JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

SREĆNI BOŽIĆNI I NOVOGODIŠNJI PRAZNICI!


Književni portret Radovana Vlahovića u Šapcu

22. decembra 2014. godine
u velikoj sali Kulturnog centra u Šapcu
održano je autorsko veče Radovana Vlahovića,
književnika i direktora Banatskog kulturnog centra.


U programu su učestvovali: Branka Todorović, Senka vlahović Filipov i autor.

Ovom prilikom predstavljene su neke od Vlahovićevih zbirki priča i pesama, iz kojih je autor govorio odlomke: „Dobro jutro, svete”, „Moj san je stvarnost”, „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski”, „Bolesnička soba broj 3”, „Ljubavne i OK priče”, dok su Branka Todorović iz šabačkog Kulturnog centra i Senka Vlahović Filipov iz Banatskog kulturnog centra čitale odlomke iz recenzije Vlahovićevih knjiga.

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej) prozni pisac, pesnik, esejista, objavio je 28 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra.

 Izjava za RTS.

Dr Mladen Dražetin: „Večna umetnost igre”

260 strane, broš. povez, 17x24 cm, 2014. god.

Večna umetnost življenja ili „igre” ima pretenzije, po svojim in­te­­lektualnim dometima i naučnim opservacijama, da postane prvi srpski fi­lozofski sistem, koji je teorijski i praktično osmislio naš Novo­sađanin Mladen Dražetin, putem univerzalnog animatorskog sistema „Do­pisnog po­zorišta”, kao novog pozorišnog pravca i filozofije novog ra­zvoja, te sve ukupno predstavlja veliku tekovinu civilizacije. 

Prof. dr Petar Ljubojev
izvod iz recenzije

Promocija knjige „Banatska Topola/ Töröktopolya“ Zoltana Čemerea

12. decembra 2014. godine u Svečanoj sali Mesne zajednice Banatska Topola održano je predstavljanje dvojezične srpsko-mađarske knjige o prošlosti topolskog kraja od praistorije do 20. veka pod nazivom „Banatska Topola/ Töröktopolya“ autora mr Zoltana Čemerea u izdanju BKC-a.

O knjizi govorili: urednik Radovan Vlahović, Svetlana Malbaša, u ime Narodne biblioteke Jovan Popović Kikinda - ogranak Banatska Topola, i autor.


Organizatori promocije su Osnova škola Bratstvo-jedinsto i Mesna zajednica Banatska Topola. Promocije je održana u okviru petodnevnog programa koji je organizovan povodom obeležavanja jubileja 100 postojanja školske zgrade u Banatskoj Topoli.

Zoltan Čemere i Radovan Vlahović. 

 Peđa Milanović, novinar RTS-a, i Zoltan Čemere.

Više o knjizi:

Promocija nove knjige dr Milana Micića u Vrbasu

11. decembra 2014. godine u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš” u Vrbasu održano je predstavljanje knjige „Srpsko doborvoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)“ dr Milan Micića objavljene u izdanju BKC-a i Izdavaštva RTS-a.

O knjizi su govorili: Pavle Orbović, Darko Krčmar i Milan Micić. 
Nastupio je i guslar Miljan Vujović.



PROMOCIJA PRVIH KNJIGA U BIBLIOTECI U KIKINDI


Prve knjige mladih autorki Senke Nikolić, Jelene Blanuše i Jane Knežević objavljene na osnovu konkursa Banatskog kulturnog centra i Opštine Kikinda, predstavljene su u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” u Kikindi u 10. 12. 2014. godine.

O knjigama su govorili autorke i urednik Radovan Vlahović. Prisutne je pozdravila i Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu u Opštini Kikinda. U ime Biblioteke, prisutne je pozdravila Milena Živkov.


Banatski kulturni centar i Opština Kikinda raspisali su konkurs za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore u martu mesecu ove godine. Pobednički rukopisi objavljeni su oktobra meseca pred Sajam knjiga u Beogradu gde je održana i prva promocija.


Pored pomenutih autora koji žive u kikindskoj opštini, na konkursu je pobedio i Aleksandar Obradović iz Bijelog Polja kao autor iz dijaspore.


Senki Nikolić objavljena je knjiga priča „Svako ima nekog koga nema”, Jeleni Blanuši, zbirka pesama „Pseudoton”, Jani Knežević roman „Šta ćeš od priloga?”, Draganu Tenkešu zbirka pesama „Pismo Bogu” i Aleksandru Obradoviću zbirka priča „Snojava”.


Odluku o izboru rukopisa doneo je žiri u sastavu: književnik i novinar Dragan Batinić, predsednik žirija, Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.


Jelena Blanuša, Senka Nikolić, Jana Knežević, Radovan Vlahović i Stanislava Hrnjak.

Autorke i urednik.

 
Izuzetna posećenost promocije u Biblioteci.


Mlade autorke Jelena Blanuša, Jana Knežević i Senka Nikolić dale su izjeva za medije.

Dragica Oličkov:„Rođeni moji“

Banatski kulturni centar, 2014.
80 strana, broš. povez, 13x20 cm
ilustracija nslovne strane: Ljubica Vlašić


Stihovi Dragice Oličkov zaslužuju da budu čitani s pažnjom jer su dobro napisani i puni su važnih, a lako zaboravljivih istina o našoj krhkosti bez i našoj jakosti s Gospodom. Oni krepe i podižu, navode na razmišljanje i samoispitivanje. Ti stihovi su potekli iz lične patnje pesnikinje koja je ćutke primila teško breme i, u veri pravoslavnoj, pronašla snagu da ga nosi hrabro i s nadom da će svako naše trpljenje, svaki trud, posrtanje i uspravljanje biti nagrađeni Božjom milošću. Samo čista duša i dobra pesnikinja može da tako jezgrovito i jednostavno pozove:

„Ustani, kreni,
istrpi, prećuti,
oprosti, poslušaj,
uradi, ne razmišljaj,
samo se moli...
...i dušu umiri,
spokojem je zakrili
i sačuvaj...“

Dragica Oličkov je i jedno i drugo, i zato verujem da će ovi stihovi doneti radost i svetlost mnogima i da će biti često čitani. Oni su upućeni svim ljudima koje pesnikinja iskreno doživljava kao svoje bližnje i svoje rođene, i onima koji misle da su ostavljeni i slabi ali, Dragica govori i u ime onih koji su daleko ali su duboko prisutni u našim srcima i molitvama.
„Rođeni moji“ je topla dobrodošlica i poziv da pri­đemo s ljubavlju Gospodu i jedni drugima.

Marija Miljković,
profesor


Junakinja ove poezije je sama autorka koja u zahuktalosti života i sveta oko sebe traži prepoznavanje i identifikaciju u normalnom i racionalnom životu kako sa samom sobom tako i sa bliskim i dragim osobama, onim koji su, kako se to kod nas u Banatu kaže, njeni rođeni. Ali u tome svetu, ona ne uspeva jasno da sagleda i percipira ono što traži. Tek u osami i u molitvi, kako u pesmi kaže, ona nalazi svoja draga i rođena bića, zajedno sa Bogom, koji joj se otkriva i usrdno prima njene molitve otvarajući joj oči duhovne da spozna i sebe i druge.
Knjiga „Rođeni moji“ Dragice Oličkov je autoportret duše koji će se kroz čitav njen život dopisivati i doslikavati uvek otvarajući prostor za nove boje i nijanse, a svakako i za nove senke i bore na licu, nudeći nam, kao na dlanu, vreme u kome je živela i u kome sada živi.
Knjiga se sastoji od tri ciklusa pesama od kojih nam svaki ponaosob daje po jedan ključ i otvara nam po jedna vrata autorkine duše, koja ispoveda sebe, kao pred svetim pričešćem, i daje nam se iskreno i bezrezervno sa svešću da mi, kao čitaoci, bez zadnjih namera, možemo i umemo da primimimo njena iskustva i da o njima svedočimo pred Bogom i ljudima.

Radovan Vlahović,
književnik 


Mr Zoltan Čemere: „Banatska Topola/ Töröktopolya“

Banatski kulturni centar, 2014.
280 strana, tvrdi povez, 17x24 cm
jezik: uporedo srpski i mađarski

Knjiga predstavlja vredan prilog u izučavanju prošlosti Banatske Topole od praistorije ovog kraja do savermenih vremena. Po sredi je, zapravo, prva originalna autorska monografija ovog banatskog naselja. Autor svoj diskurs bazira na osnovu arhivskih  i publikovanih istorijskih izvora i relevantne istoriografske literature, a njegovo izlaganje je praćeno adekvatnim naučnim aparatom što rukopisu daje referencu metodološki utemeljenog istoriografskog naučnog pristupa u sagledavanju istorijskih procesa i događaja iz istorije Banatske Topole i njene okoline.
Delo je podeljeno na više hronoloških celina u kojima se problematika mahom izlaže hronološki progresivnom metodom. U tom nizu istakli bi smo naslove poglavlja: Najstariji tragovi, Nastanak i razvoj naselja u 18 i 19 veku, Demografski i statistički podaci, Međuratni period, Selo u vreme okupacije, Posleratno razdoblje, dok je poslednje poglavlje rukopisa, koje želimo posebno da istaknemo, posvećeno kulturi, crkvenom i školskom životu naselja.
Kvalitet knjige potvrđuje metodološka okolnost da njegov autor faktografske činjenice zasniva na relevantnim izvorima pri čemu, one odabrane i najvažnije izvore iz bogate prošlosti Topole daje na uvid čitaocu i na taj način ih je sačuvao od zuba vremena. U ovom radu su takođe korišćeni i rezultati arheologije i statistički, odnosno demografski pregledi stanovništa naselja u novom veku.

prof. dr Đura Hardi


A bemutatásra kerülő könyv jelentős adalékként szolgál Töröktopolya múltjának kutatásában. Tulajdonképpen, ez az első eredeti szerzői monográfia erről a bánsági faluról. A szerző diszkurzusát a levéltári törzsanyagra, a már megjelentetett forrásgyűjteményekre és a releváns történelmi publikációkra alapozza. A szöveg megfelelő tudományos aparátussal van ellátva, amely részlet egy metodológiailag jól megalapozott munkáról vall, amely tudományos módon közelíti meg Töröktopolyának és környékének történelmi eseményeit és folyamatait. 
A mű több kronológiai részre tagolódik, melyekben az események jószerivel időrendi sorrendben vannak bemutatva. Ebből a sorból kiemelnénk az egyes fejezetek címeit: A legősibb nyomok; A falu keletkezése és fejlődése a 18-19. században; Demográfiai és statisztikai adatok; A két világháború közötti időszak; Falunk a megszállás idejében; A háború utáni időszak; s külön kiemelnénk a könyv utolsó fejezetét, amely a kultúrának, az egyházi és az iskolai életnek van szentelve.
A könyv magas színvonaláról vall az a körülmény is, hogy a szerző adatait releváns forrásokra alapozza, miközben az olvasónak betekintést is nyújt a legfontosabb fennmaradt források szövegébe, megőrizve ilyen módon ezeket az utókórnak is. A műben ezmellett a régészeti, a statisztikai és a demográfiai adatok is helyet kaptak.

részlet prof. Dr. Hardi Đura, recenziójából

Održane književne večeri Radovana Vlahovića u Sloveniji i Hrvatskoj

Serija od osam književnih večeri Radovana Vlahovića održana je u Sloveniji i Hrvatskoj u novembru i decembru 2014 godine.

U Osrednjoj knjižnici Srečka Vilharja u Kopru, u Pokrajinskoj knjižnici u Murskoj Soboti, u „Kulturnici” u Velenju i Literarnoj hiši u Mariboru u Sloveniji, predstavljene su dve Vlahovićeve knjige koje su, u prevodu Gabrijele Bešlin na slovenački jezik, objavljene ove godine u izdanju Banatskog kulturnog centra. U pitanju su knjige: Nenajavljeno kot smrt (prevod knjige Nenajavljeno kao smrt) i knjiga Ljubezenske in OK zgodbe (prevod knjige Ljubavne i OK priče).

U Hrvatskoj, Radovan Vlahović gostovao je u istarskom Srpskom kulturnom centru u Puli, u organizaciji Hrvatskog književnog društva gostovao je u Knjižnici „Tin Ujević” Zagrebu i u SKD Prosvjeta - Pododbor Rijeka u Rijeci, a u organizaciji Varaždinskog književnog društva gostovao je u Rock art kafeu u Varaždinu.


Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej), prozni pisac, pesnik, esejista, objavio je do sada 28 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. 


Milan Micić: „Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)”

Banatski kulturni centar, Izdavaštvo RTS-a, 2014.
260 strana, tvrdi povez, 14x21 cm
Cena: 990 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com

Knjiga predstavlja sublimiranu istoriju srpskog dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetskom ratu prilagođenu ne samo potrebama stručne javnosti, već i šire čitalačke publike. Kolega dr Milan Micić je stručnoj javnosti poznat kao pouzdan, precizan i temeljan istraživač širokog kruga pitanja vezanih za istoriju dobrovoljačkog pokreta, društvenog značaja ratnih dobrovoljaca u jugoslovenskoj kraljevini i posebno problematike njihovog naseljavanja na prostoru Banata po završetku Prvog svetskog rata...
Opšte uzevši, autorovim pristupom samoj temi, načinom istraživanja i sagledavanja složene problematike dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetskom ratu, preciznim jezikom i dopadljivim stilom, kolega Micić je više nego uspešno u totalitetu prikazao i pokazao kako je izgledalo dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu i koliki je doprinos ratnih dobrovoljaca trijumfu Srpske vojske u do tada najvećem oružanom sukobu u ljudskoj istoriji.

dr Aleksandar Životić


Rukopis je celovita studija srpskog dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetskom ratu čiji je istorijat do sada pretežno bio predmet bavljenja entuzijasta. Takođe, ova studija je prevazišla regionalnu i tematsku rascepkanost koja je do sada bila karakteristična za istorijat dobrovoljačkog pokreta. Naučnom interpretacijom činjenica autor se uzdigao iznad svečarskog i panagiričnog tona kojim su pojedini radovi na ovu temu bili obojeni. On je predstavio događaje koji prikazuju uspone i padove u razvoju dobrovoljačkog pokreta tokom rata, razlike u motivima i očekivanjima kako samih dobrovoljaca tako i srpskog vojnog i političkog vrha, Jugoslovenskog odbora ali i srpskih ratnih saveznika. Predstavljene su promene u zvaničnoj politici srpske vlade prema dobrovoljačkom pokretu koji je viđen ne samo kao resurs za popunu srpskih gubitaka već i kao važno političko oruđe u procesu ujedinjenja.

dr Dmitar Tasić

Predavanje dr Milana Micića u Matici srpskoj


3. decembra 2014. godine u svečanoj sali Matice srpske

Dr Milan Micić
autor knjige „Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)”
objavljene u izdanje BKC-a i Izdavaštva RTS-a

održao je predavanje na temu 

DOBROVOLJCI SRPSKE VOJSKE U PRVOM SVETSKOM RATU 

u okviru serije programa koje Matica srpska organizuje povodom obeležavanja 
godišnjice Prvog svetskog rata

Pozdravnu reč održao je doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske.


Dr Milan Micić.

Doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske. 

Dr Branko Bešlin, potpredsednik Matice srpske.


Tema o učešću srpskih dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu neposredno bi dotakla jednu od najvažnijih tema u istoriji srpskog naroda u Prvom svetskom ratu sa područja današnje Vojvodine. Trećinu srpskih dobrovoljaca u Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji koja se borila u Dobrudži, činili su borci sa ovih prostora, kao i trećinu dobrovoljaca na Solunskom frontu, a tokom kolonizacije između dva svetska rata na prostoru Banata, Bačke i Srema doseljen je u svoja nova naselja veliki broj dobrovoljaca srpske vojske iz Bosne, Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Crnogorskog primorja.

Književno veče Radovana Vlahovića u Mariboru

27. 11. 2014. u Literarnoj hiši u Mariboru u Sloveniji, održana je promocija dve knjige Radovana Vlahovića koje su, u prevodu Gabrijele Bešlin na slovenački jezik, objavljene ove godine u izdanju Banatskog kulturnog centra. U pitanju su knjige: "Nenajavljeno kot smrt" (prevod knjige "Nenajavljeno kao smrt") i knjiga "Ljubezenske in OK zgodbe" (prevod knjige "Ljubavne i OK priče").


Govorili su Radovan Vlahović i Marjan Pungartnik, predsednik Literarne hiše Maribor.

Ovo je poslednja u nizu od osam promocija Radovana Vlahovića u održanih Hrvatskoj i Sloveniji u prethodne tri nedelje, i to u Kopru, Puli, Rijeci, Murskoj Soboti, Varaždinu i Zagrebu.

Književno veče Radovana Vlahovića u Zagrebu

28. 11. 2014. u Zagrebu u Knjižnici „Tin Ujević” održano je autorsko književno veče Radovana Vlahovića.



Govorili su: Radovan Vlahović, Valerio Orlić, Fikret Cacan i Ljiljana Bedeniković
Organizator: Hrvatsko književno društvo - Ogranak Zagreb.



Ovo je jedna u nizu od osam promocija Radovana Vlahovića u Hrvatskoj i Sloveniji: u Kopru, Puli, Rijeci, Murskoj Soboti i Velenju, Zagrebu i Mariboru.
Prijem u Ambasadi Republike Srbije u Hrvatskoj.

Gostovanje Radovana Vlahovića u Varaždinu


26.11. 2014. u Varaždinu u Rock art kafeu, Radovan Vlahović gostovao je na pesničkoj večeri u organizaciji Varaždinskog književnog društva zajedno sa Marjanom Pungartnikom (Slovenija), Bredom Slavinecem (Slovenija), Lidijom Deduš (Hrvatska) i Ružicom Marušić Vasilić (Hrvatska).


Ovo je jedna u nizu od osam promocija Radovana Vlahovića u Hrvatskoj i Sloveniji: u Kopru, Puli, Rijeci, Murskoj Soboti i Velenju, Zagrebu i Mariboru.


Пријавите се на: Постови (Atom)