„Bolesnička soba broj 3” Radovana Vlahovića u Mokrinu

11. februara 2015. godine u Biblioteci „Miroslav Antić” u Mokrinu (ogranak Narodne biblioteke „Jovan Popović” Kikinda) održano je predstavljanje knjige „Bolesnička soba broj 3” Radovana Vlahovića u izdanju Banatskog kulturnog centra.

U okviru programa autor je govorio stihove iz knjige, a Senka Vlahović Filipov je čitala izvode iz recenzija Radivoja Šajtinca, Milutina Ž. Pavlova, Miljurika Vukadinovića i Živice Brusina. Voditelj programa: Darinka Maljugić, knjižničar. Gošća pesnikinja: studentkinja Dragana Malenčić.

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/04/radovan-vlahovic-bolesnicka-soba-broj-3.html

Pomeren termin Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Šesti Evropski Fejsbuk pesnički festival, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma, će se ove godine održati u aprilu mesecu (umesto dosadašnjeg termina koji je bio kraj februara/početak marta) zbog pomeranja termina Salona knjiga Novosadskog sajma. Salon knjiga će se održati od 18. do 25. aprila 2015. godine. Tačan termin festivala će biti blagovremeno objavljen. Pripreme za ovogodišnji konkurs festivala su toku, kao i pripreme zbornika pesama pristiglih na prošlogodišnji festival, zbornika pesama koje su ušle u iži izbor i knjige prošlogodišnjih pobednika festivala Elene Askarove (Rusija) i Mensura Ćatića (BIH). 

Knjiga o dobrovoljcima u Velikom ratu predstavljena u Zrenjaninu

Predstavljanje knjige „Srpsko doborvoljačko pitanje u Velikom ratu (1914–1918)“ autora dr Milanа Micića, objavljene u izdanju BKC-a i Izdavaštva RTS-a, održano je 3. 2. 2015. godine u prepunoj Galeriji Narodnog muzeja Zrenjanina, u organizaciji ovog muzeja i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.

Promocija je održana u vreme trajanja velike izložbe „Srednji Banat u Velikom ratu“ autorke Vladislave Ignjatov. 

O knjizi su govorili: Milan Radaković, istoričar i direktor Zrenjaninske gimnazije, Miodrag Cvetić, istoričar, Radovan Vlahović, urednik i direktor BKC-a, i autor. Prisutnim su se obratili i Vladislava Ignjatov, kustos-istoričar Narodnog muzeja Zrenjanina, i Milan Bjelogrlić, direktor Biblioteke grada Zrenjanina.

U okviru programa nastupili su pevači grupe „Zvuci s kamena“ koji su izveli više kompozicija vezanih za period Velikog rata.

Autor knjige dr Milan Micić istakao je izuzetan značaj srpskih dobrovoljaca u Velikom ratu, koji su kao stanovnici stranih država, Austrougarske, Amerike i brojnih drugih zemalja sveta, nemajući obavezu da ratuju, dobrovoljno podneli veliku žrtvu za otadžbinu rizikujući sigurnost svojih porodica i lične živote. Micić je rekao da ovom knjigom želi da rasvetli i istakne nepravedno zaboravljeni značaj ovih dobrovoljaca.

Izuzetna posećenost promocije u Narodnom muzeju.

Miodrag Cvetić, Milan Radaković, Milan Micić i Radovan Vlahović.

Govori Milan Bjelogrlić, direktor Biblioteke grada Zrenjanina.

 Govori Vladislava Ignjatov, kustos-istoričar Narodnog muzeja Zrenjanina.

Grupa „Zvuci s kamena“.

  

Više o knjizi možete pročitati ovde:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/12/milan-micic-srpsko-dobrovoljacko.html

Više fotografija sa promocije možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1008123562536543.1073741947.100000167274195&type=1&l=9603c69c46

Predstavljanje knjige „Mali prosjak” Anđelke Grujić

30. januara 2015. godine u Biblioteci u Novom Miloševu (ogranak Narodne biblioteke Novi Bečej) održano je predstavljanje knjige „Mali prosjak” Anđelke Grujić u izdanju Banatskog kulturnog centra.

U programu učestvovali: Agneš Đukičin, direktorka Narodne biblioteke Novi Bečej, Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra, i autorka Anđelka Grujić. Prisutne je pozdravila Aleksandra Đuričin, predsednica Mesne zajednice Novo Miloševo.

Štampanje knjige podržala je Mesna zajednica Novo Miloševo.

 

Više o knjizi:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/09/anelka-grujic-mali-prosjak.html

Autorsko veče Radovana Vlahovića u Biblioteci u Bašaidu

16. januara 2015. u Biblioteci u Bašaidu 

(ogranak Narodne biblioteke „Jovan Popović” Kikinda) 

održano je autorsko veče Radovana Vlahovića,

književnika i direktora Banatskog kulturnog centra.

U programu učestvovali: 

Senka Vlahović Filipov, Ljiljana Oličkov, pesnikinja, 

Olivera Milin, bibliotekar, i autor. 

Ovom prilikom predstavljene su neke od Vlahovićevih zbirki priča i pesama iz kojih je autor govorio odlomke: „Dobro jutro, svete”, „Moj san je stvarnost”, „Bolesnička soba broj 3”, „Ljubavne i OK priče”, dok je Senka Vlahović Filipov čitala odlomke iz recenzije Vlahovićevih knjiga.

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej), prozni pisac, pesnik, esejista, objavio je 28 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra.

Više o radu Radovana Vlahovića na sajtu:

http://vlahovicradovan.blogspot.com/

Anita Bojić Perkin: „Vraćajući se prošlosti upoznajemo sami sebe“

Banatski kulturni centar, 2014.

108 strana, broš. povez, 13x20 cm

Pred nama se nalazi knjiga „Vraćajući se prošlosti upoznajemo sami sebe”, koja sadrži izbor radova iz oblasti pedagogije i istorije školstva, objavljenih u Letopisu Matice srpske u 19. veku. Nastala je u okviru projekta Srednje škole u Novom Bečeju, u oblasti srednjeg obrazovanja koje je odobrio i finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Autonomne pokrajine Vojvodine, Republike Srbije.

Cilj projekta je da se promoviše bibliotečki fond školske biblioteke, Srednje škole u Novom Bečeju, sa akcentom na staru i retku bibliotečku građu, da se putem izdavanja publikacije, priređivanje izložbi, predavanja i organizovanja niza aktivnosti, jedan deo velikog bogatstva kulturnog nasleđa sadržanog u Letopisu Matice srpske učini dostupnim učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima Srednje škole i svim zainteresovanim građanima opštine Novi Bečej, da populariše kulturu čitanja i da podstakne na dalja istraživanja. 

Ideja projekta je da se putem ukazivanja na kulturno nasleđe i blago, koje nam je ostavljeno na uvid, stekne šire znanje o pedagogiji, vaspitanju i obrazovanju kroz istoriju, da se razvije svest o univerzalnim etičkim vrednostima i principima, koji ne gube na snazi kroz vekove, kao i da se skrene pažnja na značaj i ulogu školske biblioteke i mogućnosti koje ona putem svojih delatnosti i usluga pruža.

Autor

Želeo bih da pozdravim samu ideju da se priredi knjiga poput ove, tim pre što je Letopis Matice srpske, najstariji živi književni časopis u svetu, za Srbe u Austrougarskoj monarhiji, od njegovog osnivanja do dana današnjeg, imao jedan od najviših kulturoloških standarda i najjače, u ono vreme, kad je bio na samom početku, uporišne tačke upravo u Banatu, pogotovo u Velikokikindskom dištriktu (1774–1876), kom je pripadalo i Vranjevo (deo Novog Bečeja). Preuzimanjem uredničke dužnosti u Letopisu i mesta sekretara Matice srpske Teodora Toše Pavlovića (1804–1854) rođenog u Karlovu (deo N. Miloševa) u Dištriktu, veza između naših ljudi i same Matice u Pešti i nakon njenog preseljenja 1864. godine u Novi Sad, bila je naročito velika i još uvek je neraskidiva, što na neki način potvrđuje i knjiga Anite Bojić Perkin.

Izbor tekstova iz Letopisa Matice srpske iz 19. veka, koji se čuvaju u fondu Biblioteke Srednje škole u Novom Bečeju, a koji se tiču prosvetnog i pedagoškog rada, koji nam je Anita tako slikovito i pedantno, sa raznim pratećim tekstovima, legendama i objašnjenjima, priredila, je itekako hvale vredan, jer nam govori o nama samima i počecima pedagoške misli, koja je preko Letopisa stizala do naših obrazovanih ljudi, učitelja, sveštenika i profesora i otvarala im vizije za pedagoški rad koji se u vremenima budućim nadograđivao. Dobra praksa iz prošlosti se zadržala i do današnjih dana, ujedno potvrđujući naslov knjige koji kaže „Vraćajući se prošlosti upoznajemo sami sebe”. 

Radovan Vlahović, književnik