Senka Vlahović Filipov na Simpozijumu o ilustraciji u Bratislavi

Dušan Rol, osnivač BIB-a i počasni predsednik
Međunarodne komisije BIB-a, i Senka Vlahović Filipov

Senka Vlahović Filipov učestvovala je na Međunarodnom simpozijumu o ilustraciji 5. i 6. septembra 2015. godine u Bratislavi u okviru jubilarnog 25. Bijenala ilustracije (BIB).

Na Simpozijumu su učestvovali teoretičari i istoričari ilustracije knjiga za decu iz brojnih zemalja sveta: Poljska (Anita Wincencjusz-Patyna), Danska (Kirsten Bystrup, Steffen Larsen), Slovačka (Iveta Gal Drzewiecka, Andrej Švec), Velika Britanija (Piet Grobler), Iran (Ali Boozari, Kianoush Gharibpour), Moldavija (Vladimir Kravchenko), Grčka (Mary Kritikou), Letonija (Ūna Laukmane), Japan (Takeshi Matsumoto), Južna Koreja (Fred Minn), Italija (Livio Sossi), Portugalija (Maria José Sottomayor), Češka (Milena Šubrtová), Hrvatska (Manuela Vladič Maštruko) i Srbija (Senka Vlahović Filipov).

Senka Vlahović Filipov i Viera Anoškinova, direktorka Sekretarijata BIB-a, na Simopozijumu.

Tema ovogodišnjeg Simpozijuma bila je „Kako je Bijenale ilustracije u Bratislavi uticalo na dečje ilustrovane knjige u svetu u poslednjih pola veka”, a radovi učesnika Simpozijuma izlaze u Zborniku krajem oktobra ove godine.

Bijenale ilustracije u Bratislavi podrzumeva međunarodni konkurs, nagrade, izložbu ilustracija za decu, simpozijum i razne prateće programe. Na bijenalu je ove godine učestvovalo 355 ilustratora iz 50 država sveta. BIB se održava svake neparne godine u jesen u Bratislavi, pod pokroviteljstvom UNESCO-a i Međunarodnog centra knjige za mlade (IBBY) uz podršku Ministarstva kulture Slovačke republike.

Senka Vlahović Filipov je vizuelna umetnica, autorka knjige „O ilustrovanju knjiga poezije: istorija, teorija, praksa” u izdanju BKC-a (nova knjiga je u pripremi), osnivač, direktor i član žirija Festivala ilustracije knjige „BookILL Fest” u Novom Sadu u organizaciji BKC-a i Novosadskog sajma.

Bavi se različitim disciplinama vizuelnih umetnosti: prvenstveno dizajnom i ilustrovanjem knjiga i teorijskim izučavanjem ilustracije, ali i fotografijom, slikarstvom i video radom, eksperimentišući likovnim medijima i oblastima njihove primene... Diplomirala je primenjenu fotografiju, specijalizirala ilustraciju knjige, a master rad odbranila na temu video-ilustracije knjige. Član je ULUPUDS-a. Izlagala je na samostalnim i kolektivnim izložbama i u zemlji i inostranstvu.

http://senkavlahovicfilipov.blogspot.rs/

REZULTATI KONKURSA ZA OBJAVLJVANJE PRVIH KNJIGA 2015

Dragan Batinić, Stanislava Hrnjak, Jelena Blanuša i Radovan Vlahović.

Foto: kikinda.civilon.com

Tri prve knjige mladih autora Marka Miloševa, Zorana Tornjanskog i Ivane Miljak, starosti do 30 godina, sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore, biće objavljene na osnovu konkursa koji su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar, saopšteno je na konferenciji za štampu u Opštini Kikinda 18. 8. 2015. 

Konkurs za objavljivanje prvih knjiga bio je otvoren od 24. 3. do 1. 7. 2015. godine. Pristigle neobjavljene rukopise vrednovao je žiri u sastavu: predsednik Dragan Batinić (književnik i novinar), Stanislava Hrnjak (članica Opštinskog veća zadužena za kulturu) i Radovan Vlahović (književnik i direktor BKC-a).

 Žiri je doneo odluku da objavljivanjem knjige nagradi sledeće autore:

1. Marko Milošev (1988, Kikinda),

za rukopis: „Velika Kikinda od 1918. do 1929. godine” (istoriografska studija)

2. Zoran Tornjanski (1987, IPP Banat, Kikinda),
za rukopis: „Zemlja u kojoj teče med i mleko” (eseji)

3. Ivana Miljak (1986, Budimpešta),
za rukopis: Boško Tokin „Veliki planovi (proze)” (priredila i pogovor napisala Ivana Miljak)

Knjige će biti objavljene u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra do kraja oktobra 2015. godine kada će biti predstavljene na 60. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Banatski kulturni centar prve knjige mladih pisaca tradicionalno objavljuje uz podršku Opštine Kikinda i time zajednički posvećuju veliku pažnju podršci i promovisanju mladih umetnika. Jedan od značajnijih rezultata ovih nastojanja je i činjenica da je Jelena Blanuša, jedna od autorki čiji je rukopis pobedio prošle godine na ovom konkursu, dobitnica ovogodišnje prestižne 55. Brankove nagrade Društva književnika Vojovine za mlade pisce za knjigu „Pseudoton” koja joj je objavljena upravo zahvaljujući ovom konkursu.

Živica Brusin: „Dnevnik kapetana tamiške podmornice”

112 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

U stvarnosti Tamiška podmornica je skromna, ali udobna i lepa banatska ku­ćica, nalazi se na osami, uz dolmu, a sa nadmorskom visinom i dubinama ima veze samo ukoliko znamo da je sagrađena ispod nivoa Tamiša, koji spokojno teče u njenoj blizini, s druge strane dolme. Upravo na toj „podmornici”, nastali su eseji, satirički eseji, kolumnističke beleške, satiričke i autobiografske crtice i priče, po koja stilska vežba i moćne, žestoke i čiste satire.  

Uputivši se u Šurjan, gotovo na samu granicu sa Rumunijom, razmišljala sam o piscu, intelektualcu, o njegovom neosporno velikom znanju i o tekstovima kojima se bavim, nastalim na osami, doslovno, na kraju sveta. Srećan je onaj koji nađe svoju „obećanu zemlju” za života, razmišljala sam, setno posmatrajući svoj Banat, u kome ne živim već mnogo godina. Izolacija ili samo­izgnanstvo, komentarisali smo zatim, književnik Rado­van Vlahović i ja, napustivši put Zrenjanin – Vršac, vozeći se kroz šurjanske atare, uskim putem pravim kao strela, urezanim u banatsku ravnicu, koji kao da ne vodi nikud.  

Iznenadiće Vas neuobičajena iskrenost, lepota pripovedanja, jasnoća i britkost satire, ironije i samoironije, temeljitost tumačenja etimologije reči, hrabro, direktno i kolumnistički argumentovano uprt prst u ono što ne valja i što vam se godinama „obija o glavu”.  Moj izbor  je takav da svaki ciklus traži Vaše potpuno angažovanje. Mislim da ćete morati da razmišljate i da se zamislite.

Meni se nametnulo pitanje da ukoliko svi budemo ćutali, slegali ramenima, snalazili se i nevolje sa kojima se borimo, pripisivali „lošim vremenima” i „zloj sreći”, nismo li i sami saučesnici?

Živica Brusin ne ćuti. On nije saučesnik. 

Vi ćete imati svoja pitanja, dileme i svoje mišljenje. Kakvo će ono biti, ne znam, ali sigurno znam, nećete ostati ravnodušni. 

Iz Reči urednice, 

Tatjana Vujić, prof.

Živica Brusin je pripovedač, pesnik, buntovnik sa razlogom i kapetan svoje izmišljene tamiške podmorni­ce, u kojoj on, po svojoj volji, bira posadu i putnike ro­neći po dubinama kako svog tako opšte čovečanskog življenja i delanja. Za sebe i svet oko sebe, već na samom početku svoje druge knjige priča Dnevnik kapetana tamiške podmornice, koju je tako bržno i marljivo priredila profesor Tatjana Vujić, autor kaže: Najniže je kad čovek na silu hoće da bude ono što nije. A odmah potom nasta­vlja: To vam odgovornom tvrdim iz ovih pustih dubina, jer ste svi iznad mene.

Priče Živice Brusina imaju elemente filozofskih rasprava autora sa svetom i sa samim sobom. Zaronivši duboko, kao u reci Stiks, Brusin kroz svoje priče, putuju­ći podmornicom, koju ja još smatram njegovim večno pokretljivim duhom, zaranja toliko duboko da spaja svetove, a ta njegova sposobnost i moć da sučeljava ovostrano i onostrano, lično i nacionalno, svetsko sa zavičajnim i arhetipskim, je nešto što daje lepotu, snagu i neodoljivi šarm njegovom pripovedanju.

Živica Brusin, kao autor duboko zaronjen u svoju introspektivu, lista i otvara jednu po jednu ravan svojih duhovnih opservacija, budući da dobar deo godine živi podvizničkim životom u svojoj kući na kraju banatskog sela Šurjan, koja je ujedno i njegova duhovna luka, u kojoj je za veliki orah, kao za mol, vezao svoju tamišku podmornicu i povremeno u nju prima probrane ljude, koji će se sa njim otisnuti na ta dubinska duhovna putovanja. 

Radovan Vlahović, književnik

„Sija knjiga majke Angeline” u Krušedolu 2015.

Dodela Književne nagrada „Despotica mati Angelina” pesniku Rajku Petrovu Nogu i Umetničko bdenje održani su u okviru tradicionalne manifestacije „Sija knjiga majke Angeline” 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne mati Angeline, u porti manastira Krušedol.

U programu su učestvovali Biljana Krstić i mlade polaznice radionice „Bistrik” koje pevaju „Pesmu zlatnu majke Angeline”, himnu manastira Krušedol, hor „Sveti Nikolaj srpski”, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta Gordana Đurđević Dimić, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i pesnici Matija Bećković (dobitnik nagrade 2014), Đorđe Nikolić (dobitnik nagrade 2013), Nenad Grujičić, Đorđo Sladoje, Milica Jeftimijević Lilić i Ileana Ursu, predsednica žirija Sofija Ljukovčan i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i osnivač manifestacije.

Laureatu je za knjigu „Preko pepela” (Pravoslavna reč, Novi Sad) nagradu uručio Episkop sremski Vasilije. Nagrada se sastoji od Povelje i rukom rađene ikone majke Angeline autorke Silvije Vlahović.

Nogo je povodom Nagrade, u svojoj besedi, između ostalog rekao:  „Na ženama, na svetim ženama, opstaje porodica, pleme i država. Žižak koji u tmini svetli i kad muževi, braća, deveri i sinovi nemilice ginu – da bi mladi i lepi bili na odru. Udovice i sestre bezbratnice, vašim se senima večeras klanjamo. I moštima svetih. Spaljenim moštima. Pepelom spaljenih kostiju Srbi se daljinski griju. I zakriljuju rukom Despotice Angeline, uz koju ovde vekuju i srpski patrijarsi Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Šakabenta. U živoj zajednici – jer su u Hristu svi žive – oni nas večeras slušaju i sa nama zagledaju beskrajni plavi krug i u njemu zvezdu.”

Odluku o dodeli nagrade Raju Petrovu Nogu jednoglasno je doneo Žiri u sastavu: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine (predsednik), Biljana Krstić, vokalni solista, istraživač u domenu narodnog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu, Milan Nenadić, književnik, Milica Jeftimijević Lilić, književnik, i Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra.

U slavu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković ‒ Prepodobne mati Angeline, manifestaciju organizuje po peti put, a nagradu dodeljuje po treći put Banatski kulturni centar u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske. Ove godine pridružila im se i Srpska čitaonica u Irigu.

Vladika sremski Vasilije uručuje poklon ikonu, u ime nagrade, laureatu Rajku Petrovu Nogu.

Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, uručuje poklon laureatu.

Rajko Petrov Nogo.

Bilja Krstić i polaznice „Bistrika”.

Gordana Đurđević Dimić.

Sofija Ljukovčan.

Hor „Sveti Nikolaj srpski”.

    

Matija Bećković.

  

Đorđe Nikolić.

Nenad Grujičić.

   

Đorđo Sladoje.

Milica Jeftimijević Lilić.

Ileana Ursu.

  

Radovan Vlahović.

Publika i vernici u porti manastira.

Vladika sremski Vasilije, dobitnici nagrade: Nogo, Bećković, Nikolić 

i autorka ikone Silvija Vlahović.

Prepodobna mati Angelina despotica srpska, ručno rađena ikona (akril na platu, 50x70cm),  rad Silvije Vlahović, dar nagrađenom pesniku.

Jelena Blanuša – dobitnica 55. Brankove nagrade

 

Jelena Blanuša, autorka Banatskog kulturnog centra, dobitnica je ovogodišnje Brankove nagrade, koju tradicionalno dodeljuje Društvo književnika Vojvodine, za knjigu pesama „Pseudoton”.

Nagrada se dodeljuje za najbolju prvu knjigu pesama na srpskom jeziku mladog autora do 29 godina.

Odluku je doneo žiri u sastavu: Vladimir Gvozden, Stevan Bradić i Dragana V. Todoreskov (predsednik). U obrazloženju žirija, između ostalog, stoji: „Već same kovanice u nazivima ciklusa (Egzistacije, Dijalekcije, Revoluzije i Mortatorijumi) odaju autorkinu intenciju ka dualizmu i igrivosti, što dolazi do izražaja i u naslovima pesama: kako nas i priprema u Upozorenju, svojevrsnom „uputstvu“ za čitanje onoga što, prema njenim rečima, nije poezija, većina pesama ima dva naslova, koji pesme uokviruju”.

Nagrada, koja se sastoji od diplome i novčanog iznosa, biće uručena Blanuši 25. avgusta u Sremskim Karlovcima u sali Magistrata.

Knjiga poezije „Pseudoton” Jelene Blanuše objavljena je 2014. godine u izdanju Banatskog kulturnog centra, kao nagrada na Konkursu za rukopise prvih knjiga mladih autora koji raspisuju Banatski kulturni centar i Opština Kikinda.

Za knjigu „Pseudoton“ Jelena Blanuša je već nagrađena priznanjem „Aladin Lukač” za 2014. godinu za najbolje ostvarenje pesnika do 28 godina na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.

Jelena Blanuša rođena je 1987. godine u Kikindi. Studentkinja je doktorskih studija Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Dobitnica je druge nagrade „Stevan Sremac” za ciklus pesama na konkursu „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ 2014. godine.

Kao članica i predstavnik pesničke grupe „Poeziranje”, pobednica je i Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala, čiji je, nakon toga, postala član prvostepenog žirija.

Živi u Banatskom Velikom Selu (Opština Kikinda). 

Više o knjizi „Pseudoton” iz pera recenzenta Bojana Samsona:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/10/jelena-blanusa-pseudoton.html

NAJAVA UMETNIČKOG BDENJA povodom uručenja Književne nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA

Umetničko bdenje u Krušedolu 2014.

Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA pesniku Rajku Petrovu Nogu biće uručena 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne mati Angeline, u 20 sati, na Umetničkom bdenju u porti manastira Krušedol.

Rajko Petrov Nogo, Krušedol, 2014.

Na svečanosti u kojoj će učestvovati Biljana Krstić i mlade polaznice radionice BISTRIK, hor SVETI NIKOLAJ SRPSKI, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta Gordana Đurđević Dimić, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i pesnici Matija Bećković, Nenad Grujičić, Đorđo Sladoje, Đordje Nikolić, Milica Jeftimijević Lilić i Ileana Ursu, laureatu će za knjigu PREKO PEPELA (Pravoslavna reč, Novi Sad) nagradu uručiti Episkop sremski Vasilije.

Bilja Krstić i Bistrik, Krušedol, 2014.