140 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
Pesme Bogdanke Rakić je na trećem Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu, žiri festivala, na čelu sa Simonom Grabovcem, ocenio kao najbolje u konkurenciji od nekoliko stotina Fejsbuk pesnika. Namerno kažem Fejsbuk pesnika, jer Fejsbuk književnost je postala, desetak i više godina od pojavljivanja Fejsa, književna realnost sa kojom se mora računati. Nagrada Bogdanki Rakić bila je objavljivanje knjige pesama pod nazivom Između svetova. Budući da živi u Nemačkoj, Bogdanka se aktivno uključila u afirmaciju našeg jezika i naše književnosti u toj evropskoj zemlji i za taj predani rad ove godine je dobila Zlatnu značku Kulturno prosvetne zajednice Srbije.
Za novu knjigu Bogdanke Rakić Pažnja: talas sna, koja je pred tobom, poštovani čitaoče, ja sam kao urednik pozvao i članove žirija Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala: Simona Grabovca, Gorana Ibrajtera i Zorana Đerića da napišu svoja mišljenja o knjizi i da je tako rasvetlimo sa više strana kako bi valorizovali kvalitet Bogdankinog pevanja i dali jednu širu sliku o njenom stvaralaštvu kao potvrdu da Fejsbuk književnost, ova odrednica je pomalo nezgrapna, ali ako se neko doseti bolje, neka je kaže, može da ima visoke domete i da jednako stremi ka savršenstvu i radosti beskonačnog u stvaralačkom i književnom univerzumu.
Iz predgovora
Radovan Vlahović, urednik
Treba odmah upozoriti: reč je o neobičnom i neuobičajenom rukopisu! Upozorava na to i sama pesnikinja već samim naslovom: Pažnja: talas sna. Znamo da snovi dolaze u talasima, nenadano, prosto vas obuzmu, ili prekriju, baš kao talas i potope vas u perinu, pod jorgan, ćebe, čaršav... Ali knjige ne dolaze neočekivano. One se pišu i objavljuju sa jasnom namerom. Imaju i svoje adresate – pretpostavljene čitaoce. Ipak, budući da je reč o krhkoj građi, o stihovima, koji su, uglavnom, emotivne, duhovne, pa i oniričke građe, Bogdanka Rakić je osetila potrebu da svoje čitaoce upozori da se prema njima moraju odnositi pažljivo, kako se ne bi izgubili – nežni, nestvarni, onirički stihovi – u grubom, stvarnom svetu oko nas, u kome ima mesta za snove, ali ipak dominira ono što je suprotno od njih: svesno, probuđeno, realno stanje i postojanje i delanje u njemu.
Takođe valja upozoriti: rukopis je obiman. Ima pet ciklusa. Svaki od njih ima tendenciju da se izdvoji u samostalnu celinu. On to i jeste. Iako, tek zajedno, tematski i formalno, oni čine pomenutu neobičnu pesničku tkanicu od stihova i snova. I ne samo zbog toga ovaj rukopis je autopoetički. Mada i mnogo više: on je svojevrsni vodič kroz pesnikinje snove. A možda je to i realnost, onakva kakvom je vidi pesnikinja. Realnost propuštena kroz njenu vizuru, pa se čini da gubi prepoznatljive konture i poprima neke nove, više nalik na sanjane, negoli stvarne.
Iz recenzije
Zoran Đerić
Ono što čitaocu ne može promaći, kada u ruke uzme novi rukopis Bogdanke Rakić Pažnja: talas sna, jeste obilje slika. One naprosto bujaju iz njenih stihova, tako da se slobodno može reći da je to njeno osnovno poetsko sredstvo, do te mere da se na trenutke učini da pesnikinja gotovo ne može obuzdati navalu slika. No, upravo slikama ona ispevava svoj svet, uspostavlja neku vrstu panpoetističke pozicije u kojoj je pesnik(inja) u središtu svega, u svemu, poput osobitog demijurga. Ali ta njena demijurška pozicija nije samo tvoračka, graditeljska, već i pozicija tumača, interpretatora svekolikog zbivanja.
Akteri Bogdankinih pesama, likovi njenih slika jesu najrazličitije činjenice sveta – od planeta, Sunca, Meseca, preko svakodnevnih, „običnih“ stvari, do bogatog kataloga živog sveta. Naravno, sve je to tu u funkciji pevanja, oneobičavanja, pa tako u Bogdankinim stihovima nalazimo „leteće visibabe“, „jutro koje šepa“, „slova u metežu“...
Još je jedan fenomen vrlo prisutan u stihovima Bogdanke Rakić – boja. Boja je simbol, nosilac značenja, sredstvo za iskazivanje raspoloženja, ali i prikazivač (potkazivač) stanja stvari i sveta, kao, recimo, u Sivoj pesmi: „Kada je srce/ u škrinji smešteno,/ iz straha/ zaključano,/ telo je mračna šuma/ beskrvnih životinja/ i necvetajućeg drveća;/ iskonska potreba/ umirujućim sredstvima/ ukinuta.“
Iz recenzije
Goran Ibrajter
Dobra pesma mora imati bar još jedan elemenat više, mora veoma precizno da odredi svoju poziciju, bez obzira o čemu govori, to jest peva. Ona istovremeno mora, ako hoće da kaže nešto bitno o savremenom svetu, nešto suštinsko i o sebi da kaže. Da osvesti svoje biće. Da nam muklo saopšti koliko je bitna i u kulturno-istorijskom i onom ljudskom smislu. Jer, za savremenu poeziju više nisu dovoljna, inače sjajna, zapažanja Fridriha o savremenoj poeziji: praznoj idealnosti, magiji jezika, depersonalizaciji i mnoga druga, zato što ona više ništa novo niti bitno ne mogu reći o savremenom svetu, jer ih je on već drastično ispraznio. Isisao životodajne sokove. Savremena poezija mora da se drži svoje krhke večito promenljive i drugačije suštine, ali sada i da je ispoljava. A ono je moguće kroz pesmu, pevanje ili na neki drugi način. Za nas je interesantan ovaj drugi način zbog značajne prisutnosti kod nekih savremenih pesnika. I zbog različitosti te prisutnosti. Kako je ovo teorijska rasprava dovoljno je ukazati na jedan od mnoštva drugih načina. I to direktno, citirajući jednu pesmu B. Rakić:
Ključ za crveno
Kada jezik
u čaši vina
stvori buru
u stomaku se
raspevavaju harfe,
vekovi straha rasprskavaju
i mlaz svetlosti
arhivom poljubaca
bledim usnama
vraća boju,
postavljajući samo jedno pitanje: o čemu peva ova pesma? Sigurno je samo da tematsko-motivska osnova nije jedna, nego je udvostručena. Ili još direktnije: da li je ovo pesma o pesmi ili o nečem drugom. Ili o oboma. Spretno upletenim. Ali, suština nije u tome.
Iz recenzije
Simon Grabovac
