Održana Manifestacija Dani Miloša Crnjanskog

Manifestacija „Dani Miloša Crnjanskog“ održana je 27. i 28. novembra 2020. godine u Matici srpskoj i Srpskom narodnom pozorištu, u saradnji Matice srpske, udruženja „Sumatra“ i Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa.

U petak 27. novembra održan je program „Pesničko uzdarje Milošu Crnjanskom“. Program je otvorio predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, obrativši se prisutnima uz podsetnik da delo Miloša Crnjanskog treba da bude konstituisano kao najviša mera prema kojoj treba da se određujemo. Prisutnima se obratio i predsednik Programskog odbora Manifestacije „Dani Miloša Crnjanskog“ prof. dr Slobodan Vladušić. U pesničkom delu programa učestvovali su mladi pesnici Miloš Markov, Uroš Pavlov, Stefan Basarić, Branislav Čurčov i Milena Kulić. U muzičkom delu programa učestvovao je kantautor Nemanja Nešić, koji je izveo nekoliko pesama koje su nastale po tekstu Miloša Crnjanskog. 

Snimak programa nalazi se u video arhivi Matice srpske:

 

Ovogodišnji Okrugli sto bio je posvećen putopisima Miloša Crnjanskog. Svoje radove izložili su istraživači iz Novog Sada, Beograda, Podgorice i Niša. Okrugli sto je održan u dve sesije. Svoja istraživanja izložili su prof. dr Vladimir Gvozden, prof. dr Dragan Prole, prof. dr Nebojša Lazić, prof. dr Goran Radonjić, dr Mirjana Bojanić Ćirković, prof. dr Slobodan Vladušić, dr Jelena Marićević Balać, a Milena Kulić je pročitala rad prof. dr Časlava Nikolića. Nakon svake sesije održan je razgovor o pokrenutim istraživačkim problemima. 

Snimak programa nalazi se u video arhivi Matice srpske:

Okrugli sto, prvi deo

Okrugli sto, drugi deo

 

U subotu, 28. novembra, održan je i završni program ovogodišnje Manifestacije. U Srpskom narodnom pozorištu održana je svečanost dodele nagrade Beskrajni plavi krug. U spomen na Miloša Crnjanskog i njegovo delo, a u želji da nagrađivanjem književnih dela objavljenih na srpskom književnom prostoru da podstreka razvoju naše književnosti, Matica srpska je osnovala stalnu godišnju nagradu Beskrajni plavi krug. Ovogodišnji dobitnik nagrade je Dragan Stojanović za knjigu Tamna pučina u izdanju Doma kulture Studentski grad. Program je vodila glumica Srpskom narodnog pozorišta Tijana Marković. Članica Žirija dr Jelena Marićević Balać pročitala je odluku Žirija nagrade, a član Žirija prof. dr Goran Radonjić je pročitao saopštenje o nagrađenoj knjizi. Dobitnik nagrade zbog trenutne epidemiološke situacije nije bio u mogućnosti da prisustvuje dodeli, pa je Tijana Marković pročitala pismo upućeno prisutnima. Nakon svečanog dela posvećenog nagradi Beskrajni plavi krug, izvedena je adaptacija odlomka romana Roman o Londonu u izvođenju Dušana Vukašinovića i Tijane Marković i poema Zorana Đerića Senke Miloša Crnjanskog u izvođenju Grigorija Jakišića. 

Snimak programa nalazi se u video arhivi SNP-a:

Program je realizovan zahvaljujući Razvojnom fondu Autonomne Pokrajine Vojvodine i Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada.

RTV: Otvorena manifestacija "Dani Miloša Crnjanskog"

RTV: "Dani Miloša Crnjanskog" u Matici srpskoj

RTS: Kulturni dnevnik, Laureat Nagrade Beskrajni plavi krug (13:26)

RTV Arterija, O nagradi Beskrajni plavi krug (3:40):

http://media.rtv.rs/sr_ci/art-erija/60728

Špejtim Sojeva Sole: „Kroz vreme”

 

124 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-482-3

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Edicija

ZAVIČAJ

Zbirka Kroz vreme je, po pesnikovom svedočenju, retrospekcija njegovog stvaralačkog ali i stvarnog života. Pesma Pitaju me se stoga može uzeti za uvod i predstavljanje pesnika u zbirci. Njen kvalitet je prepoznao žiri na Festivalu poezije u Banatskom Karlovcu i nagradio je. 

Na pitanje ko si, odakle si, koje si vere, kojim jezikom govoriš, pesnik neće znati odgovor. Pesnik koga je pustinjska oluja vrele Afrike predala košavi Južnih Slovena, onaj ko u krvi nosi Ozirisa i pticu Feniks, a rodi se na zemlji Metoha i crnih kosova kazaće odgovor koji će razumeti samo oni koji govore jezikom pravog prijatelja. Ima li takvih, ili zvezde sijaju uzalud?

(iz recenzije)

Zorica Mladenović

Dragoslav Mihailović: „Crveno i plavo”

312 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-478-6

Cena: 1500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Edicija

OGLEDI

Urednik

Radovan Vlahović

Ova knjiga objavljena je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate Pesničke republike, na osnovu konkursa Propuštena prilika za najbolju knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, za knjigu Kad su cvetale tikve (Matica srpska, Novi Sad 1968).

Dragoslav Mihailović je rođen 1930. godine u Ćupriji. Objavio je sledeće knjige: Frede, laku noć, Kad su cvetale tikve, Petrijin venac, Uhvati zvezdu padalicu, Čizmaši, Uvođenje u posao, Goli otok 1–5, Crveno i plavo, Vijetnamci, Vreme za povratak, Lov na stenice, Gori Morava, Zlotvori, Kratka istorija satiranja, Jalova jesen, Treće proleće, Majstorsko pismo, Skupljač, Preživljavanje i dr. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada. Prevođen je na većinu evropskih jezika. Živi i stvara u Beogradu.

U ovoj knjizi je izbor njegovih članaka, govora i ogleda, pi­sanih od 1968. do 1999. godine.

O čemu pripoveda ponekad raspričani, pone­kad bre­vi­lokventni Mihailović? O „prestup­nom političkom mi­šlje­nju”, o verbalnom deliktu, o glu­­postima nacionalne i državne politike, o mo­ral­nim ogrešenjima javnih li­čno­sti, o velikim knji­­ževnim i političkim aferama, o konformi­zmu, o zlu i o dobroti, o književnim delima, o jav­nim nedelima, o ljubavnoj vezi tajne policije i li­terature, o likvidatorima i likvidiranima, o događajima koji su potresli državu, o neovlašće­nom uvlačenju naro­da Srbije u besmislicu zvanu treća Jugoslavija, o izmišlje­noj crnogorskoj na­ciji, o srbofobiji na Zapadu, o reži­mu Slobodana Milo­ševića, o svojim prijateljima i sebi. Ova njegova knjiga liči na svedočenje pred sudom i pod zaklet­vom da će se govoriti istina i samo istina. Ona je svojevrstan podsetnik na borbu najglasovitijih srpskih disidenata protiv živog i mrtvog Tita. 

Iz predgovora Mila Gligorijevića

Izdanja BKC-a na frankfurtskom digitalnom sajmu knjiga

 Izdanja Banatskog kulturnog centra uvrštena su u predstavljanje Republike Srbije u okviru ovogodišnjeg digitalnog izdanja Međunarodnog sajma knjiga u Frankurtu koji se održava od 14. do 18. oktobra 2020. godine. 

 

U okviru kategorije „Reading sample” predstavljena je dvojezična pesnička antologija „Od A do Š / Von A bis Z” Johana Lavundija, dok se među preporučenim izdanjima na „virtuelnom štandu” Srbije našla se knjiga „Banat – novembar 1918.” Ferenca Nemeta i Milana Micića. 

Antologija „Od A do Š / Von A bis Z”, u prevodu Johana Lavundija iz Ulma, predstavlja kapitalni izdavački poduhvat prevoda oko 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uključujući biografske podatke svih autora.

 

Antologiju na sajtu frankfurtskog sajma možete naći ovde:

https://www.buchmesse.de/en/highlights/reader-delights/literature?tid=200

odnosno pregled knjige ovde:

https://sajam.unilib.rs/nemacka/files/VON_A_BIS_Z-Johann_Lavundi.pdf

 

Knjiga „Banat – novembar 1918. godine : velikobečkerečki list "Torontal" - događaji, viđenja, stavovi” Ferenca Nemeta i Milana Micića objavljena je prošle godine na srpskom, a ove godine na mađarskom jeziku. Knjigu „Banat  – novembar 1918.” možete naći na „virtuelnom štandu” Srbije u sekciji „Literaturaˮ:

https://sajam.unilib.rs/nemacka/literatura/

 Banatski kulturni centar je jedan od retkih izdavača u Srbiji koji se bavi prevođenjem dela srpskih pisaca na nemački i druge strane jezike, sa željom da se srpska literatura u većoj meri predstavlja u inostranstvu. 

Negujući tradiciju i koncept istorijskog multikulturalnog Banata, Banatski kulturni centar je do sada objavio 30-ak naslova na nemačkom (uglavnom prevoda sa srpskog) kao i brojna izdanja na drugim stranim jezicima, prvenstveno jezicima naroda Banata: rumunskom, mađarskom, slovačkom, ali i na engleskom, ruskom, francuskom, italijanskom, španskom, makedonskom, hrvatskom, slovenačkom... što čini 15% od ukupne izdavačke produkcije BKC-a. 

Za predstavljanje Srbije na ovom sajmu zaduženi su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.

 

Više o knjizi „Od A do Š / Von A bis Z” Johana Lavundija

Veliki je teret na svoja pleća stavio autor antologije srpske poezije Od A do Š, Johan Lavundi, kada se upustio u avanturu da: 1. napravi izbor iz osamstogodišnje istorije pevanja, 2. da ne bude samo autor izbora pesnika i pesama već i prevodilac, 3. da se ne bavi isključivo poezijom u užem smislu, 4. da antologiji pored svoje osnovne uloge da i neke druge; i da, ne nabrajajući sve ostalo, konstatujemo: mnogi aspekti ovog poduhvata više su za veličanje nego za kritiku. 

Već po uvodnom tekstu i po pojedinim njegovim segmentima: nezahvalnost izbora, kriterijumi i estradna i fejsbuk poezija jasno je da je autor uzeo u obzir ključne teorijsko-metodoške principe koji su trebali da pomire disparatne zahteve i da omoguće neku vrstvu koherentnosti samog izbora i pratećih tekstova. Takođe, njegov izbor se prelio i zahvatio i neke pesme koje su nadišle vreme i razloge nastanka a nisu poezija u onom užem, umetničkom, smislu. I još jedan bitan aspekt ili inovaciju naš autor je načinio. O nije kao mnogi naši antologičari teorijski podastirao kontekst za nasatanak pojedinih pesama ili poema, nego je, obrnuto, pesmama otkrivao, poetički, socijalni istorijski kontekst ili, jednostavno govoreći, istorijski usud našeg naroda. 

Simon Grabovac

 

Upoznajući bliže Johana Lavundija i njegovu porodicu, upoznajući njegov životni put, njegovo stvaralaštvo i njegovo prevodilački rad, ja sam prepoznao njegovu sličnost sa mojim prijateljima, banatskim Nemcima, i shvatio sam da je on čovek sa dve duše. Jedna je nemačka po rođenju, a druga srpska po duhovnom životu, koje on svojim književnim i prevodilačkim radom, uporno, u poslednjih trideset godina, i uz neznatnu podršku države, bilo srpske ili nemačke, pokušava da spoji i da ih sastavi na jednom mestu. Antologija koja je pred tobom, poštovani čitaoče, je najbolji primer kako, i sa koliko ljubavi, odricanja i podviga Johan to radi. U vremenima kad je sama književnost, pogotovo poezija, potisnuta na marginu življenja i postojanja, Johanova upornost, znanje i prevodilačka veština su rezultirali ovom knjigom kao reperom za sve nove i buduće prevodioce srpske poezije na nemački jezik. 

Radovan Vlahović

 

 

Više o knjizi „Banat – novembar 1918.”

Izdavači:  Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, Gradska biblioteka, Pančevo, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca "Vidovdan", Sirig 

Milan Micić i Ferenc Nemet su prikazujući sudbinu stanovništva Banata kroz pisanje lista Torontal ukazali na najznačajnije momente u periodu jeseni 1918. kritičnom i punom obrta, tokom kojeg je došlo do nestanka starog i uspostavljanje novog sistema. Strah od budućnosti pre svega u mađarskoj etničkoj zajednici se kao crvena nit provlači kroz ovo pisanje i oslikava dubinu promene koja je usledila. Na ovaj način su Micić i Nemet pokazali značajne segmente završetka rata, sudbine i strahove jedne lokalne zajednice, kako su na nju uticale odluke velikih sila, mirovni pregovori i sporazumi i kako je ona dočekala sve te promene.  

doc. dr Nenad Ninković 

Koautorska monografija Milana Micića i Ferenca Nemeta predstavlja važan doprinos proučavanju istorije Banata 1918. u prelomnim događajima rušenja Austrougarske i stvaranja Kraljevine SHS. Autori su znalački i nijansirano prikazali dešavanja u Banatu, pokazali odnos mađarskih političkih elita prema važnim događajima srpske i mađarske istorije. Autori pišu hroniku mikroistorije Banata na lep i upečatljiv način tako da je izvorna vrednost monografije značajna. Svakodnevni izveštaji iz mađarskih sredina upotpunjuju sliku kraja multietničke države Habzburga sa strepnjom i strahom mađarskih elita oko budućeg statusa u novim državama Kraljevini SHS i Rumuniji. Autori Micić i Nemet pokazuju da su odabirom tekstova i pisanjem o tekstovima našli pravu meru u sagledavanju teške i kompleksne tematike kraja Velikog rata, što monografiju čini upečatljivom o važnom za proučavanje istorije Banata. 

prof. dr Goran Vasin

„Bdenje nad smislom” u najužem izboru za Knjigu godine DKV-a

Knjiga „Bdenje nad smislom” Radovana Vlahovića našla se u najužem izboru za Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine.

Nagradu se dodeljuje se članovima DKV-a, koji u godišnjem ciklusu objave prvo izdanje originalnog književnog dela svih književnih žanrova (roman, poezija, esej, književna kritika, književna publicistika, književna nauka, satira, aforizam i sl).

Žiri za Knjigu godine radio je u sastavu: dr Jelena Marićević, Miroslav Nikolić i Nedeljko Terzić, predsednik. Od prispelih šesnaest naslova, žiri je izdvojio knjige: Raskid - roman Nade Dušanić; Telefonski imenik mrtvih pretplatnika- knjiga priča Milana Todorova (koja je i proglašena knjigom godine) i Bdenje nad smislom - knjiga poezije Radovana Vlahovića.

Bojana Popović: „Todor Manojlović i pozorište”

 

328 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-481-6

Cena: 1500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Edicija 

BANAT

Uređuju
Milivoj Nenin

Milorad Grujić
Radovan Vlahović

Todor Manojlović, pesnik, dramski pisac, esejista, likovni kritičar i prevodilac stvarao je više od pedeset godina i za sobom ostavio veliku, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Iako je bio autor sedam završenih drama („San letnje noći”, „Piero nadrealista, ili svadba na mesecu”, „Centrifugalni igrač”, „Katinkini sinovi”, „Opčinjeni kralj”, „Nahod Simeon” i „Commedia dell’arte”) i nekoliko nezavršenih, njegov dramski rad gotovo je neistražen. Ostao je zapisan u istoriji srpske književnosti samo kao autor „Centrifugalnog igrača”, poetske drame koja je bila prekretnica u modernoj dramaturgiji, dok je veći deo njegovog dramskog stvaralaštva i dalje neocenjen i nevrednovan.

Rukopis knjige „Todor Manojlović i pozorište” osvetljava nam celokupno dramsko stvaralaštvo Manojlovića, kao i njegove brojne pozorišne kritike i prevode stranih drama. Budući da je Manojlović celog života pisao za pozorište i o pozorištu, knjiga je pokušaj da se na sistematski način sagleda njegov značaj kao dramskog pisca i čoveka koji je živeo za teatar sa današnje istorijske distance, ne bi li se njegova teorijska razmatranja o drami kao žanru i dramaturška rešenja u dramama proverila i potvrdila ili osporila. U knjizi se sagleda doprinos Todora Manojlovića u razvoju moderne srpske drame, ali i pozorišne kritike. 

prof. dr Gorana Raičević

Sudbina Todora Manojlovića u srpskoj književnosti je specifična. Naime, dva puta je ulazio u srpsku književnost: prvi put pre Prvog svetskog rata (mada je tek na Krfu postao svestan da pripada srpskoj književnosti) i drugi put posle Drugog svetskog rata kada su to dozvolile političke prilike. Todor Manojlović je u srpskoj književnosti najpre poznat kao pesnik, prevodilac, pa potom kao književni kritičar, odnosno istoričar književnosti, te polemičar. Međutim, Todor Manojlović je bio i dramski pisac, ali i pozorišni kritičar...

Bojana Popović je uradila zanimljivu knjigu: Todor Manojlović i pozorište. (Rad je umnogome pionirski; jer o Todoru Manojloviću i pozorištu do sada nije pisano na ovaj način: da je na jednom mestu obuhvaćeno i sve ono što je Todor Manojlović pisao za pozorište i o pozorištu.)

Sve što je bilo vezano za Todora Manojlovića i pozorište u ovom radu je osvetljeno iz više uglova – i vrednovano! I drame koje je Todor Manojlović napisao, i recepcija tih drama; i Manojlovićeve pozorišne kritike, kao i misli o pozorištu... Čak i Manojlovićeva sećanja na glumce. Ono što je posebno interesantno, ispraćene su i konkretne pozorišne predstave; uz imena glumaca, i ime reditelja... Ali i uz odziv tadašnje štampe.

Naravno, rad nam pokazuje da Bojana Popović poznaje celokupno literarno delo Todora Manojlovića, tako da se to oseća u pozadini ove priče o pozorišnom radu Todora Manojlovića.

Jednom rečju, pred nama je dragocen rukopis o Todoru Manojloviću i pozorištu. 

prof. dr Milivoj Nenin