Radovan Vlahović: „Paterica”

Edicija PROZA

84 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­468-7

Cena: 400 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

– Za mene ne mogu raditi ni vreme, ni ljudi. Oni su promenljiva kategorija – govorio mi je pisac, moj unutrašnji glas, dok sam ulazio u kamenu pećinu u kojoj se podvizavao Sveti Sava. Gospod me je, od večnosti, po svome liku stvorio da pišući slavim ime njegovo i da, pregarajući u tome, radostim ljude.  

(odlomak)

Knjiga koja je pred nama novo je svedočanstvo, nova ispovest, novo ruho večnog čovečanskog vapaja za životom, vapaja kojeg je brižno očinski obukao u svoje reči i u naše vreme, i u naše ime, najpre doživeo i izgovorio u sebi, a zatim oživeo i na darovno nam poklonjenje zapisao ispovednik – književnik Radovan Vlahović. Vođen svojom neutaživom potrebom da tako, sam izabravši, živi, diše, radi i piše, autor nas je oradostio svojom „ka-atonskoj pričom-putopisom”. Ovom zbirkom pisac provodi svoju čitalačku publiku kroz dane svog detinjstva, preko školovanja i sazrevanja, do sadašnjeg trenutka, ne prestajući da nam sugeriše pogled na vek budući; zatim kroz toponime od zelene banatske trave i salaša kraj Jaroša do Svete zemlje, Bogorodičinog perivoja, Bogomajčinog vrta, pretvorivši ceo zapis u jedno žitijno štivo, koje svojom slikovitošću čini da se osećamo čitaocima svojevrsnog filmskog autobiografskog sinopsisa. U prilici smo da se, listajući ovu knjigu, upoznamo sa nekim od onih ličnosti, koje su, skupa uzevši, ili ostavili, ili pak i sada to čine, neizbrisiv utisak na autora, a, ubeđeni smo, i obrnuto.

Radovan kao da se, iako do dana današnjega živi neizlečivo zaljubljeno, naviknut na banatsku ravnu tacnastu zemljanu površinu, sa koje se vekovima i milenijumima uzimaju hranljivi plodovi za ljude i životinje, ovom knjigom izuo, kao pred podnožjem visokog Sinaja, znajući da je mesto gde stoji sveto. Spreman je da se i dalje uspinje. Spreman je da primi tablice zakona, ali „zakona blagodati”. Spreman je da nas sa svojom porodicom i vascelim živim svetom ukrca u sebe, u onaj nojevski mesnato prokrvavljeno kucajući deo, dokle se bura ne stiša. Ali ona nema ni meru ni nameru da to učini. Ne treba se nadati, neće se ni stišati. Ne, dok ne dođe Onaj Koji Jeste, jedina Nepromenljiva Kategorija, i ne odmori nas konačno od padova, podižućih i uspononeobećavajućih. Svih. Zauvek. Kako? Radovanovim „araratskim veslom”, „atonskom patericom”, pričama pred nama vođenim kao mapama ka Obećanoj zemlji, ka Carstvu Nebeskom, gde su zvezde na dohvat ruke, gde nema suza osim onih koje na radost mirišu, a svi se kupamo u Suncu pravde, po prvi put dečije okupani u Ljubavi (1 Jn 4, 8; 4, 16), obezmaglenji od sivila, obesukobljeni, obezvarničeni od sudaranja našeg duhovnog sa onim materijalnim, besprestano i bezumorno liturgišući, slavopojeći Tvorcu neba i zemlje, i svega vidljivog i nevidljivog, na svoj način dvoglasom tenorsko-basovskim poput Radovana i prijatelja mu, pridružujući se bezbrojglasu heruvima i serafima, i One koja je časnija i neuporedivo slavnija od njih. I opet upitanost, da li je to moguće? Radovan Vlahović nam knjigom poručuje i uverava nas da je sa Bogom sve moguće.

msr Srđan Grubor, teolog

Radovan Vlahović dobitnik nagrade „Zlatni prsten”

Ovogodišnji dobitnici međunarodne književne nagrade „Zlatni prsten” su Radovan Vlahović i dr Milan Orlić iz Srbije i Miroslav Demak iz Slovačke. Nagradu „Zlatni prsten” dodeljuju Izdavačka kuća „Feniks” i Fondacija za kulturnu i naučnu afirmaciju i prezentaciju „Makedonija prezent” iz Skoplja.

Povodom nagrade, Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, rekao je: „Vest o dobijanju ove književne nagrade me je prijatno iznenadila, tim pre što dolazi od uglednog izdavača i još uglednije fondacije, a nakon tri moje knjige koje su do sada prevedene na makedonski jezik, kao i najave objavljivanja mog romana Bapa koji je, takođe, preveden na makedonski i čeka svoju prvu promociju na beogradskom sajmu knjiga. Veliko hvala organizatorima i iskrene čestitke kolegama sa kojima delim ovo priznanje.” 

Iz saopštenja organizatora

Dobitnici nagrade „Zlatni prsten” do sada su, između ostalih, bili: Milan Đurčinov, Ferid Muhić, Svetlana Hristova Jocić, Risto Vasilevski, Jordan Plevneš (Makedonija), Fiona Samson (Engleska), Petar Opačić, Borislav Pavlovski (Hrvatska), Banja Nacuiši (Japan), Vladislav Bajac, Momo Kapor, Radomir Andrić, Eva Ras, Dušica Ilin (Srbija), Sergej i Tatjana Suba (Ukrajina), Adnan Ozer (Turska), Radomir Uljarević (Crna Gora) i drugi.

Radovan Vlahović rođen je 1958. godine u Novom Bečeju. Pisac je, izdavač i kulturni radnik. Autor je knjiga: „Evo čoveka”, „Varvarogenije”, „Moj gospode”, „Moj san je stvarnost”, „1934.”, „Bdenje nad smislom” i druge. Dobitnik je „Svetosavske povelje” i drugih nagrada i priznanja.

Milan Orlić rođen je 1962. godine u Pančevu. Pisac je, filozof, istraživač i izdavač. Autor je knjiga: „O ne/stvarnom”, „Momo o polarnoj noći”, „Iz polarne noći”, „Zapisi iz polarne noći”, „Grad, pre nego što usnim”, „Žudnja za celinom” i druge. Dobitnik je nagrade: „Isidora Sekulić”, „Milan Rakić”, „Branko Miljković” i drugi.

Miroslav Demak rođen je 1948. godine u Staroj Pazovi. Pisac je i prevodilac. Autor je knjiga: „Iz otvorenog dlana”, „Zodijak”, „Jedna smrt u Beogradu”, „O tri umetnika” i druge. Dobitnik je nagrade Akademije „Ivo Andrić” i drugih nagrada i priznanja.

Radovan Vlahović: „Dopisnice za Nikassa: putopisi”

Edicija PROZA

152 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­467-0

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Dragi moj Nikola, evo već nekoliko dana sam u prelepom nemačkom gradu Ulmu. Ovde se održava jedan od najlepših festivala koji povezuje sve zemlje kroz koje protiče Dunav. Znam da ti obožavaš društvo i dinamiku, zato ti i pišem, sa željom da moje reči nevidljivom božanskom rukom stignu i usele se u tvoje srce, da ti olakšaju bolničke dane, da ti donesu malo radosti koja, kao da je nestala, sa lica zemlje i našeg tužnog sela. 

(odlomak)

Mada i u ovoj knjizi poglavito ko­risti lokalni jezički standard s retkim ele­mentima pokrajinskog govora i tek ponekim blago afektiranim trans-paorskim akcentom uz neskrivenu volju za pripadanje trenutno do­minantnom mejnstrimu u srpskom knji­že­vnom i idejnom prostoru pisma/slovestva, Vla­ho­vić ni i u ovoj knjizi ne beži od svojih mla­dalačkih fascinacija, sada pre izraženih na te­matskom (ponuda barbarogenija Evropi) nego na formalnom planu. Međutim, i ta sasvim ta­nana verbalna nit dovoljna je da pisanje ovog deklarisanog banatskog lokal patriote, bez ika­kve štete po rezultat tog pisanja, značajnim delom može biti osvetljeno i iz šire perspek­ti­ve stvaralaštva prethodećih mu banatskih (i vojvođanskih, srpskih, evropskih...) neo-avan­gardista. U prvom redu V. R. Tucića i Vojisla­va Despotova, iz njihove ranije faze – s pisanjem nestihovne poezije anegdotičkog fragmenta, kao i imajući u vidu teoriju i praksu banatske svetske književnosti koju su, s podjednakom merom duha i tekstualne kompetencije, to­kom poslednjih deceniju-dve najživlje zastupali otac i sin Šajtinac, Radivoj i Uglješa. A svakako bi pri tom trebalo imati u vidu i istovrsni uticaj harizmatičnog i modelotvorno još aktuelnog Branka Andrića Andrle, uticaj koji Vlahović, za razliku od nemalog broja kolega, uopšte ne taji nego blagorodno otkriva, čak inaugurišu­ći Andrića u frekventan lik, aktivnu jezičku figuru svojih mikro proza.

Vlahovićev se putujući interna­cionalizam manifestuje u njegovoj opravdanoj želji da po dunavskim, crnomorskim, pomur­skim, jadranskim, pod-alpskim i drugim evro-kultur-feštama od Ulma do Mamaje i od Lu­cer­na do Lendave slavi ne samo Svoju, nego i poeziju/stvaralaštvo Drugih, i da tako za­stu­­pa mogućnost opstanka umetnosti/kul­tu­re kao večite razmene. Njegovi zapisi iz  stranstvo­­­va­nja tako su, zapravo, zapisi o traženju živog ljudskog zajedništva te vrste, kako s dru­­gi­ma tako i sa sopstvenim znanjima, lek­ti­rom, fascinacijama, objektima tradicije, pri­ro­dom i sumnjama u budućnost kao meru ne­pro­menji­vog, istog. Zavisno od stanja i zvanja sago­vor­nika zasniva se i značenjski & tekstualni intenzitet svake od ovih objava, pri čemu su li­čno iskustvo i fino pogođena tonska laviranja pred licima današnjeg sveta ponajbolji aduti ovog autora. 

I – što nije sasvim bezazleno, već skoro primerno ohrabrujuće – sve to je i lep prilog na­­šoj putopisnoj prozi, uz samosvojno geo­po­etičko osećanje sveta, tako da naglasak nije sa­mo na našem, niti na samo proznom. Baš kao što u književnosti i treba da bude.

Vladimir Kopicl

Promocija knjige Miodraga Topića u Galeriji Srpske nacionalne akademije u Torontu

Promocija knjige „Pas koji je hvatao zjale” Miodraga Topića, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 6. marta 2020. u Galeriji Srpske nacionalne akademije u Torontu (2381 Dundas St West).

Priče i stihove govorili su autor Miodrag Topić i prof. Jelena Žigić.

Specijalni gosti učesnici promocije bilu su Mila i Luka.

Knjiga sadrži više priča Miodraga Topića koje su objavljivane 

u „Politici” u rubrici „Moj život u inostranstvu”.

  

Povodom promocije, Radio Novi Sad napravio je razgovor sa autorom u okviru emisije „Naši u svetu”. Poslušajte u saznajte „kako se rečima pisca dočarava život u dalekoj Kanadi”:

http://media.rtv.rs/sr_ci/nasi-u-svetu/54954?fbclid=IwAR2j_V1SS83kKWgltZtv3CBZAiZ3WF9DGAAld8hJOMWPCeCVlXdyIJqF1X8

Više o knjizi možete pročitati ovde:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2019/10/miodrag-topic-pas-koji-je-hvatao-zjale.html

„Iolanda Roberta Positano: La sfera di cristallo / Jolanda Roberta Positano: Kristalna sfera”

96 str, tvrdi povez, ilustr. u boji, 21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-466-3

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

______________________________

Edizioni

Trad uzioni

L’editore

Radovan Vlahović

Traduzione in serbo

Milica Lilić

Illustrazioni

Donato Linzalata

***

Edicija

PREVODI

Urednik

Radovan Vlahović

Prevod na srpski

Milica Lilić

Ilustracije

Donato Lincalata

Na kraju krajeva, poetesa više vjeruje u izbore nego u sudbinu. Ona nas poziva da se sa radošću suočimo sa danom. Kreativnost je izvanredno sredstvo za komunikaciju sa sopstvenom unutrašnjošću i društvenim okruženjem i davanjem oblika idejama. Metafora niti, koja strpljivim radom „postaje tkanina, džemper, šal / pokrivač“ sadrži najautentičnije značenje zbirke. Na svakom od nas je da tkamo nit zemaljske prisutnosti, ne plašeći se mraka, već gledajući ravno prema vrhu „dugog stepeništa“, gde „mali staklenik“ krasi ulaz.

„Ja tvoriteljka / preobražavam svoju nit“, piše ona na kraju zbirke, dajući vrednost spoznaji. To je dug put koji prelazi žena u znaku kreativnosti i samoodređenja.

Roberta Positano ne sledi modu, ona prati ritam srca. Iskrenost izraza svojstvena je njenom osećaju.

Ana Santolikuido

Predsednik Međunarodnog pokreta

„Žene i poezija”

In fondo, lei crede più alle scelte che al destino. Ci esorta ad affrontare il giorno con gioia. La creatività è uno strumento straordinario per dialogare con l’interiorità e il sociale e dare forma alle idee. La metafora del filo che, con paziente lavoro, «diventa tessuto, / maglia, / sciarpa, / coperta», racchiude il significato più autentico del volume. Spetta a ciascuno di noi tessere il filo della presenza terrena, senza timore del buio, ma

con lo sguardo dritto alla sommità della «lunga scala», dove una «piccola serra» adorna l’ingresso.

«Io creatrice / trasformo il mio filo», scrive a chiusura della silloge, dando valore ai saperi. È il lungo cammino delle donne, nel segno della creatività e dell’autodeterminazione.

Roberta Positano non rincorre le mode, segue il ritmo del cuore. La schiettezza dell’espressione è connaturata al suo sentire.

Anna Santoliquido

Presidente del Movimento Internazionale

“Donne e Poesia”

Slikajući u retrospektivi svoj životni put, kao putovanje na zvezdi (Moj put) Roberta Positano, potencira svoj izbor i puta i njegovog osmišljavanja, izbora borbe i pobede nad malodušnošću savremenog doba koje generalno zapada u defanzivu pred pošastima koje nasrću na savremenog čoveka, gušeći u njemu radost postojanja, empatiju ka drugima i izvornu čistotu koja još uvek pulsira u ljudskom biću. Stvarajući kratke i zaokružene pesničke celine, minijature ili pesničke skice, ona u ritmu napisanog takođe ostavlja trag o užurbanom vremenu u kojem živi, ali i o svojoj vrcavoj misli, pozitivnoj energiji koja izbija iz rečnog, o ljubavi prema životu uopšte, o sreći stvaranja novih oblika pomeri svog vedrog mediteranskog duha i tople duše. Pred čitaocima je knjiga suptilnog duha i okrepljujuće svežine koja dolazi sa juga Italije.

Mr Milica Jeftimijević Lilić

Dipingendo a posteriori il viaggio della sua vita, come un viaggio sulla stella (La mia via) di Robert Positano, intensifica la sua scelta sia del suo percorso sia della sua concezione, la scelta della lotta e della vittoria sull’inferiorità dell’età moderna, che è generalmente una forma di difesa contro i mostri che invadono l’uomo moderno, soffocando in la gioia di essere, l’empatia per gli altri e la purezza originale che pulsa ancora nell’essere umano. Creando entità poetiche brevi e complete, miniature o schizzi poetici, lei, al ritmo della sua scrittura, lascia anche una traccia del tempo frenetico in cui vive, ma anche dei suoi pensieri viziosi,un’energia positiva che emana dalla parola, sull’amore della vita in generale, la felicità di creare nuove forme per soddisfare il suo allegro spirito mediterraneo e la sua anima calda. Al lettore viene regalato un libro dallo spirito sottile e dalla freschezza tonificante proveniente dal sud Italia.

Milica Jeftimijevic Lilić

Dve nove knjige priča Radovana Vlahovića

Dve nove knjige priča Radovana Vlahovića „Sve je u glavi” i „Pun mesec i harmonika” nedavno su izašle iz štampe u ediciji „Proza” Banatskog kulturnog centra iz Novom Miloševa. Urednik knjiga je Simon Grabovac, a o knjigama su pisali kritičari: prof. dr Slađana Milenković, prof. dr Milutin Đuričković i Milana Poučki.

„Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.” – odlomak iz naslovne priče „Sve je u glavi”.

O knjizi „Sve je u glavi”prof. dr Milutin Đuričković, između ostalog, zapisao je: „Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.”

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović.”, a beleži prof. dr Slađana Milenković o knjizi „Sve je u glavi”. Ona dalje kaže: „Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.”

Mlada književna kritičarka Milana Poučki uvodi nas u svet knjige „Pun mesec i harmonika”: „Vlahović već pri prvom susretu intrigira budućeg čitaoca, stvarajući pred njegovim očima umirujuće slike noćnog prizora obasjanog mesečinom, a istovremeno ga trgne muzikom koju, čini mu se, već u daljini čuje:

'Mesec je pun nad mojim selom. Sa vrbe huče sova. Pod lipom miriše sveže pokošena trava. Iz daljine, sa kraja sokaka, čujem harmoniku i neko peva na sav glas:

– Tebi, moja verna ljubo.

Na plastičnoj stolici, zavaljen kao u večnosti, gledam. Moj duh, nalik jahaču ponoćnom, odlazi nečujno u preriju nebesku.'

Neosporno je da je najteže od običnog, svakodnevnog i dobro poznatog napraviti intrigantno, začuđujuće i vredno. Ali, zar nije upravo u tome veličina jednog pisca – da u 'malim' i svima dostupnim stvarima, dešavanjima i ljudima, uvidi naizgled skriveno, te da, ukazujući na isto, čitaocu otvori nove vidike? Radovan Vlahović, pisac i Čovek iz naroda, i ovom zbirkom uspeva upravo na ovom teškom polju. (...) Jednostavnim stilom, razumljivim jezikom, a karakterističnim izrazima i jezičkim formama, Vlahović je na papir prosuo dušu panonskog čoveka, ogolio njegov mentalitet, psihički sklop i fingirao sitnice od kojih je sačinjen njegov život. Odao je počast Čoveku, prijateljima, poznanicima i znalcima. Kroz humoristično-satirični hvalospev podsetio nas je ko smo i odakle potičemo i, bar za trenutak, vratio nas je tradicionalnim vrednostima i duhu prošlih vremena za kojima, ma kakva ona zaista bila, ipak, svi čeznemo.”