Nikola Кitanović piše poeziju, prozu, eseje, književnu kritiku. On je poznavalac neomisticizma i ta činjenica zasigurno ima udela u njegovom književnom stvaralaštvu. Pesnik otkriva za sebe tajne ljudske egzistencije i esencije nezadovoljan dostupnim i široko prihvaćenim odrednicima naučne istine, a ne biva pri tom ni vernik, ni sledbenik nekog javnog religioznog učenja. Pisac ovih redova stoji pred zbirkom pesama „Bože, u pticu me pretvori” i čitavim opusom Nikole Кitanovića s ubeđenjem da se teško mogu povezati sve intertekstualne veze koje su utkane u tkivo njegovog književnog stvaralaštva.
Bože, u pticu me pretvori je nova knjiga refleksivne poezije Nikole Кitanovića. Ona jeste i zbirka pesama u teorijskom smislu značenja te odrednice. Za poznavaoce njegovog stvaralaštva može biti iznenađenje, ne toliko estetsko poniranje i stilske odlike pesama ove zbirke, koje se mogu vezati za njegovu knjigu poezije Moj anđele, a koja, takođe, neguje ekonomičnost i jezgrovitost iskaza preko pesničkih slika, već pesnikovo poetsko vraćanje bukoličkoj, pastoralnoj tradiciji, idili. Tu se pesnik nalazi u društvu Dantea, Petrarke, Bokača, Ariosta, Ronsara, Miltona, Šelija, i dubrovačkih pesnika pastirskih pesama Dž. Držića, Zoranića, Bunića... Ali, celokupno književno stvaralaštvo Кitanovića nosi avangardne ideje, ideje Georga Trakla i pisaca na njegovom tragu, kod nas M. Nastasijevića, Rastka Petrovića, S. Vinavera, kao i pisaca njegovih savremenika iz novosadskog književnog kruga. Pastoralnoj poeziji se pesnici ređe vraćaju, ali to čine i do našeg vremena. Vraćaju se metafori rajskog vrta, pitanjima Lepote i Slobode kao filozofskim i umetničkim kategorijama. Ova knjiga to čini na svoj način svojim alegorijskim pesničkim iskazom. Povratak u raj suštinski je vraćanje na prapočetak, na uzrok čovekovog bitisanja na ovom svetu.
Poruka pesničkog subjekt je njegovo novo čitanje stvarnosti koja se proživljava sada i ovde, čitanje dela književne tradicije, nemirenje i nepristajanje na događanje života. To je još jedna etapa na duhovnom putu razvoja. Prisutan je pritajeni bunt lirskog subjekta protiv različitih oblika nasilja kojima je izložen danas svet. Кitanović peva o izabranim događajima, osećanjima i promišljanjima u životu vezanim za Prirodu. Beleže se ponovno osećanja, saosećanja i stanja u kojima se nalazio lirski subjekat i za njega je to stanje Sveta. Iskazana je čvrsta vera u individualnost i ličnu volju koja je cena osvajanja Slobode. Sloboda je filozofsko i religiozno pitanje, ali i mera stvari i uski put kojim većina ređe ide. Ne idu svi tim putem na isti način. Osvojena Sloboda je i opasan put samoispitivanja i samoizgradnje čoveka, put rada na sebi, put nepatvorene egzistencije, otvaranje granica života, ili smrti. Pesnikovo Ja živi u svom literarnom stvaralaštvu kao u svom svetu koji uporno ponovo porađa i izgrađuje iz svoje duše.
Nikola Кitanović nas još može iznenaditi nečim novim. Neko njegovo buduće literarno delo može baciti novo svetlo i na ovu zbirku pesama. Novi literarni tekst može menjati poruke ove knjige pesama. Može nam poslati poruku da Lepota može, ili ne može spasiti Svet, da Čovek može, ili ne može osvojiti Slobodu; može, ili ne može naći svoj duševni mir povratkom u rajski vrt.
Marija Tanackov
