут. И голосом девушки Мары зовёт Бог человека из колодца тёмного на свет весенний, когда тот прячется от самого себя в своих же глубинах. И проливается Бог водою чистой, как песня на родном языке, на землю и душу Баната. А человек крепко держит в одной руке лопату, в другой - икону. Лопата – земное, традиции, корни. Икона – небесное, надежда и вера. И излучает сердце человека бесконечную любовь к своему народу, привыкшему к страданию. «…О, народ, мой род! Вам тяжело, когда работаете. Вам тяжело, когда вы плачете. А тяжелей всего, как песню затянете...»

Елена Аскарова. г. Хабаровск. Россия.

Prvo što sam shvatila, iščitavajući stih po stih, je da ne mogu da nađem reči kojima bih na običnom ljudskom jeziku izrekla ono što sam doživela i osetila. Kao da mi je u srce sletela jedna velika ptica, čujem je da želi da izađe, a ne može. U tom momentu, osetila sam da silno želim da se bar na trenutak nađem na tom mestu, gde živi moj drug, Pesnik. Ćuteći, gledala bih ga u oči, i moja bi mu duša sve rekla:

Banat… Vidim široko, prostrano nebo, mirne, spore reke, beskrajnu ravnicu. I njive, njive, njive. Vidim put, selo i na kraj sela – kuću. Živi u toj kući čovek. Razgovara sa Bogom, kao sa samim sobom. Rečima prostim, natenane, rečima „svagdašnjim“.

I naginje se Bog, zajedno sa čovekom nad tek izraslim stabalcetom, čekaju oni zajedno da se pojave listovi, koji će prekriti prvi, iskonski greh. I glasom devojke Mare, zove Bog čoveka da izađe iz tamnog bunara na prolećnu svetlost, baš onda kada se on, u svojim dubinama, skriva od samog sebe. Pa prosipa Bog čistu vodu, koja teče kao pesma na banatskom jeziku, na zemlju i dušu banatsku. A čovek čvrsto drži u jednoj ruci ašov, u drugoj – ikonu. Ašov – ovozemaljsko, tradicija i koreni. Ikona – nebesko, nada i vera. Čovekovo srce zrači beskrajnom ljubavlju prema svom narodu, naviklom na patnje. „Oj, narode, o moj rode! Teško vam je kad radite, teško vam je kad plačete, a najteže kad pevate …“ 

Elena Askarova, Khabarovsk, Rusija

Više o knjizi: http://vlahovicradovan.blogspot.com/2014/04/blog-post_19.html

Pripoveduje se mi: Srbske kratke zgodbe

48 str. strana, broš. povez, 10x20 cm,
Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2014. god.

Autori:

Biljana Milovanović Živak, Helena Himel, Sanja Petrović,
Radovan Vlahović, Suzana Stupar, Eleonora Luthander

Izbor i prevod:

Franjo Frančič

Potovati, sanjati, pozabiti, srečati se. Poti, ki so po ne vem kakšnem naključju zadnja leta znova in znova vodila na jug, so vsakič prinašale nove sračanja, nove zgodbe. Čeprav se je spontano začelo a prevodi poezije l. 2011 v Sremskih Karlovcih, v neki krčmi bogu za hrbtom, nisem upal, da bo natisnjena tudi knjiga srbskih kratkih zgodb. Zgodbe so same potrkale na vrata časa, sedeli smo tam v lokalu Atene v Novem Sadu in opazovali krila deklic, ki so plapolala v vetru. V bližnji pravoslavni cerkvi je potekala maša. Srbija in Škotska sta igrali 1:1, v restavraciji Sava mala pa smo bili zadnji gostje. Ko se je na stavbi ob navidezni meji izpisalo: ŠID, smo končno v zadnjem vagonu lahko prižgali cigareto. Niso potrebne velike besede, dovolj so zgodbe. Različne usode in življenja, tako kot smo različni ljudje.
In vendar...

Ima neka tajna veza za sve nas...

Franjo Frančič