POZIV ZA PESNIKE - Šesti Evropski Fejsbuk pesnički festival

Pozivamo pesnike iz svih evropskih zemalja da učestvuju na šestom EVROPSKOM FEJSBUK PESNIČKOM FESTIVALU, koji će se održati 18. i 19. aprila 2015. godine u hali Master Novosadskog sajma, u okviru 21. međunarodnog Salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

EVROPSKIM FEJSBUK PESNIČKIM FESTIVALOM želimo da pokažemo da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Cilj Festivala je da se pesnici koji sarađuju na Fejsbuku sretnu i lično upoznaju na Festivalu, čuju jedni druge dok govore stihove i pretvore svoju virtuelnu komunikaciju, u oblasti književnosti, u stvarnu. Pesnici koji ne budu u mogućnosti da prisustvuju festivalu moći će da učestvuju virtuelnim putem preko fejsbuka postavljanjem svoje pesme na zidu stranice Festivala na fejsbuku koja glasi: Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Način prijavljivanja za učešće na Festivalu: poslati jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) do 25. 03. 2015. godine na e-mail: fejsbukfestival@gmail.com (Molimo pesnike da u prijavi navedu da li će prisustvovati Festivalu ili će učestvovati preko Fejsbuka. Raspored učešća pesnika za 18. i 19. april, kao i tačan program Festivala, biće blagovremeno objavljen.)

Žiriranje pesama, koje budu prispele na ovogodišnji konkurs, će se vršiti dvostepeno. Pobednici prethodnih pet Festivala će odabrati pesme koje će ući u uži izbor (svaki član prvostepenog žirija odabira po 5 pesama), dok će drugostepeni žiri iz užeg izbora odabrati glavnog pobednika Festivala.

Članovi prvostepenog žirija: Branka Korać (Holandija), Ines Peruško Rihtar (Hrvatska), Vesna Konc Marjanović, Jelena Ćirić (Češka), Maja Korolija, Mitko Gogov (Makedonija), Bogdanka Rakić (Nemačka), Grupa Poeziranje, Elena Askarova (Rusija), Mensur Ćatić (BIH).

Članovi drugostepenog žirija: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

Pesme koje uđu u uži izbor biće štampane u posebnoj knjizi, dok će najbolji pesnik dobiti, kao glavnu nagradu, štampanje samostalne zbirke pesama. Sve pesme pristigle na konkurs biće objavljene u zajedničkom zborniku.

Pravo učešća na Festivalu imaju svi koji pišu poeziju bez ograničenja – starosnog, polnog, verskog, nacionalnog, profesionalnog...

Za učešće na petom EVROPSKOM FEJSBUK PESNIČKOM FESTIVALU 2014. godine prijavilo se preko 400 pesnika iz 20-ak zemalja sveta, od toga je oko 150 pesnika lično učestvovalo na Festivalu, a ostali su učestvovali putem Fejsbuka.

Za sve informacije možete zvati na telefon +381 (0) 23/783-155 ili postaviti pitanje putem e-mail: fejsbukfestival@gmail.com

Bojana Nikoletić: „Gradske priče“

Banatski kulturni centar, 2015.

100 strana, broš. povez, 13x20 cm

Ilustracije: Bojana Nikoletić

U središnjem delu knjige, koji nosi naziv Gradske priče, autorka nam otvara i slika život jedne urbane dame, sa proširenom svešću o sebi i o svetu koji je okružuje, otkriva nam život i svakodnevicu koja uvek ume da nas iznenadi lepim i naopakim licem. Bojanina junakinja, prolazeći Beogradom koji vrvi od ljudi, živi svoj spoljašnji ali i unutrašnji život u kom vodi monologe i komentariše ono što je videla i što joj se događa. Autorka nas pripovedanjem vraća u svet detinjstva i prostire pred nas slike koje se pamte i koje su bile specifične za šezdesete godine u banatskom gradu Zrenjaninu. Toplina i blagost kojom nam Bojana priča omamljuje i vodi nas da čitamo dalje i dalje. Bojanine priče su kratke i često imaju u sebi notu zaumnosti, nostalgije, apsurda i fantastike. Svaka od njih je svet za sebe, a promenom mesta, vremena, teme, kao i stilskim varijacijama u pripovedanju, one nam se nude kao povod za razmišljanje i šokiranje i prosto nas, na trenutke, drmaju i tresu i kao da nama, čitaocima, kažu: „Probudite se, život nije ono što vam serviraju na televiziji. Život je drugačiji od slike koju vam vlastodržci o njemu nude. Otvorite oči, ovo je vaše vreme, a u njemu treba samo da ste svoji i da živite ono što vi jeste!”

Gradske priče Bojane Nikoletić su nadrealna prozna ostvarenja koja nas na jedan kafkijanski način vode svetom De Kirikovskog grada u kome se slike smenjuju, gde su događanja nelogična i gde nam se čitanjem istih otvara naše nesvesno u kome, kad se zateknemo, prosto zanemimimo, što je i bio autorkin cilj.

Središnji deo knjige Bojane Nikoletić koji nosi naziv Gradske priče, po kome ova, po svemu neobična, postavangardna knjiga nosi naziv, pomera granice čitanja i pokazuje da priče pisane tehnikom iskidanog teksta, u fragmentima i sa svega nekoliko rečenica, pripovedanjem u fleš bekovima svesti, mogu biti itekako zanimljive, nesvakidašnje i da umeju držati i prikovati čitaočevu pažnju za sebe. Ove priče zaista zaslužuju pažljivo čitanje i percipiranje iz samog konteksta pročitanog, jer ako bismo pokušali da ih racionalizujemo na način kako se to čini u petparačkim romanima, desio bi se otpor, ogroman otpor u našim glavama i shvatili bismo da je to nemoguće. Dakle, evo jednog lepog primera kako u samo nekoliko priča možemo videti razliku između umetničke i trivijalne proze.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Vladimir Bajić: „Užas koji prija“

Banatski kulturni centar, 2015.

64 strane, broš. povez, 13x20 cm

Foto-ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov

Vladimir Bajić je pesnik žara, mladosti i nadahnuća. On nam jednako lepo i iskreno peva i u slobodnom i u vezanom stihu. Njegova poezija je satkana od vatre i ne­mira, od želje da se nađe most, koji ova poezija u neku ruku i jeste, između stvarnosti i sna, između lepog i ru­žnog, između doborog i lošeg, raja i pakla, umetnosti i ži­vota. Vladimir svoje unutrašnje bure i previranja ispi­­su­­je jezikom čistim i ekspresivnim. On ponekad la­men­tira nad naopakošću sveta u kome živimo, sveta koji ug­lavnom ne razume našu potrebu da se stopimo sa njim, ali nika­ko ne sami, već sa animom, koja je stvarna ko­li­ko je i snovi­đenje. 

Ova knjiga odiše melodičnim trubadurskim emo­ti­v­nim tonom. Ona je savremena i u trendu jednako ko­li­ko može i arhaično da zvuči. Vladimir Bajić dolazi na srp­sku književnu scenu kao jedno novoromantičarsko osve­že­­nje koje ponovo u prvi plan stavlja ljubljenu dragu, ani­­­mu, koja je zvezda vodilja, lepa i nedostižna na trenutak, ko­ja je večna i koja je „užas koji prija”.  

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Vladimir Gavrilov: „Marim ja”

Banatski kulturni centar, 2015.

48 strana, broš. povez, 13x21 cm
Foto-ilustracija naslovne strane: Dragan Belić

Već od samog naslova, autor nam idiomom Marim ja otvara asocijacije koje nam taj izraz donosi sva­kog tre­nuka kad ga čujemo. Marim ja je izraz ko­ji je odo­maćen ovde, kod nas u Banatu, i govori vi­šeznačno o onome ko ga izgovara. A upotrebljava se u mnoštvu različitih situ­acija. Kad postavimo pi­­­tanje prijatelju: Da li želiš nešto da jedeš?, on od­govori: Marim ja, a to znači i mogu i ho­­ću, ali ne moram. Sam termin nam govori o mirnoći, sta­­lo­­že­no­sti i spremnosti pesničkog subjekta da svet oko se­be gleda neostrašćeno i da, ne namećući svoju li­čnost kao centar sveta, pokaže u svakom trenutku spremnost na kompromis i na toleranciju.

Ovaj pesnički prvenac je veoma orginalan, jer se autor ne bavi poezijom na jedan učen način, njega to i ne in­teresuje. Za njega je pesma sve ono što ima ri­tma, rime i duha, onog narodnog, domaćeg, banat­skog, koji nam svima kaže: Može, a i ne mora, to jest Marim ja, ili A sada neću ni kako ja hoću.

Zavičaja ni jednog nema bez zavičajnih pesnika, a oni, kad su u dalekom svetu, najlepše iz tuge i no­stal­gije pevaju o njemu. Tako je i ovaj stihoplet pe­sama Vla­di­mira Gavrilova pod nazivom Marim ja njegov skro­mni doprinos narodnom zavičajnom pe­vanju srednjeg Ba­nata.  

Radovan Vlahović

Milka Tomić: „Nepoznati gospodin”

Banatski kulturni centar, 2015.

200 strana, broš. povez, 13x20 cm

Uprkos globalnim promenama u prirodi i me­đu ljudima, u vremenu kad sve polako i sigurno gu­bi smisao, sam ljudski život pretvara se u obični broj kojim upraljavljaju nevidljive vlade povlačeći konce kako im prema interesnim situacijama odgovara. Autorka Milka Tomić nas novim romanom Nepoznati gospodin vraća u središte ljudske zajednice, u odnos mužkarca i žene, u odnos Adama i Eve u nekom prelaznom životnom raju s početka trećeg milenijuma i pušta ih da realizujući svoje živote ostvaruju ljubav u svim njenim oblicima. Milka Tomić u romanu Nepoznati gospodin ljubav i strast ne ograničava samo na period mlado­sti, već im daje i u kasnijim životnim dobima jednaki značaj, važnost i smisao začina životu sa svešću da je sa ljubavlju život lepši i savršeniji nego obično.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

Humanitarno književno veče Radovana Vlahovića u zrenjaninskom zatvoru

 25. februara 2015. godine u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu održano je

autorsko veče književnika Radovana Vlahovića.

Radovan Vlahović i Senka Vlahović Filipović čitali su priče i pesme iz više Vlahovićevih knjiga: Ode vek, Moj san je stvarnost, Ljubavne i OK priče, Džems Bond u kratkim pantalonama i Nenajavljeno kao smrt.

Teodora Lazić, Senka Vlahović Filipov i Radovan Vlahović.

Prema rečima Teodore Lazić, saradnika za kulturno-prosvetne aktivnosti u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu, osuđena lica se rado odazivaju da prisustvuju ovakvim programima koje im uprava povremeno organizuje, a umetnici gostuju humanitarno. Radovan Vlahović izjavio je da je sa velikim zadovoljstvom nastupao i da mu ovo nije prvi put da predstavlja svoje knjige u zrenjaninskom zatvoru.

 Radovan Vlahović i Predrag Radaković, pesnik i čuvar u zrenjaninskom zatvoru.