JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Katia Vunderlin: „Beli klavir i mlinareva kći” (prevod sa nemačkog na srpski Marija Ančić)

152 str, broš povez, 12x20cm, 2015 god, cena: 300 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Nakon što je odsvirao nekoliko skala, on se nagne nad klavijaturu, pa brzo i precizno stade da udara po tipkama. Čuvši prve, dramatične tonove „Vilinskog kralja” Matildi srce zatreperi od radosti. U stomaku joj se javi neki neobičan osećaj. Došao je red na nju. Došao je momenat da pokaže šta zna! Preko njenih usana kao od šale potekoše prvi tonovi pesme i ona u tom momentu po prvi put, bez ikakve nelagode i ustezanja, pogleda Maršala pravo u oči. Želela je da mu da do znanja da je pobedila, da je bolja od njega, ali joj se onda javi neki neobičan osećaj koji nadja­ča svaku želju za pobedom. Bio je to osećaj ljubavi, ne one fizičke, već božanske. Bila je to njihova zaje­dni­čka ljubav prema muzici, koja u drugi plan poti­snu sve one tračke sreće koje je Matilda ikada ranije oseti­la.

Odlomak iz romana


U Vršcu, pred Drugi svetski rat, sme­štena je radnja romana Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći, gde ona prati sudbinu glavne juna­ki­nje Matilde Miler, Folksdojčerke i talentovane mla­de operske pevačice, ćerke vlasnika jednog mlina. A kao sporednu junaki­nju prati sudbinu Ane Fjodoro­vne i njene porodice ruskih plemića koji su, na­kon oktobarske revolucije u Rusiji, izbegli u Kraljevinu Jugoslavi­ju i naselili se u Vršcu i tamo držali kroja­čku radnju. Drugi veliki sporedni lik je Stevan, komuni­sta pre i u toku rata u ilegali, a posle rata predstavnik no­ve vlasti. Dok je treći sporedni lik u romanu Josip Broz Tito koji je jedno vreme pred kraj Drugog svetskog rata, rukovodeći borbama za oslobođenje Beograda, boravio u Vršcu.

Roman je višeslojan i u njemu se jednako prepli­ću elementi romana ideja sa ljubavnom potkom i dramskim zapletom, ali se može okarakterisati i kao ljubavni roman ili kao zavičajni roman, koji jednu zavičajnu priču uzdiže na globalni i međunarodni, a ujedno i filozofski nivo u kom se uvek nalazimo pred sumnjama u ono što je učinjeno i pred pitanjima da li je moglo i drugačije sve da se desi i na koji način su se, razmišljajući deterministički, mogli izbeći kon­fli­kti u koje su upali, u datim istorijskim i životnim si­tu­acijama, glavni junaci ove vanredno lepe, stilisti­čki, emotivno i deskriptivno nadahnute priče.

Roman Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći najtoplije preporučujem za čitanje kao svedo­čan­stvo o vremenu kad su se stvarale i rušile istorije naroda u kojima su se vrednosti menjale preko noći, a obični mali čovek iz naroda najčešće stradao i postajao žrtva društvenih promena. Istorija je tu da pamti uglavnom šire društvene promene dok su romani, kao što je ovaj, tu da prate lične živote ljudi i pojedinaca u vreme­ni­ma koja su potirala njihove individualne zahteve i želje od života.

Iz Recenzije
Radovan Vlahović