BANATSKI KULTURNI CENTAR

Banatski kulturni centar izlaže na Sajmu knjiga u Novom Sadu

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem na Sajmu knjiga u Novom Sadu u periodu od 3. do 10. marta 2022. godine gde će izložiti oko 100 novih naslova objavljenih u periodu pandemije i neodržavanja sajma knjiga 2020/2021, od čega je 60 novih naslova objavljeno u 2021. godini.

BKC će svoja izdanja izložiti na sopstevnom štandu u Hali „Master“ Novosadskog sajma i prirediti četiri promocije novih naslova 3, 5, 6. i 9. marta 2022. na centralnoj bini Hale „Master“.

Plan Hale Master

Iz najnovije produkcije izdvajamo

Kapitalni projekat, prvo kolo izabranih dela Bogdana Čiplića u šest tomova, realizovan je u saizdavaštvu sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski“. Dela Bogdana Čiplića Stravična zvona, Đura Jakšić, Na veliko i na malo, Pesme, Izabrane drame, Tragom „mezimčeta srbskog” priredili su: Bojana Popović, Viktor Škorić, Milana Poučki, Nenad Stanojević, Gordana Svilengaćin, a uredništvo čine Bojana Popović, Milivoj Nenin i Radovan Vlahović.

U novoosnovanoj ediciji Istorija / Kolonistička naselja objavljene su četiri knjige dr Milana Micića koje se bave temom kolonizacije posle 1. svetskog rata: „Kolonistička naselja (1920–1941): Banat, Bačka, Srem: knj. 1”, „Kuća i hleb: Kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941)”, „Kolonija Vojvoda Bojović (1921-1941)”, „Aleksandrovački letopis : Knj. 1”. U ediciji Istori, prethodno su objavljene i knjige vezane za 1. svetski rat: „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje : (1914–1918)” i „Bánát - 1918. november : a nagybecskereki Torontál című lap - események, meglátások, nézőpontok” zajedno sa Ferencom Nemetom.

U ediciji Banat koju uređuju Milivoj Nenin, Milorad Grujić i Radovan Vlahović objavljene su knjige – Raša Popov: „Izabrane pesme” (Izbor i predgovor: Bojana Popović), Marinko Arsić Ivkov: „Traktat o gastronomiji: S posebnim osvrtom na bačku, bećarsku i banatsku kujnu” i Bojana Popović: „Todor Manojlović i pozorište“. Urednik ove edicije Milivoj Nenin je i autor dvojezične srpsko-mađarske knjige „Sutra je holnap : moji mađarski pisci / Sutra, azaz holnap : Magyar íróim”.

U saradnji sa Arhivom Vojvodine BKC objavljuje knjigu Radovana Šokolovačkog pod nazivom Mokrinski rodoslovi 2.

Radovan Vlahović je u proteklom periodu objavio više knjiga: „Sve je u glavi” (Nagrada „Karolj Sirmai“ za najbolju knjigu pripovedaka), roman „Mučenici: nastavak romana Bapa: knjiga trećaˮ, „Pun mesec i harmonika”, „Paterica”, „Dopisnice za Nikassa: putopisi”, „Bapaˮ (prevod na rumunski Ive Munćana), roman „Evo čoveka“ (drugo dopunmjeno izdanje). Objavljene su dve nove knjige Radovana Vlahovića vezane za Fejsbuk književnost „O Fejsbuk knjižavnosti” i „I zato Pesnička republika”, kao i knjiga Milane Poučki „Panonsku ti dušu pružam : kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ.

Dragoslavu Mihailoviću je u ime Gramate Pesničke republike kao nagrada objavljena knjiga „Crveno i plavo” .

Na osnovu konkursa koji raspisuju BKC i Grad Kikinda, 2021. godine objavljeno je pet prvih knjiga mladih autora do 35 godina starosti iz Kikinde, Srbije i dijaspore – Neda Ibrajter: „Sunce“, Vesna Špirić: „Još uvek sanjam“, Tamara Ristić Kezz: „Svemirske oči“, Mladen Đuričić: „Fragmenti o Lazi Kostiću“, Aleksandar Mitrevski: „Muzički život Velike Kikinde“.

Iliji Bakiću je kao nagrada „Bogdan Čiplić“ za najbolji prozni rukopis, uz podršku Opštine Novi Bečej, objavljen roman „Dvostav“.

Objavljene su knjige eseja „Kopipejst ili život?” Đorđa Pisareva, „Melanholični otpor forme” Viktora Škorića i „Svetlo prepoznavanje: (prikazi, eseji)” Maje Belegišanin.

Autori iz stranih zemalja objavljeni u originalu, dvojezično ili u prevodu: Španija – Germain Droogenbroodt, Indija – Arvind Joshi, Nemačka – Gino Leineweber; Švajcarska – Katia Wunderlin; Slovenija – Franjo Frančič, Kanada – Danijel Piksijades i MIodrag Topić, Italija –Jolanda Roberta Positano.

Kada su u pitanju savremena poezija i proza objavljene su knjige Jasmine Malešević, Nataše Bundalo Mikić, Miodraga Topića, Vladana Simića, Milene Živkov, Jelena Milošev, Snežane Aleksić Stanojlović, Vlaste Mladenovića, Mirka Čavića, Jovana Zafirovića, Milana Mađareva i drugih.

Master rad Andree Beata Bicok preoblikovan je u knjigu „Avangardna poezija Rastka Petrovića”.

Na osnovu doktorske disertacije Anice Draganić u oblasti arhitekture objavljena je i njena monografija „Tri veka vojvođanskih pivara”.

Marija Tanackov u svojoj knjizi donosi nova istraživanja „Od knjige do kuće od kolača: Trgovci i zanatlije u (Velikoj) Kikindi”.

U oblasti knjige za decu, značajan je poduhvat učiteljice Nade Kljajić sa knjigom „Hajde da se igramo!: Kreaktivna knjiga baš za tebe”.

Senka Vlahović je knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” i „Banatska Venera i junak Dimitrij” napisla, ilustrovala i dizajnirala, a obe knjige su praćene izložbama ilustracija.

Na štandu na sajmu, veliki broj naslova BKC-a možete kupiti sa popustom od 30 do 70%.

Više informacija o izdanjima možete naći na sajtu www.bkcknjige.rs

PROMOCIJE BANATSKOG KULTURNOG CENTRA

Centralna bina „Laza Kostić“, hala Master Novosadskog sajma

3. mart, četvrtak, 17.30-18h

Izabrana dela Bogdana Čiplića (saizdavač: KCV „Miloš Crnjanski”) i Edicija „Banatˮ

Govore: izdavači Radovan Vlahović i Nenad Šaponja, urednica i autorka Bojana Popović i saradnici Viktor Škorić, Milana Poučki, Nenad Stanojević i Gordana Svilengaćin.

5. mart, subota, 16-17h

Banatska epopeja Radovana Vlahovića

Predstavljanje tri romana Radovana Vlahovića: „Bapa”, „1934.” i „Mučenici”

Govore: autor, urednik Simon Grabovac i književni kritičari Viktor Škorić, Milana Poučki, Nenad Stanojević, Jelena Đorđević.

6. mart, nedelja 12-13h

Promocija novih izdanja Banatskog kulturnog centra

Govore: autori BKC-a i urednik Radovan Vlahović, moderator Milana Poučki.

(autori: Đorđe Pisarev, Viktor Škorić, Mladen Đuričić, Milena Živkov, Nataša Bundalo Mikić, Jasmina Malešević, Andrea Beata Bicok, Jelena Milošev, Katarina Đorđievska, Miroslav Gašpar, Aleksandar Mitrevski)

9. mart, sreda, 15-16h

Promocija novih izdanja Banatskog kulturnog centra

Govore: autori BKC-a i urednik Radovan Vlahović, moderator Nataša Bundalo Mikić.

(autori: Snežana Aleksić Stanojlović, Nada Kljajić, Sanja Obradović, Jelena Milić, Mirko Čavić, Tijana Rapaić, Katia Wunderlin, Špejtim Sojeva Sole, Janko Šerfeze, Živka Torbica, Jovan Veljin Mokrinski, Dragica Oličkov, Milan Mađarev, Tatjana Većkalov)

Otvorena izložba ilustracija Senke Vlahović u Zrenjaninu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 24. februara 2022. godine u Izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina.

Izložbu je otvorila Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i recenzentkinja knjige.

Knjiga „Antologija budućih snova” Senke Vlahović, objavljena u izdanju Banatskog kulturnog centra, i sama je, pored dvadesetak radova velikog formata, eksponat na izložbi. Izložba je otvorena do 8. marta 2022.

Utisak je da su Senkine reči lagodne, a ilustracije lagane. Kao takve, prijanjaju za naša čula, stvarajući u nama sopstvene potrebe za ekspresijom. Kakvom god. No, i pored lakoće sa kojom stvara i prenosi zagledanost u svoju unutrašnju sazdanost, znamo da je najteže sebe razumeti. Otuda toliko introspekcija u radu Senke Vlahović; ljubav prema sebi, ali i oštrina i budnost prema svom biću. Nije pravdanje kada kaže „ako preživim samu sebe”, već odgovoran pristup i ozbiljan naum. Kao što je, uprkos toj nesumnjivo ženskoj poetici, Senka Vlahović nam predstavila jedan ozbiljan rad. Bilo da ga posmatramo kao knjigu, bilo kao izložbu, bilo da je u pitanju „red slika i(li) red pesama… ljubav je čista…”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti

iz recenzije knjige

Celu recenziju možete pročitati ovde: http://senkavlahovic.blogspot.com/2022/01/olivera-skoko-uzgajanje-buducih-snova-u.html

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.

YT prilog KCZR

Otvaranje izložbe

List Zrenjanin, intervju

Radovan Vlahović: „I zato Pesnička republika : konceptualna izložba”

148 str, broš. povez, ilustr, 21 x 13 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-550-9

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Pesnička Republika predstavlja državu svih pesnika i ideja o njenom osnivanju 26. i 27. novembra 2016. godine je proistekla iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala koji se održava već dugi niz godina na salonu knjiga u Novom Sadu. Osnovao ga je Banatski kulturni centar u saradnji sa Novosadskim sajmom. Idejni tvorac, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra Radovan Vlahović je kulturni pregalac koji je književnost kao način življenja pretočio u stvarnost. Jedini na ovim prostorima, u Evropi i širom sveta uspeo je da poveže pesnike iz bilo kog kutka na zemljinoj kugli. «Umrežio» je pesnike tako što ih je otkrivao, pratio i pozvao da učestvuju u ovom jedinstvenom «projektu».

Ova autentična Konceptualna izložba prikazuje da su fotografija i tekst neodvojivi. Da između slike i teksta postoji neraskidiva veza koja pruža jedinstven doživljaj ekspresije stvaraoca i percepcije posmatrača. Fotografije su nastajale tokom održavanja Evropskog Fejbuk pesničkog festivala ali i na različitim lokacijama gde je Banatski kulturni centar negovao saradnje i prijateljstva krčeći put kulture i književnosti.

Pesnička republika ima svoj cilj i svrhu postojanja koju nam Radovan predočava u tekstu koji prati svaku fotografiju. Kroz minijature, konstatacije, Radovan koristi reči poput mača da jednim potezom ostavi jaku poruku o književnom svetu koju će čitalac dugo pamtiti. U poetskoj državi svi pesnici su jednaki i razumevanje postižu univerzalnim jezikom poezije. Govore glasom koji poznaje samo ljubav, istinu i lepotu življenja.

Nataša Bundalo Mikić

Radovan Vlahović: „O Fejsbuk književnosti”

Edicija: OGLEDI

132 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-524-0

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

U novoj knjizi Radovana Vlahovića O FEJSBUK KNJIŽEVNOSTI upoznajemo autorovo viđenje književne virtuelne stvarnosti sagledavajući sve aspekte književnosti i literature koja nam je na taj način otvorena i data „na dlanu“. Tastaturom i mišem plovimo carstvom društvenih mreža prvenstveno Fejsbukom, kroz koje nam naš autor, izvrsni književnik i pregalac u kulturi Radovan Vlahović predočava književnu reč na svojevrstan način i piše o svojim razmišljanjima dajući pogled na situaciju i stanje u savremenom književnom svetu.

Autor govori o nasušnoj čovekovoj potrebi da stvara, koristi jezik, piše poeziju i prozu. Postavlja pred nas i daje odgovore na pitanja o prednostima i manama takvog poimanja književnosti, brzine prenosa napisanog, lajkovanja i čitanja pratilaca na Fejsbuk profilima stvaralaca, o pisanju uopšte, o dnevnicima, stvarnosti i fikciji, citiranju i razmišljanju, poetici nesvesnog, selektorima, Fejsbuk pesnicima i o paraleli (paralelnom književnom univerzumu) između aktuelnih pisaca, priznatih i poznatih i piscima iz senke: kako menjaju i kako utiču na književnost. Takođe govori i o svom izdavačkom poduhvatu i umeću, o maloj porodičnoj „kulturnoj fabrici” i o ličnoj velikoj potrebi i strasti za čitanjem i pisanjem/stvaranjem.

Radovan Vlahović je idejni tvorac jednog od najvećih i najznačajnijih festivala u Srbiji i Evropi koji je negovao proteklu deceniju i više, pravu pesničku reč: Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Nataša Bundalo Mikić

Rodila sam se po drugi put, tamo na toj bini, pred ljudima koji su slušali moje stihove, na jednom festivalu koji će kasnije izrasti u moju drugu kuću ‒ u sve ono što sam želela i jedva čekala da se svake godine ponovi.

Fejsbuk festival spojio je nespojivo, ljudi su putovali satima da bi se konačno, sa valjanim razlogom i legitimnim izgovorom, sreli sa svojim virtuelnim prijateljima. Pretvarali smo stihove u opipljiva druženja, u energiju koja nas je nosila, u reči... Festival je oživeo, dobio svoj oblik i kao takav živeo u nama.

Često osporavani kao Fejsbuk pesnici, pod lupom školovanih kritičara koji često teže da stvaralaštvo stave u okvire, zanemarujući pri tom činjenicu da ono tako odumire, disali smo za priliku da otkrijemo sebe, svoj unutrašnji svet i podelimo ga među sobom uvažavajući svaku emociju. Poezija mora imati krila, nadrasti norme opšte poznatog i prihvatljivog, postojati kao entitet izvan ograničenog prostora.

Prerasli smo društvenu mrežu i okupirali savremenu književnost kao bujica, kao talas nekog novog digitalnog doba, kao generacija o kojoj će se tek pričati i pisati, kao nepresušna snaga!

Ivana Papeš Bogosavljev

Izložba ilustracija Senke Vlahović u Zrenjaninu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, biće otvorena u četvrtak 24. februara 2022. godine u 19 časova u Izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina.

Senka Vlahović, foto Miloš Vojnović, 2022.

Izložbu će otvoriti Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i recenzentkinja knjige.

Knjiga „Antologija budućih snova” Senke Vlahović, objavljena u izdanju Banatskog kulturnog centra, i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi. Izložba će biti otvorena do 8. marta 2022.

O knjizi i izložbi

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)

O autorki

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.