Treći Festival ilustracije knjige "BookILL Fest" - Najava programa i odluka žirija o selekciji radova

Ilustrovao: Kalman Moldvai

BookILL Fest - Festival ilustracije knjige će se u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma treći put održati 28. februara 2014. godine na Novosadskom sajmu u okviru 20. Međunarodnog Salona knjige.

Povodom BookILL Fest-a raspisan je internet konkurs za najbolje ilustrovane knjige. Od 95 autora iz Srbije i 8 drugih zemalja (Francuska, Španija, Italija, Slovenija, BIH, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija) stiglo je oko 600 radova.

Žiri u sastavu Slobodan Ivkov (predsednik), prof. mr. Sibila Petenji Arbutina i Senka Vlahović Filipov selektovao je oko 100 radova od 75 autora.

Tokom celog trajanja Salona knjige, od 28. februara do 4. marta 2014. godine, izabrane ilustracije biće postavljene na izložbi u hali Master Novosadskog sajma. Svečano otvaranje ovogodišnje postavke i proglašenje pobednika održaće se na centralnoj bini hale Master u petak, 28. februara, gde će žiri u 17 časova dodeliti NAGRADE u četiri kategorije: za najbolje ilustracije pesničkih i proznih knjiga, knjiga za decu i za primenu fotografije u ilustrovanju knjiga. Biće uručena i posebna PRIZNANJA van pomenutih kategorija.

Plan Hale "Master"

PROGRAM

BookILL Fest - Festival ilustracije knjige

28. 02. 2014.

17.00 – 19.00, na centralnoj bini Hale „Master“

Promocija knjige „O ilustrovanju knjiga poezije: istorija, teorija, praksa“ Senke Vlahović Filipov.

Svečana dodela nagrada - Žiri proglašava pobednike konkursa festivala.

Otvaranje izložbe - Predsednik žirija Slobodan Ivkov otvara izložbu selektovanih radova.

28. 02 – 04. 03. 2014.

10.00 – 19.00, štand „BookILL Festa“ u Hali „Master“

Izložba selektovanih radova.

Autori čiji su radovi selektovani za izložbu:

Aćimović, Darko

Adamović, Jana

Anđelković, Mladen

Bagić, Vukasin

Blatnik, Aleksandar

Bogavac, Bojana 

Branović, Marija

Brostean, Valentina (Italija)

Bunčić, Aleksandar

Cucić, Jelena

Čavić, Nikola

Čelanović, Tihomir

Čolak, Mirko

Čučak, Rajko

Ćurčić, Stojana

Dimitrov, Toni (Makedonija)

Dragaš, Nikola

Đurić, Danko

Gačić, Dušan (Hrvatska)

Golubović, Milica

Grigorjev, Ana

Guzina Mikolčevič, Maja

Joksić, Mladen

Jovanović, Aleksa

Keraval, Gwen (Francuska)

Keser Petrović, Zorana

Kicušić, Marica

Kocić, Jefimija

Komatina, Ana

Kostić, Milivoj - Kole

Krstić, Slaviša

Krunić, Slavko

Kuprešanin, Dragana

Maletić, Filip

Marković, Rade

Midžalo, Ozren (Crna Gora)

Miketić, Nada

Milanko, Jovana

Milanović, Marina

Milivojević, Marija

Milošević, Branka

Nikolić, Milica

Novakov, Goran

Ostojić, Mira (Slovenija)

Pacesaite, Kristina (Španija)

Pavlić, Dušan

Petrović, Ana

Petrović, Miodrag Miško

Polovina, Jelena

Radojković, Dana

Radosavljević, Nikola

Radovanović, Bojan

Savić, Marina

Savin, Margot

Serafimović, Nada

Simić, Mina

Sitar, Iztok (Slovenija)

Skočajić, Aleksa

Stamenković, Srđan - Srle

Stojanović, Slavimir

Štetić, Bogdan

Štetić, Mihajlo

Štetić, Slobodan

Tadirović, Dragan

Tarbuk, Jovan

Ukropina, Jovan

Vartabedijan, Anamarija

Veselinović, Maja

Veselinović, Marina

Vlahović, Silvija

Vojnović, Mihajlo

Vukoje, Filip

Zeljković, Milica

Zolotić, Aleksandar

Živković, Dobrosav - Bob

Kako je izgledao prošlogodišnji Festival možete pogledati ovde: BookILL Fest 2013

Uži izbor za Nagradu 5. Evropskog fejsbuk pesničkog festivala

Prvostepeni žiri 5. Evropskog fejsbuk pesničkog festivala, koji čine pobednici prethodna četiri festivala, doneo je odluku o odabiru 41 autora u uži izbor za Nagradu u konkurenciji od preko 400 pesnika iz 19 država. Drugostepeni žiri na čelu sa Simonom Grabovcem doneće odluku o dobitniku Nagrade koja je objavljivanje samostalne zbirke pesama, dok će pesme 41 pesnika biti objavljene u posebnoj zajedničkoj knjizi.

        Peti EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL održaće se 1. i 2. marta 2014. godine u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma u okviru 20. međunarodnog Salona knjiga. Festival okuplja pesnike iz celog sveta putem društvene mreže Fejsbuk.

Organizatori Festivala ove godine doneli su odluku o proširenju broja članova žirija usled povećanja broja prijavljenih u odnosu na prethodne godine, a u želji da se što više ljudi uključi u žiriranje, da se na što demokratskiji način odabere pobednik i da se doprinese afirmaciji većeg broja pesnika kroz objavljivanje još jedne knjige sa pesmama koje uđu u uži izbor.

Žiriranje se vrši dvostepeno. Prvostepeni žiri odabira uži izbor pesama za Nagradu (svaki član po 5 pesama), a drugostepeni žiri iz užeg izbora bira najbolju pesmu.

Prvostepeni žiri čine deset članova koji su pobednici prethodna četiri Evropska fejsbuk pesnička festivala (devet pobednika: osam pojedinačnih i dva predstavnika Grupe Poeziranje): dr Mirjana Brković iz Novog Sada, Branka Korać iz Amsterdama, Ines Peruško Rihtar iz Zagreba, Vesna Konc Marjanović iz Beograda, Jelena Ćirić iz Praga, Maja Korolija iz Novog Sada, Mitko Gogov iz Skoplja, Bogdanka Rakić iz Nemačke,  Igor Varga (Grupa Poeziranje) iz Herceg Novog i Jelena Blanuša (Grupa Poeziranje) iz Kikinde.

Drugostepeni žiri čine: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

Od pristiglih preko 400 pesama autora iz 19 država prvostepeni žiri odabrao je 41 pesmu.

Drugostepeni žiri će svoju odluku objaviti na završnici Festivala 2. 3. 2014.

Pesme koje su ušle u uži izbor biće štampane u posebnoj knjizi, dok će najbolji pesnik dobiti, kao i prethodnih godina, samostalnu zbirku pesama. Sve pesme pristigle na konkurs biće objavljene u zajedničkom zborniku kao elektronsko izdanje na CD-u.

Pojedinačne odluke članova prvostepenog žirija:

Dr Mirjana Brković:

1. Rundić, Ljutomir, Loznica, Srbija (pesma: „Zvona Gračanice“)

2. Mišković, Marijana, New York, SAD (pesma: „Ljubavna u januaru“)

3. Radojković-Kuma, Sanja, Beograd, Srbija (pesma: „Dvorska luda“)

4. Semčenko, Marina, Habarovsk, Rusija (pesma: „Венеция. Из Сказок об Италии")

5. Kocić, Anastasija, Niš, Srbija (pesma: „Numerisane“)

Branka Korać:

1. Rumenić, Nenad, Novi Beograd, Srbija (pesma: „Zidari besmisla“)

2. Fijat, Ljiljana, Novi Sad, Srbija (pesma: „Noć“)

3. Krstić, Slaviša, Smederevska Palanka, Srbija (pesma: „Dresura“)

4. Lovrenčić, Ana, Velika Gorica, Hrvatska (pesma: „Ova pjesma nema naziva, prohujao je s istinom“)

5. Janković, Jelina, Beograd, Srbija (pesma: „Sad bih birala“)

Ines Peruško Rihtar:

1. Lovrenčić, Ana, Velika Gorica, Hrvatska (pesma: „Ova pjesma nema naziva, prohujao je s istinom“)

2. Odorčić, Zdravko, Zagreb, Hrvatska (pesma: „Razderana duša o hladno srce“)

3. Dorin, Lara, Obrenovac, Srbija (pesma: „Sveto slovo“)

4. Mitković, Miroslav Nam, Niš, Srbija (pesma: „Ja vinogradar podrumar i varvarin“)

5. Badnjar, Milan, Ängelholm, Švedska (pesma: „Čaj od lipe“)

Vesna Konc Marjanović:

1. Nedeljković, Slađana, Vranje, Srbija (pesma: „Oda radosti“)

2. Lazarević, Goran, Niš, Srbija (pesma: „Slutnja“)

3. Radulović, Sanja, Doboj, Bosna i Hercegovina (pesma: „U bašti vječnosti“)

4. Mate, Kristina, Subotica, Srbija (pesma: „Bolji svet“)

5. Lončar N., Labud, Bar, Crna Gora (pesma: „Poleđina sna“)

Jelena M. Ćirić:

1. Askarova, Elena, Habarovsk, Rusija (pesma: „ *** (Пережить зиму...)“)

2. Radojković-Kuma, Sanja, Beograd, Srbija (pesma: „Dvorska luda“)

3. Miladinović, Suzi, Despotovac, Srbija (pesma: The Unborn”)

4. Puđak, Lidija, Zagreb, Hrvatska (pesma: “Vizija za sutra”)

5. Sekereš, Janoš Jáne, Subotica, Srbija (pesma: „Obećanje“)

Mitko Gogov:

1. Rumenić, Nenad, Novi Beograd, Srbija (pesma: „Zidari besmisla“)

2. Đorđević, Slađana, Beograd, Srbija (pesma: „Portal“)

3. Stanojkov, Aleksandar, Štip, Makedonija (pesma: „За слободата ако не си знаел“)

4. Stajkova – Ivanova, Ani, Plovdiv, Bugarska (pesma: „Разбунен свят“)

5. Šupić, Ksenija, Užice, Srbija (pesma: „Fleke“)

Maja Korolija:

1. Ćatić, Mensur, Visoko, Bosna i Hercegovina (pesma: „Vrb“)

2. Jovanović, Marko, Novi Sad, Srbija (pesma: „Manevar“)

3. Novakov, Goran, Novi Kneževac, Srbija (pesma: „Odluka“)

4. Josić, Bojan, Brčko, Bosna i Hercegovina (pesma: „Emocije kao predikati“)

5. Škoro, Todora, Beograd, Srbija (pesma: „Šindlerova deca“)

Bogdanka Rakić:

1. Ćatić, Mensur, Visoko, Bosna i Hercegovina (pesma: „Vrb“)

2. Nenadić, Vida, London, Velika Britanija (pesma: „Apoteka pesnika“)

3. Veselinović, Radojko Lako, Užice, Srbija (pesma: „Legenda o vernosti i odanosti“)

4. Novakov, Goran, Novi Kneževac, Srbija (pesma: „Odluka“)

5. Škoro, Todora, Beograd, Srbija (pesma: „Šindlerova deca“)

Igor Varga (Poeziranje):

1. Ćatić, Mensur, Visoko, Bosna i Hercegovina (pesma: „Vrb“)

2. Ristić-Stojanović, Sanda, Zemun, Srbija (pesma: „Revolucija“)

3. Starčević, Dalibor, Doboj, Bosna i Hercegovina (pesma: „Poluvrijeme“)

4. Jovanov Stojanovski, Bogdanka, Novi Sad, Srbija (pesma: „Prašnjava pesma“)

5. Dukić, Srđan, Prijedor, Bosna i Hercegovina (pesma: „Jednobojka“)

Jelena Blanuša (Poeziranje):

1. Novakov, Goran, Novi Kneževac, Srbija (pesma: „Odluka“)

2. Garić, Adem, Prozor, Bosna i Hercegovina (pesma: „Nepostojanje postojećeg“)

3. Luthander, Alexandra, Stokholm, Švedska (pesma: „Baletske cipelice“)

4. Milojković, Vladimir, Subotica, Srbija (pesma: „Ekstenzija ekspresije jednog osećanja“)

5. Dukić, Srđan, Prijedor, Bosna i Hercegovina (pesma: „Jednobojka“)

Zbirna odluka članova prvostepenog žirija:

1. Askarova, Elena, Habarovsk, Rusija
2. Badnjar, Milan, Ängelholm, Švedska
3. Ćatić, Mensur, Visoko, Bosna i Hercegovina (3 glasa)
4. Dorin, Lara, Obrenovac, Srbija
5. Dukić, Srđan, Prijedor, Bosna i Hercegovina (2 glasa)
6. Đorđević, Slađana, Beograd, Srbija
7. Fijat, Ljiljana, Novi Sad, Srbija
8. Garić, Adem, Prozor, Bosna i Hercegovina
9. Janković, Jelina, Beograd, Srbija
10. Josić, Bojan, Brčko, Bosna i Hercegovina
11. Jovanov Stojanovski, Bogdanka, Novi Sad, Srbija
12. Jovanović, Marko, Novi Sad, Srbija
13. Kocić, Anastasija, Niš, Srbija
14. Krstić, Slaviša, Smederevska Palanka, Srbija
15. Lazarević, Goran, Niš, Srbija
16. Lončar N., Labud, Bar, Crna Gora
17. Lovrenčić, Ana, Velika Gorica, Hrvatska (2 glasa)
18. Luthander, Alexandra, Stokholm, Švedska
19. Mate, Kristina, Subotica, Srbija
20. Miladinović, Suzi, Despotovac, Srbija
21. Milojković, Vladimir, Subotica, Srbija
22. Mišković, Marijana, New York, SAD
23. Mitković, Miroslav Nam, Niš, Srbija
24. Nedeljković, Slađana, Vranje, Srbija
25. Nenadić, Vida, London, Velika Britanija
26. Novakov, Goran, Novi Kneževac, Srbija (3 glasa)
27. Odorčić, Zdravko, Zagreb, Hrvatska
28. Puđak, Lidija, Zagreb, Hrvatska
29. Radojković-Kuma, Sanja, Beograd, Srbija (2 glasa)
30. Radulović, Sanja, Doboj, Bosna i Hercegovina
31. Ristić-Stojanović, Sanda, Zemun, Srbija
32. Rumenić, Nenad, Novi Beograd, Srbija (2 glasa)
33. Rundić, Ljutomir, Loznica, Srbija
34. Sekereš, Janoš Jáne, Subotica, Srbija
35. Semčenko, Marina, Habarovsk, Rusija
36. Stajkova – Ivanova, Ani, Plovdiv, Bugarska
37. Stanojkov, Aleksandar, Štip, Makedonija
38. Starčević, Dalibor, Doboj, Bosna i Hercegovina
39. Škoro, Todora, Beograd, Srbija (2 glasa)
40. Šupić, Ksenija, Užice, Srbija
41. Veselinović, Radojko Lako, Užice, Srbija

Radovan Vlahovic: „Dobro jutro, svete: Facebook statusi"

112 strana, ilustr. broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.

cena: 400 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na e-mail: banatskikulturnicentar@gmail.com

Najnovija knjiga Radovana Vlahovića nosi naslov Dobro jutro, svete: Facebook statusi. Za one koji možda ne znaju, kada se otvori FB stranica pojavi se prazan prozor sa pitanjem: „O čemu razmišljaš?” ili kako bi se po naški reklo: „Šta ima kod tebe?” Za Vlahovića je ovo pitanje bilo izazov, taman onoliko koliko je nekadašnjem piscu bila prazna hartija koju je trebalo ispuniti slovima, rečima, rečenicama. Biti iskren prema hartiji jednako je opasno koliko biti iskren prema svom statusu. Kaže naš pisac: „Iskrenost pred sobom, pred Bogom, pred ljudi­­ma, nije nimalo jednostavna. Ko se na taj put odluči, treba da bude spreman da strada od ljudi, da bude blagoslo­­ven od Boga i da se tiho raduje u sebi.“ Vlahović je i ovog puta otišao dalje u svojoj kreativnosti od onih koji na statusima upisuju obične, svakodnevne poslove, bri­­ge, misli i komentare. Prikupio je statuse koje je u protek­lom periodu objavljivao kao trenutne izlive svoga duha, kao barometre svog raspoloženja, kao priloge srpskoj kratkoj formi i objavio ih.

U ovoj nevelikoj knjizi ima statusa koji po svojoj dubini i promišljenosti podsećaju na velika imena sa či­jim se delom odavno upoznao i srodio naš autor, pa tako imamo ovaj status, koji bi s jednakom lakoćom mogli potpisati i Ivo Andrić, i Isidora Sekulić, i Meša Selimović: „Ne prestajem misliti o usudu, prokletstvu i surovosti palanke koja se kao zla kob nadvija nad sudbinom izu­zetnih pojedinaca kroz istoriju ljudskog stvaralaštva i intelektualnog delanja ništeći i nipodaštavajući svo­jim despotskim nerazumevanjem njihove napore i nji­ho­va pregnuća da čoveka učine boljim, a življenje pod­noš­ljivijim i lepšim.“

A da je delatnost savremenog pisca izložena zubu krhkog pamćenja i još bržeg zaboravljanja, jer se statu­si smenjuju i potiskuju jedan drugog, sasvim je izvesno osetio i Vlahović. On sam konstatuje: „Pisanje statusa na Fejsu je kao govorenje na jakom vetru, kao pisanje na pesku pred oluju. Ponekad mi se učini da moje reči odlaze u nepovrat i raščinjavaju se tamo negde u vremenu i prostoru.”

Pred čitaocima je još jedna lepa, oduhovljena, ple­menita knjiga, protkana razvučenim i sočnim ba­nat­skim humorom, išarana izrekama i poslovicama, izra­njavljena dnevno-političkim komentarima, ali i poli­tič­kim fantazmagorijama i snoviđenjima raznih vrsta. Vla­hović ima kvalitet koji se očekuje od dobrog pisca, a to je taj duboki smisao za istinu, za neprolazne vrednosti, za ljubavne zanose („Tvoja blizina navodi na greh.”), za čovečnost.

Radovan Vlahović je od onih koji pišu uprkos bes­mislu koji nas sve postepeno obuzima, uprkos neraz­u­mevanju sredine u kojoj se kreće, uprkos tome što su se vreme i običaji promenili. Pisanje za Vlahovića nije iz­bor, pisanje je moranje. To je imperativ talenta kojem se ne može umaći.



Iz Predgovora

Dr Mirjana Brković

Više o knjizi:
http://vlahovicradovan.blogspot.com/2014/02/radovan-vlahovic-dobro-jutro-svete.html

„Grupa Poeziranje: Pesme pobednika 4. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala"

64 strane, broš. povez, 13x20 cm

U knjizi „Grupa Poeziranje: Pesme pobednika 4. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala" objavljene su pesme članova ove grupe koji su se kolektivno prijavili na Ćetvrti Evropski fejsbuk pesnički festival i osvojili nagradu - objavljivanje pesničke zbirke - u konkurenciji od preko 400 autora iz 18 zemalja sveta. 

U pitanju su sledeći autori: Srđan Knjeginjić (Prijedor), Dženita Suljka­no­vić (Tuzla), Jovana Bajagić (Niš), Mladen Đuričić (Vr­bas), Ljubomir Delević (Zrenjanin), Milana Ljubisav­lje­vić (Zrenjanin), Marija Pantelić (Beograd), Dejan Popo­vić (Podgorica), Jelena Vidić (Beograd), Igor Varga (No­vi Sad/Herceg Novi), Jelena Blanuša (Kikinda), Dalibor Starčević (Doboj), Ivana Šafradin (Vitez, BiH), Mladen Stojadinović (Paraćin), Nataša Nikolić (Novi Sad), Pred­rag Milovanović (Krupanj), Roberto Vodanović (Zadar), Svetlana Savić (Sremska Mitrovica) i Vedrana Dragolje­vić (Sarajevo). 

Žiri je radio u sastavu: Simon Grabovac, predsednik, Franja Petrinović, Miloš Latinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović. 

Radovan Vlahović u Predgovoru rekao je: „Člano­vi Grupe su nam potvrdili veru da poezija ipak traje u onom svom uzvišenom smislu i ojačali nadu da će trajati i u vremenu budućem. Takođe, pokazali su nam kako je poezija spojila preko jedne društvene mreže mlade autore sa politički trusnih područja bivše nam zajedničke države i uverili nas da pesnička reč zaista ne poznaje granice." 

U obrazloženju žirija, koje je, takođe, objavljeno u knjizi, predsednik žirija Simon Grabovac, rekao je: „Pre svega to je no­vi senzibilitet koji ovi mladi stvaraoci saopštavaju sa ne­verovatnom jednostavnošću, pesnički veoma us­pe­lo i ponekad sa skoro neprimerenom virtuoznošću. Na­rav­no, kada ovo kažemo onda veoma dobro znamo da ima­mo posla ne sa grupom koja nastupa sa jedinstvene prog­ramske platforme, nego je to skupina pojedinaca. Ali, ipak, može se govoriti o nekim zajedničkim karak­teristikama. Pored, već pomenutog senzibiliteta, tu je i specifičan mladalački, ponekad prkosan, drugi put sar­kastičan, odnos spram sveta i pojava, kao i jednos­tav­nost u njhovom imenovanju i uobličavanju."

Nikola Čavić: „Životom boema"

48 strana, broš. povez, 13x20 cm

Knjiga Životom boema je i pesnička potraga, stvarna, a na virtuelnu liči, za onim mitskim boemskim nebeskim prostanstvima kojima je prolazio njegov zemljak Miroslav Mika Antić. Međutim, za razliku od Mike, koji je sav bio od krvi i mesa i koji je, pevušeći i mrmljajući i batrgajući se hrapavim flasterima vojvođanskih sokaka, krčio zemaljski i nebeski put svojim pesmama do zvezda, naš Nikola je, prošavši Mikinim poetskim putem i identifikujući se sa njegovim lirskim subjektima, prevladao ta stanja omame i u jednom virtuelnom transu našao se između neba i zemlje držeći oblak u krilu.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović, urednik

Zbirku bismo uslovno mogli da podelimo u dve celine: prvu, tzv. gradski ciklus i drugu, koja se sastoji od pesama vezanih za pesnikov zavičaj. Razlike između njih su jasno uočljive: kada se pesnik otkloni od kipteće gomile u Gradu, kada se vrati u poznati mu kraj, on peva smirenijim glasom; stvarnost ustupa

mesto sećanju, davnašnjim događajima ili neposrednim tihim nadražajima. U ovim pesmama („Mokrin”, „Sendi”, „Matursko veče”, „Životom boema”) Nikola menja svoju „gradsku” poetiku jednom primerenijom, verističkom poetikom. Njegova lira počinje da peva smirenijim, autentičnim glasom njegovog podneblja; lirski zanos često dolazi do granice naracije, a jezik se umekšava, blag kao ravnica u kom obitava.

Izvod iz recenzije

Viktor Škorić

Sudbina pesnika je da izražavajući krajnosti ljudskog postojanja u grudima nosi nebo ili pakao, ideal Madone i slabost prema telesnom. Mladi Nikola Čavić peva iz srži svoje egzistencije, ili egzistencijalne muke, stremeći ličnoj ispovesti a iskazujući opšte istine i načela bivstva kao takvog. Lična ljubavna patnja i opijenost voljenom osobom (bukvalna i metaforična) neodoljivo podseća na petrarkističku neuzvraćenu ljubav inspirisanu trubadurskom neuslišenom ljubavlju. Ipak, istrgnuta iz konteksta renesanse, ljubav ovog lirskog subjekta teži telesnom ispunjenju i ljubavnom zadovoljstvu i zanosu. U pesničkoj zbirci postoji ceo niz naznaka i eksplicitnih iskaza koji govore u prilog hedonističkoj filozofiji života.

Izvod iz recenzije

Aleksandra Saša Kuprešanin

Čaviceva poezija budi u nama ono što smo mislili da smo izgubili i vraća nas, barem za trenutak, na onaj kolosek koji vodi ka iskonskom obliku nas samih. Ljudsko je, sve je odviše ljudsko u njegovim pesmama. Krhko, a postojano. Hedonizam nije prežderavanje i prezasićenje. Hedonizam je umetnost opstajanja, a Nikola jeste umetnik. Put je dug, a Nikolin start odličan.

Izvod iz recenzije

Nikola Popović

Milovan Mrkajić: „Blagost iščekivanja"

48 strana, broš. povez, 13x20 cm

Knjiga „Blagost iščekivanja“ Milovana Mrkajića, nevelika po svome obimu sa svega trideset i tri pesme (što nas simbo­lič­no upućuje na broj godina koliko je Hristos imao kada je stradao), govori na jedan jezgro­vit i filigranski izbrušen način o iskušenjima kroz koje pesnički subjekt, u potrazi za suštinom svoga biv­stvovanja, prolazi.

Naša stradanja često dolaze od naših zahteva za lepšim i boljim svetom u kome živimo, ali su oni i proizvod nerazumevanja, otkrića nesavršenstva naše drugosti u ljudima, pogotovu kad je u pitanju odnos sa animom koju pesnik želi da ustoliči u svojim vizijama kao svetlu i neponovljivu tačku kojoj će usmeriti sva svoja stremljenja, dok ona menja lica i obličja prolazeći metamorfoze sudbine, smrti i stvarnosti.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Složeni piščev artizam dobija svoju punoću u metaforičnim iskazima ne prelazeći u artificijelnost. Glavna emotivna inspiracija je ljubavna čežnja, traganje za idealnom lepotom i apsolutnom srećom. Voljena draga je prikazana kao muza i ratnica, ona koja imenuje predmetnost poput Tvorca. Ona ne predstavlja objektiviziranu žensku lepotu već moćan lirski subjekat bivstvujućeg. Data joj je moć da stvara i snaga da pokreće lirskog subjekta. Njen uticaj ne slabi ni u odsustvu, jer ostaje sećanje na nju i neizbrisiv trag njenog prisustva u vremenu.

Izvod iz recenzije

Aleksandra Saša Kuprešanin

Zbirka pesama „Blagost iščekivanja“ mladog pesnika Milovana Mrkajića u svakom pogledu odgovara na izazove vremena i zadatka koji ima pred sobom: biti iskren, a istovremeno biti originalan. Zbirka ne poznaje cikluse, niti bilo koje razvrstavanje, ali je izvesno da se prepoznaju „faze“ ili bolje reći mogu se sa čitanjem pratiti promene koje se dešavaju sa pesnikom, a koje čitalac raspoznaje. Po svojoj koncepciji ova zbirka bi se mogla nazvati i lirskim dnevnikom. Bez želje da sami pravimo podele koje pesnik nije činio, istaći ćemo su nam pesme u zbirci vodiči u tom pesnikovom dnevniku osećanja: od prepoznavanja ljubavi, nesigurnosti pred susretom sa tom večitom enigmom, osećaja sveobuhvatnosti koje ona pruža; do udaljavanja, razilaska i krhotina stvarnosti kojima pesnik pokušava da dá ime i smisao. Rečju, „Blagost iščekivanja“ više je od same zbirke pesama: one je svedočanstvo esencije jednog bića, pesničkog bića.

Izvod iz recenzije

Viktor Škorić