Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić uručio je Zahvalnicu Matice srpske Radovanu Vlahoviću u okviru Dana dobrotvora Matice srpske 25. 12. 2023. u Novom Sadu.
Zahvalnica Matice srpske uručena Radovanu Vlahoviću
Dobitnici Gramata PESNIČKE REPUBLIKE 2023.
VIŠE
O DOBITNICIMA NAGRADA
Gramata Đorđu Pisarevu
Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja
je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara
pričaˮ, Vidici, Beograd, 1985.
Đorđe Pisarev (1957, Vizić) je srpski prozni pisac,
esejista, dramaturg, književni kritičar i novinar. Diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost
na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Urednik je „Nedeljnog Dnevnika“ i zamenik
glavnog i odgovornog urednika „Dnevnika”.
Bio je glavni
urednik časopisa „Polja”, urednik „Glasa omladine”, urednik kulturne rubrike
„Dnevnika”, Prve knjige Matice srpske, Srpskog književnog magazina, edicije
Nova proza u „Prometeju”. Zastupljen u tridesetak antologija
i izbora srpske priče. Autor je preko 30
knjiga (romani, priče, eseji). Njegove drame su izvođene na više scena.
Prevođen je na brojne svetske jezike. Član udruženja SKD, DNK, DKV.
Nagrade: „Borislav Pekić“, „Laza
Kostić“, „Stevan Pešić“, „Karolj Sirman“, „Stanislav Lem“, Plaketa „Sima
Cucić“, Nagrada za najbolju knjigu godine za decu Novosadskog sajma knjiga, DKV
za knjigu godine, Pokrajinski fond kulture – knjiga godine, Medalja za ukupno
stvaralaštvo KCV „Miloš Crnjanski“.
Živi
i radi u Novom Sadu.
Gramata
Jovici Aćinu
Gramate Pesničke republike za životno delo pripala je književniku Jovici
Aćinu.
Jovica Aćin (1946, Zrenjanin) srpski je esejista,
pripovedač i prevodilac.
Bio je urednik lista Student, časopisa Delo, Književna
reč, Gradac, i
izdavačkih kuća Rad, Službeni glasnik... Uprkos političkim pretnjama i
zabranama, priredio je prvo izdanje u Srednjoj i Istočnoj Evropi Solženjicinove
knjige Arhipelag Gulag.
Objavio je preko 20 knjiga priča i eseja. Priče i eseji
zastupljeni su mu u nizu srpskih i stranih antologija, časopisa i zbornika u
Srbiji, ali i u Francuskoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Rusiji,
Poljskoj, Ukrajini, Vijetnamu, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj,
Grčkoj...
Preveo je na srpski više od četrdeset klasičnih i novijih književnih i filozofskih dela
sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Između ostalog preveo je sabrana
dela Franca Kafke.
O njegovom književnom delu priređeni su temati u časopisima Reč,
Polja, Ulaznica i Braničevo. Monografsku studiju o
njegovom esejističkom delu napisao je dr Svetislav Jovanov, Jeretik
u oltaru. Tekstovi o
Aćinu nalaze se u autorskim knjigama na desetine eminentnih književnika. O
njegovim radovima objavljeno je i stotinak studija, osvrta i prikaza u
književnim časopisima, listovima, dnevnoj i nedeljnoj štampi, na radiju i
televiziji. Svojevrsni esej za sebe, napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan
Lovrenović (Sarajevo), Ljubomir Simović i Jovan Hristić.
Dobitnik je prestižnih priznanja: Nagrada
„Milan Bogdanović”, Nagrada „Pavle Marković Adamov”, Nagrada „Ivo Andrić”,
Nagrada „Dušan Vasiljev”, Nagrada „Stanislav Vinaver”, Nagrada „Karolj Sirmai”,
Nagrada „Stevan Pešić”, Nagrada „Todor Manojlović”, Andrićeva nagrada, Nagrada
„Zlatni suncokret”, Njegoševa nagrada, Nagrada „Stanislav Lem”, Nagrada
„Milovan Vidaković”, Nagrada „Laza Kostić” i dr.
Član je Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.
Gramata
Mariji Šimoković
Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Mariji Šimoković.
Marija
Šimoković (1947. Subotica) je
pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Bavila se i pisanjem za pozorište,
filmskih scenarija i novinarstvom. Studije filozofije, smer estetika i etika,
završila na Beogradskom univerzitetu.
Objavila
je trinaest knjiga poezije. U srpskoj periodici je objavila više desetina
članaka i eseja. Dve njene knjige prevedene su na mađarski jezik.
Dobitnica
je više priznanja: Prva nagrada na jugoslovenskom festivalupoezije mladih u
Vrbasu, Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine, dva puta je dobitnica nagrade „Dr
Ferenc Bodrogvari“ za stvaralaštvo, Nagrada „Branko Miljković“ za najbolju
knjigu pesama, Nagrada Gradske
biblioteke u Subotici za najbolje zavičajno ostvarenje, „Zmajeva nagrada“
Matice srpske i Nagrada „Stevan Pešić“.
Živi
i radi u Beogradu.
Gramata Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji između
Srbije i Italije pripala je Mili Mihajlović.
Dr Radmila
(Mila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, umetnik, novinar,
prevodilac. Diplomirala je u Rimu na Konzervatorijumu „Santa Ćećilija“, odsek solo pevanja. Magistrirala je
u Beogradu
na Fakultetu muzičkih umetnosti. Doktorirala je
na Fakultet za
kulturu i medije u Beogradu na temu „Kulturno pamćenje tršćanskih Srba“.
Odlukom Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je
zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka. Član je UKS-a, UNS-a.
Autor je preko deset naučnih knjiga od kojih su neke
prevedene na strane jezike. Svečanim predstavljanjem njene knjige „Za srpsku
vojsku – jedna zaboravljena priča“ u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih
snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100 – godišnjice od
početka Prvog svetskog rata.
Dobitnik je Nagrade Grada Zrenjanina, Specijalne nagrade
žirija italijanske književne nagrade „Čeruljo“, Priznanja UKS „Blagodarje“,
Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Povelje „Rastko Petrović“ za
najbolje prozno delo godine, Srebrne medalje za zasluge predsednika Republike
Srbije.
Predrag Stanaćev: „Bibliotekar i druge priče”
Edicija: PROZA
288 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-632-2
Predrag Marković: „L’imun. Isceđen”
Edicija: POEZIJA
Gramata Pesničke republike za 2022. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu L’imun. Isceđen (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). Ovo izdanje knjige objavljeno je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate.
Zbirka L’imun. Isceđen objavljena je osamdesetih godina dvadesetog stoleća, u periodu u kom lirska poezija pravi otklon od uobičajenog štimunga koji se vezuje za doživljaje i refleksije pesničkog subjekta. (...) Marković se u svojoj zbirci pesama oglašava kao neko ko prekida tradicionalnu nit pevanja u srpskoj poeziji i to čini na više načina. Najpre, njegovi tematski odabiri u tri ciklusa su glas visprenog pesničkog duha koji na dovitljiv način pronalazi asocijativne i aluzivne veze među najneočekivanijim značenjskim poljima i kroz njih vešto gradi poentu pesama. Otklon od tradicije pojačava tako što upotrebljava kreativne potencijale jezika i kroz dosetku, višeznačnost i aluzivnost pravi iskorake iz naviknutih pesničkih slika i raspoloženja lirske poezije. Tradicionalne norme su ne samo potisnute suptilno, već se protiv njih direktno nastupa, naglašeno depatetično i kroz sve to pesnički čin se potpuno demistifikuje. Subjekat zbirke okružen je neprijateljski raspoloženom okolinom i predmetima u njoj. No, on nije pasivan posmatrač i statičan poput objekta, već je aktivan učesnik u kreiranju poruka koje iskorak iz tradicionalnih prostora lirske poezije nudi.
Andrea Beata Bicok
Jelka Knežević: „Kad ljubav zamiriše”
Dušan Radak: „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija”
Edicija: POEZIJA
... pesnik se priklanja fantastici, ali na potpuno svojstven način, iskačući iz „mejn strim tokova“, stvarajući ironijski otklon, i prema sadašnjosti, i prema prošlosti i „realan svet sa svim svojim protivrečnostima, nije ni kritikovan, ni osporavan“, on naprosto ne postoji. Spajajući „pseudo-realizam i disparatne pojmove“, Radak, kroz svoju poeziju, ostvaruje status modernog, savremenog i samosvojnog pesnika. Osim navedenog, u jednoj fazi stvaralaštva, on radi, ono što je u našoj literaturi (ali, ne i svetskoj) malo zastupljeno, eksplicitno polemiše sa više ličnosti u sebi, opet koristeći apsurd, fantastiku, ironiju, neretko humor, pa i cinizam. U ovoj knjizi vidimo presek kroz dosadašnje Radakovo stvaralaštvo, kao i nove pesme koje nisu lišene onoga što je pesnikova osobenost, ali ipak predstavljaju još jednu – novu fazu.
U svakom slučaju, Dušan Radak je svoje mesto u istoriji književnosti već odavno obezbedio.
Simon Grabovac
Milena Kulić: „Pozorišne priče: od srednjeg veka do dubrovačke drame“
Pozorišne
priče: od srednjeg veka do dubrovačke drame Milene Kulić
svedoče o paradoksalnoj sudbini pozorišta: budući prolazno i neuhvatljivo, ono traje
kao legenda koja živi i raste dok god biva prenošena. Zahvatajući iscrpno postojeću
literaturu, bilo onu posvećenu istoriji pozorišta, bilo istraživanja istorije srednjovekovnog
slikarstva, etnološka, sociološka, muzikološka, folkloristička, autorka gradi mozaičnu
i fragmentarnu, ali izuzetno privlačnu priču o srednjovekovnom pozorištu u srpskim
zemljama, od vizantijskog religioznog pozorišta do različitih tragova i refleksa
nekadašnjeg pučkog teatra. Tako tumačeći dečansku fresku „Sveti Nestor ubija Lija“,
ona pokazuje da je arena u kojoj se protivnici suočavaju potencijalna pozorišna
scena, sa izvođačima, kostimom i rekvizitom.
Prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
Knjiga ima i uvodni dio i bogat spisak literature, tako da bi mogla poslužiti kao odličan informator i ljubiteljima teatra i studentima teatrologije.
Riječ je, dakle, o knjizi koja, s obzirom na autorkine godine, predstavlja iznenađenje i po zrelosti obrade problema, i po zaključcima, i po hrabrosti da se upusti u tematiku koja je relativno skromno obrađivana.
Prof. dr Jovan Delić, dopisni
član SANU
Koristeći
i konsultujući obimnu literaturu, Milena Kulić nam je na interesantan, stručan,
naučno-popularan način ispričala pozorišne priče od vremena Teodosija do Marka Foteza
i savremenih Dubrovačkih letnjih igara. Čitanje će, verujem, svim pozorišnim sladokuscima,
biti uživanje.
Prof. dr Nevena Varnica
Ivan Pravdić: „Dve izrazito različite novele“
U silovitom sudaru „dve izrazito različite
novele“ oklop udobnog čitanja prvi strada. Krhko se čulo naviknuto na udobnost sastava
koji se lako prepoznaje i prati slama i rasipa. Tako hoće pisac, da odmah razoruža
svoje čitateljstvo, da ih smesti među srču onoga što je nekad bila kapsula bezbednog
doživljavanja. Oslobođen stečenih navika očekivanja onaj što čita i sam postaje
nalik ličnostima koje Ivan Pravdić poput vrača-pripovedača priziva u prostore i
vremena svojih novela....
Između ova dva krika, dve oštrice, čitaoci
će pronaći sebe ili uzaludno odbijati da tu za njih ničega nema. Kad Ivan Pravdić
okreće svetu ogledalo u „kojem videće se sav“ on to radi predkolumbovski, u ime
svih iščezlih pesnika.
Uglješa
Šajtinac
Obe novele, prva koja govori o jednom
izrazito varvarskom i bezumnom sukobu, u situaciji kada akteri misle, pogrešno
dabome, da su svi ratovi završeni, i druga, koja govori o gubitku dostojanstva,
slobode, jednakosti, pravde, istine... imaju za cilj samo jedno – osvešćenje!
A osvešćenje ne dolazi umiljavanjem čitaocu, nego naprotiv: Dve izrazito
različite novele imaju za cilj da se svi mi, kao čitaoci, suprotstavimo
onima koji slave rat i novac!...
Ove su proze napisane jezički sirovo,
surovo, kalamburno i stilski ekvilibristički, jer čitalac sve vreme ide po
Pravdićevim rečenicama kao traumatizovani hodač po žici. Otuda sva zavodljivost
ovih proza, endemski različitih od svega što danas postoji na književnoj sceni.
Nema čitaoca koji se nakon čitanja Dve izrazito različite novele neće
složiti s tim da je došlo vreme za pravdu i Pravdu!
Srđan V. Tešin
Uroš Pavlov: „Nebo su razgažene cipele“
Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“
Nika Jasna Đukić: „Svetlost bezmenja”
Edicija: POEZIJA
Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta : sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane”
„Aleksandrovački letopis: Knjiga 3.”
Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo
i
UDRUŽENJE RATNIH DOBROVOLJACA 1912–1918,
NJIHOVIH POTOMAKA I POŠTOVALACA, Aleksandrovo
Za izdavače
Radovan Vlahović
Dara Kovačević
Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Micić
Uredništvo
Dr Milan Micić
Miodrag Cvetić
Vladislava Ignjatov
Recenzenti
Dr Predrag Vajagić
Mr Pavle Orbović