Banat i slovačko naivno slikarstvo – izložba Jana Bačura u Kovačici

 

Izložba slika Moj zavičaj, moja Padina, moj Banat Jana Bačura, nosioca tradicionalnih znanja slovačkog naivnog slikarstva u Srbiji, biće otvorena u subotu 3. oktobra 2015. godine u 11 časova u galeriji Babka u Kovačici (Masarikova 65).

54. samostalnu izložbu Jana Bačura organizuju Fondacija Babka iz Kovačice, Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Matica srpska iz Novog Sada.

Izložbu će otvoriti dr Miodrag Maticki, potpredsednik Matice srpske, i Pavel Balaž, potpredsednik Matice slovačke.

Govoriće i Pavel Babka, direktor Fondacije Babka Kovačica i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Listu slovačkog naivnog slikarstva u Srbiji čine 63 slikara, najstariji slikar  je rođen 1906. godine, a najmladja slikarka je rođena 1992. godine. Zajedničko svim ovim slikarima je da su samouki i da su rođeni u Srbiji – Vojvodini, a maternji jezik im je slovački. Jedan od njih je i Jan Bačur, rođen u slovačkom selu Padina 10 kilometara udaljenom od Kovačice u Banatu, gde i živi.

Jan Bačur je „nosilac tradicionalnih znanja“, što se prema definiciji Uneska odnosi na: „osobe koje u visokom stepenu poseduju veštine i tehnike nužne za produkciju posebnih aspekta kulturnog života ljudi i naroda i kontinuiranog postojanja materijalnog kulturnog nasleđa“.

Jan Bačur je, prema rečima Pavela Babke, „celog života uporno i dosledno slikao i slika svoj zavičaj, svoju Padinu. Kako nije živeo u centru slovačkog naivnog slikarstva (u Kovačici), na početku je predstavljalo nedostatak, što danas posle šezdeset godina razvoja i unapređenja naivnog slikarstva, predstavlja prednost za ovog slikara. U vreme dok se sve to što je Jan Bačur naslikao moglo i videti u njegovoj Padini, nismo pridavali takav značaj, čak smo osporavali. Danas, kada te Padine više nema, tek sada smo shvatili koliko je Jan Bačur kao pravi umetnik, vizionar.”

Radovan Vlahović o stvaralaštvu kovačičkih slikara naive, zapisao je: „Banatizacija Evrope i sveta je počela još davno, pre više od šezdeset godina u Kovačici, a narodno slikarstvo, oslobođeno akademizma, koje je krenulo iz ove energetske tačke i iz ovog kulturnog embriona, je proizvod čovekove večne želje da stvaralaštvom i kreacijom dosegne radost beskonačnog.”

Za slike Jana Bačura, Vlahović kaže da one govore: „moje selo je moj svet, mesto odakle posmatram i doživljavam svet, ali i odakle sebe, kroz svoju umetnost, šaljem i projektujem svetu, i lokalne i lične doživljaje iz mog sela šaljem kao dar globalnom selu. Svet Janu Bačuru u njegovo selo svakodnevno šalje slike haotičnih prilika sa puno ratova, zla, patnji i onečovečenja pojedinca, a on im uzvraća svojim slikama koje su pune seoskog i prirodnog života, živopisnih boja, pokreta, pune vrednih, radnih, delatnih ljudi, prepune neke jednostavne lepote i sklada...”

  

Slobodan Sanader, istoričar umetnosti i likovni kritičar, za Bačurove slike kaže: „njegova slika nije statična kao kod većine naivaca, ona je dinamična, sa nekom čudnom poetskom orkestracijom sveukupnog doživljaja teme, kompozicije i kolorita. Njegovi horizonti u perspektivi nisu samo horizontale, često su to kosi, valoviti ili lepezasti tereni sa naglašenim detaljima u prvom planu. Ti detalji su slikani skoro fotografskom tačnošću, skladnog kolorita, bilo da se radi o figuri čoveka, životinja, darova prirode ili određenih predmeta.”

Istog dana u 12 časova u Galeriji naivne umetnosti u Kovačici (Masarikova 65) biće otvoren 64. SALON NAIVNE UMETNOSTI.

Koncert duhovne muzike na 16. Danima Teodora Pavlovića

27. 9. 2015. u Hramu sv. Arhangela Gavrila u Novom Miloševu održan je koncert duhovne muzike, u okviru manifestacije 16. Dani Teodora Pavlovića, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, u saradnji sa Maticom srpskom.

Gostovao je Hor Sveti Nikolaj srpski iz Nove Pazove, pod vođstvom dirigenta Tamare Pajdić, i svojim nastupom oduševio prisutnu publiku.

Goste je pozdravio Paorski hor Crkvene opštine Dragutinovo, koji peva u ovom hramu i generacijama prenosi i čuva jedinstveni ruskocrkvenoslovenski napev.

Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, uručio je Zahvalnice gostima: protojereju Miletu Jokić iz Nove Pazove, Horu Sveti Nikolaj srpski i dirigentu Tamari Pajdić.

U velelepnom hramu, sagrađenom zahvaljujući pomoći Teodora Pavlovića, 

ovim koncertom, završeni su 16. Dani Teodora Pavlovića.

Održan je i parastos Teodoru Pavloviću (koji su služili domaćin protojerej Milomir Jelić i gosti). Teodor Pavlović je sahranjen u porti ovog hrama, gde se pored groba nalazi njegova bista, kao i spomenik koji mu je 1888. godine podigla Matica srpska.

Pozorišno veče za decu na 16. Danima Teodora Pavlovića

25. 9. 2015. u OŠ Dr Đorđe Joanović u Novom Miloševu održano je pozorišno veče za učenike škole, u okviru manifestacije 16. Dani Teodora Pavlovića, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, u saradnji sa Maticom srpskom.

Na samom početku održano je predstavljanje Sterijinog pozorja iz Novog Sada, najvećeg pozorišnog festivala u zemlji i regionu.

Govorili su: dr Zoran Đerić, urednik Scene, pozorišnog časopisa u izdanju Sterijinog pozorja, i Goran Ibrajter, urednik Sterijinog pozorja.

Prisutne su pozdravili Radovan Vlahović, direktor BKC-a, i Isidora Pap, direktorica OŠ Dr Đorđe Joanović.

Nakon toga održana je pozorišna predstava za decu Kraljevski festival u izvođenju Pozorišne trupe Jovica Jelić iz Banatskog Karađorđeva u režiji Milana Martinovića.

Gosti iz Sterijinog pozorja poklonili su sabrana dela Jovana Sterije Popovića miloševačkoj školi i pozorišnoj trupi iz Banatskog Karađorđeva u znak podrške pozorištima u malim sredinama.

U prepunom holu škole, među decom je vladalo oduševljenje programom, naročito pozorišnom predstavom koji su ugrali njihovi vršnjaci, čija trupa svake nedelje nastupa u Banatskom Karađorđevu.

Bista Teodora Pavlovića, koja se nalazila u parku u neposrednoj blizini škole u Novom Miloševu, je ukradena pre nekoliko godina.

Banatski kulturni centar pokrenuo je akciju da se prodajom knjiga o Teodoru Pavloviću sakupi novac za novu bistu.

Gosti iz Sterijinog pozorja sa domaćinom konstatovali su da su Teodor Pavlović i Jovan Sterija Popović bili savremenici...

Pesnički maraton na 16. Danima Teodora Pavlovića

26. 9. 2015. u Žitnom magacinu Muzeja Kotarka u Novom Miloševu održan je PESNIČKI MARATON, u okviru manifestacije 16. Dani Teodora Pavlovića, u organizaciji Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada.

Učestvovali su autori Banatskog kulturnog centra (BKC), Književne omladine Srbije (KOS) i drugi gosti.

Učesnici:

1. Ivana Papeš Bogosavljev, Subotica (BKC)
2. Nada Kljajić, Baranda (BKC)
3. Ljubica Verbič, Ljubljana, Kikinda (BKC)
4. Nataša Bundalo Mikić, Novi Sad (BKC)
5. Desanka Ristić, Kikinda (BKC)
6. Milorad Kuljić, Novi Sad (BKC)
7. Dragan Tenkeš, Mokrin (BKC)
8. Milovan Mrkajić, Vojvoda Stepa (BKC)
9. Đorđe Popov, Novo Miloševo (BKC)
10. Anđelka Grujić, Novo Miloševo (BKC)
11. Grujica Rođenkov, Novo Miloševo (BKC)
12. Šagi Šandor, Novi Bečej (BKC)
13. Stefana Babović, Beograd (KOS)
14. Žaklina Panić Đuričić, Beograd (KOS)
15. Ilinka Marković, Beograd (KOS)
16. Verica Sekirarski, Beograd (KOS)
17. Avakum Kvas, Irig
18. Zoran Mitić, Irig
19. Todor Bjelkić, Irig
20. Blagica Micovska Marković, Irig
21. Snežana Aleksić Stanojlović, Novi Sad
22. Nada Đurđević, Novi Sad
23. Mirjana Štefanicki Antonić, Novi Sad
24. Ljiljana Fijat, Novi Sad
25. Robert Detki, Senta
26. Slavica Tankosić, Novo Miloševo
27. Dubravka Milenković, Kikinda
28. Dijana Uherek Stevanović, Subotica
29. Aranka Kiš, Subotica
30. Nikola Vlahović Nikasso, Novo Miloševo
31. Dražen Boba, Kumane

Voditelji programa: Ivana Papeš Bogosavljev, Viktor Škorić i Nataša Bundalo Mikić

Gosti su imali priliku da razgledaju Muzeja Kotarka i spoljašnjost dvorca grofa Karačonjija, čijem nekadašnjem kompleksu su, u 19. veku, pripadali i sadašnji Žitni magacin, u kom je održan pesnički maraton, i zgrada Muzeja Kotarka.

Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.892261880862341.1073741859.218186431603226&type=1&l=5c8e7353fc

Uručene Nagrade „Teodor Pavlović” Vladeti Jerotiću

Akademik Vladeta Jerotić.

Nagrade Teodor Pavlović uručene su akademiku Vladeti Jerotiću na svečanom otvaranju manifestacije 16. Dani Teodora Pavlovića 24. 9. 2015. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu.

Povodom Nagrada Teodor Pavlović za životno delo i za najbolju knjigu akademiku prof. dr Vladeti Jerotiću (za knjigu Sa Bogom, mimo Boga, oko Boga, Ars Libri, Beograd 2014) uručene su Povelje i umetnička slika, portret Teodora Pavlovića, rad slikarke Silvije Vlahović. Nagrade su uručili članovi žirija dr Mirjana Brković, dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović.

Dr Mirjana Brković je u obrazloženju žirija između ostalog navela: „Knjizi će se vraćati i ponovo je iščitavati i sadašnje i buduće generacije ljudi koji žele da nađu smisao života, odgovor na brojna pitanja o Bogu i čoveku, o smirenju, o pravim vrednostima, o verovanju, o ljubavi.”

Dvostruki laureat akademik Vladeta Jerotić besedio je o Teodoru Pavloviću i rekao da je zahvalan na nagradi, jer je zahvaljujući njoj saznao za Teodora Pavlovića, koji je zaboravljen u srpskom narodu, a čiji život i delo i danas podstiču, jer on kao da je živeo juče, raspet između istoka i zapada, a ne u 19. veku.

U programu svečanog otvaranja učestvovali su još i: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, prof. dr Sava Damjanov, Dušan Dejanac, publicista, Miodrag Petrović, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta, Violeta Srećković, prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta, uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića.

Dane Teodora Pavlovića organizuje i Nagrade Teodor Pavlović dodeljuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.

Žiri uručuje Nagrade akademiku Vladeti Jerotiću.

Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

Saša Šućurević, predsednik Opštine Novi Bečej.

Prof. dr Sava Damjanov.

Dušan Dejanac, publicista.

Prof. dr Srđan Šljukić.

Dr Mirjana Brković.

   

Radovan Vlahović.

Miodrag Petrović.

Violeta Srećković, uz klavirsku pratnju Strahinje Đokića.

Prilog RTV-a.

Katia Vunderlin: „Beli klavir i mlinareva kći” (prevod sa nemačkog na srpski Marija Ančić)

152 str, broš povez, 12x20cm, 2015 god, cena: 300 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Nakon što je odsvirao nekoliko skala, on se nagne nad klavijaturu, pa brzo i precizno stade da udara po tipkama. Čuvši prve, dramatične tonove „Vilinskog kralja” Matildi srce zatreperi od radosti. U stomaku joj se javi neki neobičan osećaj. Došao je red na nju. Došao je momenat da pokaže šta zna! Preko njenih usana kao od šale potekoše prvi tonovi pesme i ona u tom momentu po prvi put, bez ikakve nelagode i ustezanja, pogleda Maršala pravo u oči. Želela je da mu da do znanja da je pobedila, da je bolja od njega, ali joj se onda javi neki neobičan osećaj koji nadja­ča svaku želju za pobedom. Bio je to osećaj ljubavi, ne one fizičke, već božanske. Bila je to njihova zaje­dni­čka ljubav prema muzici, koja u drugi plan poti­snu sve one tračke sreće koje je Matilda ikada ranije oseti­la.

Odlomak iz romana

U Vršcu, pred Drugi svetski rat, sme­štena je radnja romana Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći, gde ona prati sudbinu glavne juna­ki­nje Matilde Miler, Folksdojčerke i talentovane mla­de operske pevačice, ćerke vlasnika jednog mlina. A kao sporednu junaki­nju prati sudbinu Ane Fjodoro­vne i njene porodice ruskih plemića koji su, na­kon oktobarske revolucije u Rusiji, izbegli u Kraljevinu Jugoslavi­ju i naselili se u Vršcu i tamo držali kroja­čku radnju. Drugi veliki sporedni lik je Stevan, komuni­sta pre i u toku rata u ilegali, a posle rata predstavnik no­ve vlasti. Dok je treći sporedni lik u romanu Josip Broz Tito koji je jedno vreme pred kraj Drugog svetskog rata, rukovodeći borbama za oslobođenje Beograda, boravio u Vršcu.

Roman je višeslojan i u njemu se jednako prepli­ću elementi romana ideja sa ljubavnom potkom i dramskim zapletom, ali se može okarakterisati i kao ljubavni roman ili kao zavičajni roman, koji jednu zavičajnu priču uzdiže na globalni i međunarodni, a ujedno i filozofski nivo u kom se uvek nalazimo pred sumnjama u ono što je učinjeno i pred pitanjima da li je moglo i drugačije sve da se desi i na koji način su se, razmišljajući deterministički, mogli izbeći kon­fli­kti u koje su upali, u datim istorijskim i životnim si­tu­acijama, glavni junaci ove vanredno lepe, stilisti­čki, emotivno i deskriptivno nadahnute priče.

Roman Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći najtoplije preporučujem za čitanje kao svedo­čan­stvo o vremenu kad su se stvarale i rušile istorije naroda u kojima su se vrednosti menjale preko noći, a obični mali čovek iz naroda najčešće stradao i postajao žrtva društvenih promena. Istorija je tu da pamti uglavnom šire društvene promene dok su romani, kao što je ovaj, tu da prate lične živote ljudi i pojedinaca u vreme­ni­ma koja su potirala njihove individualne zahteve i želje od života.

Iz Recenzije

Radovan Vlahović

Dušan Dejanac: „Teodor Pavlović: Čovek velikog duha i uma”

152 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god, cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Teodor Pavlović je najznačajnija javna i kulturna ličnost iz Velikokikindskog dištrikta prve polovine 19. veka i jedan od najpoznatijih Srba u ondašnjoj Ugarskoj. On je u prvim redovima boraca koji su formulisali nacionalni program pred revoluciju 1848. godine. Kao novinar, publicista, književnik, uz to izdavač više novina, obnovitelj Matice srpske i njenog „Letopisa” i prvi profesionalni sekretar Matice, za života bio je cenjen kako među inteligencijom,  tako i u narodu.

Matica se Todoru Pavloviću odužila  ne samo spomenikom u Karlovu, već i spomen-bistom ispred zgrade Matice u Novom Sadu i svečanim portretom koji se nalazi u kancelariji sekretara Matice srpske.

Kikindski intelektualci 70-ih i 80-ih godina 19. veka, još za vreme studija u Pešti, upoznali su se sa delom Teodora Pavlovića. Oni su visoko su cenili njegov doprinos ukupnom razvoju kulture i prosvete srpskog naroda. Ne samo da su osnovali odbor za proslavu, već su i sakupili novac za otkrivanje spomenika i organizovali veliku nacionalnu svečanost u Karlovu. Bila je to najveća javna manifestacija u ovom kraju posle održavanja četvrte skupštine Ujedinjene omladine srpske u Kikindi 1869. godine.

Ova knjiga je rezultat mog nastojanja da kroz jedan veliki nacionalni događaj, kao što je bilo otkrivanje spomenika Teodoru Pavloviću u Karlovu, približim današnjim generacijama ljude onog vremena koji su pohrlili u Karlovo da prisustvuju svečanosti i da se upoznaju sa likom i delom književnika, publiciste i  novinara Teodora Pavlovića koji je  tada ušao u legendu. 

Iz Predgovora

Dušan Dejanac

Niko pre Dušana Dejanca nije iz ovog podneblja dao srpskoj istoriji koliko on. Privlastio je prošlost Dištrikta i severnog Banata uhom i okom, od smisla prigramzio kao gazda najveće altruističke duhovne sazdanosti. On odavno slovi za  kikindskog istorijskog stvaraoca broj jedan! Njemu ništa nije zaklonjeno na istraživačkom putu, njegovoj ruci sve je domašno i domaknuto.

 Dušan Dejanac je malogospojinski dan 1888. godine (20. septembar) iskoristio da dodirne sav život velikog Srbina Teodora Pavlovića, rano zapaženog po ogromnoj energiji duha, po službi knjizi i nauci, stvaraoca koji je stojički podnosio udarce i ožiljke života, svestan da mu niko ne može uzeti onoliko koliko on drugima može dati.

Iz Recenzije

dr Spasoje Grahovac 

Konstantin Peičić: „Žitije Teodora Pavlovića novinara i spisatelja srpskog”

128 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god, cena: 500 din

 Fototipsko izdanje; Novi Sad, 1857. 

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

16. Dani Teodora Pavlovića - PROGRAM

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa

u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, 

uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, 

Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo

  

16. Dani Teodora Pavlovića

Novi Sad, Novo Miloševo, 2015.

 PROGRAM 

četvrtak, 24. 9. 2015, Svečana sala Matice srpske, Novi Sad

12:00 - Otvaranje manifestacije i dodela Nagrada Teodor Pavlović

Program otvaranja:

- Violeta Srećković, prvakinja Opere SNP-a, uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića, izvodi kompoziciju Serenada Josipa Hatzea

- Miodrag Petrović, prvak drame SNP-a, voditelj programa

- Pozdravna reč predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića

- Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju

- Prof. dr Sava Damjanov govori o Žitiju Teodora Pavlovića Konstantina Peičića

- Dušan Dejanac, publicista, autor knjige Teodor Pavlović: čovek velikog duha i uma

- Violeta Srećković, prvakinja Opere SNP-a, uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića, izvodi kompoziciju Lenkina pesma Miroslava Štatkića

- Prof. dr Srđan Šljukić, član žirija

- Dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu ipredsednica žirija, čita obrazloženje žirija

- Dodela Nagrada Teodor Pavlović

- Akademik prof. dr Vladeta Jerotić, dobitnik Nagrada Teodor Pavlović

- Violeta Srećković, prvakinja Opere SNP-a, uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića, izvodi kompoziciju Bila jednom ruža jedna, Isidor Bajić

- Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića

petak, 25. 9. 2015, OŠ Dr Đorđe Joanović, Novo Miloševo

18:30 - Predstavljanje Sterijinog pozorja iz Novog Sada 

Govore: dr Zoran Đerić, urednik Scene, pozorišnog časopisa u izdanju Sterijinog pozorja, i Goran Ibrajter, urednik Sterijinog pozorja

19:00 - Pozorišna predstava za decu Kraljevski festival

Pozorišna trupa Jovica Jelić iz Banatskog Karađorđeva, režija: Milan Martinović

subota, 26. 9. 2015, Muzej Kotarka - Žitni magacin, Novo Miloševo

19:00 - Pesnički maraton, autori Banatskog kulturnog centra i Književne omladine Srbije (30-ak pesnika iz više gradova)

nedelja, 27. 9. 2015, Hram sv. Arhangela Gavrila Novo Miloševo

16:00 - Parastos Teodoru Pavloviću (služi jerej Milomir Jelić) i koncert duhovne muzike u hramu; nastupaju Hor Sveti Nikolaj srpski iz Nove Pazove (dirigent Tamara Pajdić) i Paorski hor Crkvene opštine Dragutinovo iz Novog Miloševa