Ljubomir Kojić: „Svetlopis kao beskraj: fotografije: knjiga treća“

 

Edicija FOTOGRAFIJA

136 str, broš. povez, 23 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-640-7

Cena: 2000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Banat, ravnica, čovek u večitoj sprezi sa sudbinom koja mu je dodeljena, podnosi je sa svim bremenima koja ona nosi: od težačke muke do poneke iskre radosti. Mahom je čovek uvek prisutan, najčešće u prvom planu na fotografijama Ljubomira Kojića, a kada nije, tu je, kao da je izmakao iz kadra i nije vidljiv, oseća se njegovo prisustvo, sa strane, a možda je i otišao, negde, na kratko i opet će ponovo da se vrati. Jedan dokument zabeležene priče, ostavljeni tragovi u prolazu sa kratkim zaustavljanjem ljudi koji namešteno poziraju ispred fotoaparata.

Lazar Marković

Prožet sa jedne strane fotografskim uticajima iz “belog sveta“, koji ga formiraju u umetničkom smislu, i sa druge strane životom sa ljudima na toj zemlji, i mentalitetom koji ga je oblikovao, rađa se kod Ljubomira Kojića kreativni naboj koji teži da pomiri i dokumentuje unutrašnje suprotnosti. Zato knjiga deluje kao pomirenje sa samim sobom i oslikavanje svoje ličnosti.

Milovan Ulićević

Alisa Aleksandrić: „Đubre do kraja“

 

Edicija ROMAN

244 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-650-6

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Ovo je moja priča. Priča o odrastanju, ljubavima, prijateljstvima. Priča o željama, shvatanjima i svetu oko mene. Priča o jednom vremenu (koje je sad daleko iza nas), o dragim bićima sa kojima sam delila i dobro i zlo (Мnoge sam na životnom putu izgubila, zametnula im trag, neke је sudbina odvela daleko, druge je pak dragi Bog uzeo sebi i tako ih zauvek odvojio od mene. Od mene, ali ne i iz mog srca.); priča o gubicima i nerazumevanju, o nesnalaženju u nekim tako jednostavnim, tako običnim situacijama, koje su se, u onom tinejdžerskom dobu, činile tako velikе i tako strašnе.

Alisa (Salopek) Aleksandrić

Aleksandra Ćazić Kiurski: „Male priče o velikim piscima / Rövid történetek nagy írókról“

 

Edicija KNJIŽEVNOST ZA DECU

24 str, broš. povez, ilustr. u boji, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-654-4

Cena: 300 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Slikovnica je nastala kao rezultat šireg projekta „Male priče iz Velike Kikinde“, 

koji je osmišjen i realizovan u kikindskoj Osnovnoj školi „Feješ Klara“. 

Projekat je podržao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu 

i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Ilustracije

Katarina Dragin

Prevod na mađarski 

Violeta Momić

Priče o minulim vremenima, nostalgično prisećanje na život u prošlosti, osvrt na književno stvaralaštvo trojice velikih pisaca, koji su obeležili kikindski kulturni, ali i politički život, tema su dvojezične slikovnice „Male priče o velikim piscima”.  Jovan Popović, Dušan Vasiljev i Đura Jakšić heroji su prošlog vremena čije poruke i danas iščitavamo i o njihovim borbama promišljamo. Slikovnica prati njihov privatni život i stvaralaštvo uz prigodne ilustracije i realističke fotografije iz bibliotečkih i porodičnih albuma. Namenjena je deci osnovnoškolskog uzrasta. 

Knjige iz Banata na sajmu u Beogradu 19–27. oktobra

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u periodu od 19. do 27. oktobra 2024. godine.

Štand Banatskog kulturnog centra nalaziće se u Hali 4 Beogradskog sajma, gde će čitalačkoj publici ponuditi više stotina svojih naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%.

Banatski kulturni centar redovno izlaže na sajmu knjiga u Beogradu od 2008. godine. Do sada je objavio oko 650 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, posebno negujući istoriju, nasleđe, jezik i kulturu Banata.

Ove godine Banatski kulturni centar ima zajednički štand sa suizlagačem Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Banatski kulturni centar je u proteklih godinu dana poneo više nagrada: Specijalno priznanje Beogradskog sajma knjiga za „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), Zahvalnicu Matice srpske za saradnju, pomoć i podršku Matici srpskoj u 2023. godini, „Književno pero“ Hrvatskog književnog društva Radovanu Vlahoviću za dugogodišnje književno stvaralaštvo, promicanje međunarodne kulture i suradnje između pojedinaca i društava za 2023. godinu, Specijalnu nagradu „Raša Popov” Radovanu Vlahoviću za uzuzetan doprinos književnosti i afirmaciji mladih autora, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine za knjigu poezija Dušana Radaka „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija”.

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti i putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 do 1. novembra. 

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO 

„Ljuba”, Radovana Vlahovića

„Ljuba”, roman o konfiskaciji 1948/49. u Banatu, je četvrta knjiga Banatske epopeje Radovana Vlahovića kojoj su prethodili romani „Bapa“, „1934” i „Mučenici”. „Vlahović je romanom Ljuba napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja. Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od zloupotrebe. Zbog toga roman Ljuba nije samo priča o posledicama rata i promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo. ” (Andrea Beata Bicok) 

„Rakija i rane” Milana Micića

(saizdavači: Kulturni centar „Lukijan Mušicki”, Temerin, i Biblioteka „Branko Radičević”, Žitište)

„Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka.” (Prof. dr Dušan Ivanić) 

„L’imun. Isceđen” Predraga Markovića

Gramata Pesničke republike za 2022. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu L’imun. Isceđen (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). Ovo izdanje knjige objavljeno je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate.

„Subje­kat zbirke ok­ru­žen je neprijateljski ras­­­polože­nom oko­linom i predmetima u njoj. No, on nije pa­si­van posmatrač i statičan poput ob­jekta, već je aktivan učesnik u kreiranju poruka ko­je is­korak iz tradicionalnih prostora lir­ske po­ezije nudi.“ (Andrea Beata Bicok)

„Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija” Dušana Radaka

„U ovoj knjizi vidimo presek kroz dosadašnje Rada­kovo stvaralaštvo, kao i nove pesme koje nisu lišene onoga što je pesnikova osobenost, ali ipak pred­stavljaju još jednu – novu fazu. U svakom slučaju, Dušan Radak je svoje mesto u istoriji književnosti već odavno obezbedio.“ (Simon Grabovac) 

Knjige kao nagrade na konkursu „Bogdan Čiplić“ i  „Prva knjiga“ 2023.

Na osnovu konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić” objavljene su knjige: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“ Milene Kulić i „Dve izrazito različite novele“ Ivana Pravdića. Na osnovu Konkursa „Prva knjiga” u saradnji sa Gradom Kikinda  objavljene su knjige mladih autora do 35 godina: „Nebo su razgažene cipele“ Uroša Pavlova,  „Beznađe“ Nine Katane i „Sve junake po imenu znadem: atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“ Milivoja Bajšanskog.  

Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta”

(u zajedničkom izdanju BKC-a i Filozofskog fakulteta Novi Sad)

„Naučna monografija „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane” predstavlja bogati naučni, prije svega sociološki doprinos Sociologiji sela koji se ogleda, ne samo u pogledu značaja istražene teme, nego i u vrlo vještom, nadahnutom i stručnom pristupu zadatoj temi koja može imati nemjerljiv doprinos u kreiranju budućih strateških dokumenata razvoja malih proizvođača hrane, kao i načina njihovog pozicioniranja u lokalnim i globalnim tržišnim odnosima.“(Prof. dr Ranka Perić Romić) 

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvajaju se knjige Stanislave Bakić Jokanić, Aleksandre Ćazić Kiurski, Branke Bubanj i Višnje Bubanj Vučić, Ljubomira Kojića, Nike Jasne Đukić, Predraga Stanaćeva... 

U pripremi

U pripremi su dva značajna neobjavljena dela Vladana Radovanovića: eksperimentalni roman „Biti” i „Višemedijska umetnost”.

IZDANJA IZMEĐU SAJMOVA 2023. I 2024. GODINE

Roman
Radovan Vlahović: „Ljuba: nastavak Banatske epopeje: knjiga četvrta”

Istorija
Milan Micić: „Nezapamćena bitka”, 3. izd.
„Aleksandrovački letopis: zbornik radova: knjiga treća“ 

Poezija
Milan Micić: „Rakija i rane”
Predrag Marković: „L'imun isceđen“
Dušan Radak: „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija“
Nika Jasna Đukić: „Svetlost bezmenja“
Ivo Munćan: „Stare priče iz ravnog Banata” 

Proza

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“2. izd.
Radovan Vlahović: „Sve je u glavi“ 2. izd.
Ivan Pravdić: „Dve izrazito različite novele“ 
Slobodan Panić: „Era istine i svesti“
Alisa Aleksandrić: „Đubre do kraja“
Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče“
Piroška Budišin: „Draga moja, da ti kažem“
Predrag Peđa Stanaćev: „Bibliotekar i druge priče“
Neda Ibrajter: „925“ 

Baština
Ostoja Vojinović: „Rusija među nama“

Književnost za decu
Aleksandra Ćazić Kiurski: „Male priče o velikim piscima“

Fotografija
Ljubomir Kojić: „Svetlopis kao beskraj. Knj. 3“ 

Posebna izdanja
Branka Bubanj, Višnja Bubanj Vučić: „Učimo srpski“

Sociologija
Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane“ 

Pozorište
Milena Kulić: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“ 

Prva knjiga/studije
Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“
Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“ , 2. izd. 

Prva knjiga/proza
Nina Katana: „Beznađe“ 

Prva knjiga/poezija
Uroš Pavlov: „Nebo su razgažene cipele“ 

Zavičaj
Radovan Subin: „Zlatnom varjačom po svetu“
Željko Višić: „Cvrkut na drveću bez lišća”
Jelka Knežević: „Pesme“ 
Veselin Mandarin: „Nisam ti rekao“ 

U pripremi
Vladan Radovanović: „Biti”
Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost”
Radovan Vlahović: „Džems Bond u kratkim pantalonama”, 2. izd.
Milan Micić: „Kolonistička naselja: knj. 3. ”
Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914.”
Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti”
Katarina Pantović: „Vizuelni citati sveta“ 
Milica Drndarević: „Ako je to sve“
Goran Blagojević: „Ljubav je navada”
Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče”, 2 izd.
Radovan Vlahović: „Proleće Sime Cucića: 15 godina: monografija”
Radovan Vlahović: „Dani Teodora Pavlovića: 25 godina: monografija”
Senka Vlahović: „Ilustracija knjiga za decu”
Milorad Grujić: „Život bez snova”
Dragan Batinić: „Ne žuri! : Pismo početnicima u odrastanju“, ilustr. Julijana Milutinović
Aglaja Metodijeva: „Srce bez lubenice”
Nikolaj Velimirović: „Reči o svečoveku“
Dušan Bilbija: „Prvih sto godina ruskoselskog fudbala 1921–2021.”
Ksenija Golubović: „Svi smo se rodili ljubomorni na ptice”
Čarna Cvijić: „Dok se večnost ne završi”
Sara Balaž: „Kad sam verovala u jednoroge”

Roman „Ljuba” Radovana Vlahovića predstavljen u Bašaidu

Promocija romana „Ljuba” Radovana Vlahovića održana je 13. oktobra 2024. godine u velikoj sali Doma kulture u Bašaidu.

Učestvovali su: Stanislava Bakić Jokanić, književna kritičarka, Senka Vlahović, moderator, i Radovan Vlahović, autor, dok je odlomke govorio Radovan Ćirić.

Promocija je održana u organizaciji KUD-a „Bašaid” i Narodne biblioteke „Jovan Popović” Kikinda.

O romanu „Ljuba” , četvrtoj knjizi Banatske epopeje, Stanislava Bakić Jokanić rekla je:

„O romanu 'Ljuba' Radovana Vlahovića pisano je i rečeno da zahvaljujući lokalnom banatskom govoru i detaljnoj deskripciji ostavlja autentičnu sliku života u prošlosti u Banatu, da autor voli svoje junake jer su mu od srca otpali, da u drugom delu romana sveznajući pripovedač prepušta junacima da govore o istom događaju (poziv za Ljubu i Radu iz Mesnog odbora jer nisu predali obavezu) osvetljavajući taj događaj iz različitih uglova, da je značajna novina u piščevom postupku unošenje dokumenata u književni tekst i da je sve ovo odlično ukomponovano, literarno opravdano i stilski efektno.

Brojne su i neosporne vrednosti ovog romana, ali je na mene najjači utisak ostavila detalj-priča, minijatura o 'št'ikanom jastučetu' i kontrast između dokumenata i lirskog epiloga.

Priča o 'št'ikanom jastučetu' prati me od prvog susreta sa romanom, imala sam priliku da je čujem i od pisca lično.

'Št'ikano jastuče' je metaforički izraz za temu romana (prinudni otkup), događaj u malom, zbijena istina, celovita i mnogoznačna, lični i lirski, (ali i dramski) odjek istorijskih događaja i lomova. Na spisku konfiskovanih stvari (pokretne imovine) nalazi se i malo jastuče uzeto odojčetu u kolevci ispod glave. U ime koga i čega je to učinjeno? Ljudskost na dnu! Trijumf ideologije, licemerja i revanšizma. Jastuče odudara lepotom, ono je dar za povojnicu iz Engleske, iz drugog i drugačijeg sveta kome otimači nikada neće moći pripadati. Osim toga, belo štrikano dečije jastuče simbolizuje i nevinost stradalnika.

Nastaviće se... ”

VIŠE O KNJIGAMA

„Ljuba”:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-ljuba-nastavak-banatske-epopeje-knjiga-cetvrta/

„Banatska epopeja”:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/cetiri-romana-banatske-epopeje-bapa-1934-mucenici-ljuba/

Foto: Goran Birimac

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2024

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić“ žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednici, koji će biti nagrađeni objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, budu Katarina Pantović za rukopis „Vizuelni citati sveta“ i Milica Drndarević za rukopis „Ako je to sve“.

Pored nagrađenih, u najuži izbor ušli su i rukopisi Tihane Tice („Natalna karta Simeona L. Osinovskog”), Zorice Svirčev („Zarobljeni”) i Stevana Šarčevića („Futurofobija”). Na konkurs je pristiglo 30-ak rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada,  Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i dr.

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

 

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

 

Katarina Pantović: „Vizuelni citati sveta”

 

Knjiga Katarine Pantović predstavlja izbor kritika, prikaza i eseja o savremenoj srpskoj poeziji, objavljenih u periodu od 2016. godine do 2023. godine. Tekstovi u knjizi sabrani su po hronološkom principu, sa željom autorke da se napravi pregled savremenog srpskog pesništva, pre nego da se pesništvo podrvgne određenim poetičkim, teorijskim ili ideološkim kriterijumima.

Neopterećen teorijskim i poetičkim okvirima, stil Katarine Pantović ne samo da je elegantan i jasan, nego ukazuje na poetičku otvorenost u pristupu književnim delima i stvaraocima. Izostanak metodološkog okvira ne ukazuje na slabosti, nego na ogroman potencijal uvida. Autorka vodi dijalog sa delima i stvaraocima, želeći da u književni polilog uključi i čitaoca. Tako kritika može ponovo doći na mesto koje je joj pripada, zahvaljujući osluškivanju želja i dubinskih agona svih aktera književnog procesa. Katarinu Pantović odlikuju obaveštenost i obrazovanje, koji uz istovremenu nepretencioznost ukazuju na mogućnost visokih dometa u oblasti književne kritike. U prikazima književnih dela malo šta joj promiče iz vidokruga, ali se uvidima čitaocu ne oduzima otkrivalačka draž. Autorka knjige Vizuelni citati sveta piše o knjigama Milutina Petrovića, Radmile Lazić, Milovana Marčetića, Đorđa Despića, Dejana Ilića, Dragana Boškovića, Gojka Božovića itd.

 

Katarina Pantović (1994, Beograd) završila je osnovne i master studije iz komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je trenutno na doktorskim studijama. Zaposlena je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu u zvanju istraživač-saradnik. Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u periodici, naučnim časopisima, zbornicima i na internet portalima.

Objavila je pesničke zbirke Unutrašnje nevreme (edicija „Prva knjiga“, Matica srpska, 2019) i Ritual pred spavanje (Sumatra izdavaštvo, 2022), koje su se našle u najužem izboru svih važnih pesničkih nagrada („Matićev šal“, „Brankova“ nagrada, „Branko Miljković“, „Lenkin prsten“, „Biljana Jovanović“...). Pesme su joj prevođene na desetak svetskih jezika i zastupljene su u nekoliko domaćih i regionalnih antologija.

Objavila je naučnu monografiju Aktuelna čitanja Kafkinog dela (Službeni glasnik, 2023).

Za svoju poeziju, naučni rad i uspeh tokom studija dobila je više nagrada („Mladi Dis“ za najbolji esej, Nagrada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za postignut uspeh tokom studija, „Brankova nagrada“ Matice srpske za najbolji naučni rad).

Kao izvršna urednica sarađuje sa izdavačkom kućom Treći Trg, i članica je nekoliko žirija za književne nagrade.

Živi i radi u Beogradu. 

Milica Drndarević: „Ako je to sve“

Pesnikinja Milica Drndarević spada u generaciju novih oslobođenih pisaca koji radikalno menjaju naše predstave o realnosti poezije. Ako pođemo od premise da je književnost, pesnički tekst, konstrukt koji nalaže da se samo odobreni, podrazumevani jezički gestovi mogu smatrati poezijom, onda se Miličini tekstovi mogu opaziti kao promenjeni u odnosu na prethodeću realnost književnosti. Onda ćemo videti kako su jezik i postupci ove poezije promenjeni i oslobođeni mnogih uslovnosti kakve su zahtevane u klasičnoj slici poezije. Pritom Miličini postupci se ne mogu smatrati neoavangardstičkim, nego postupcima koji vraćaju književnost iz tamnih maglina ezoterije teksta u egzoterizam realnosti. Njeni široki nerimovani stihovi otkrivaju unutar poznatih sižea napetosti realnosti kakve svi živimo, nisu to sociološki traktati o društvenim grupama, nego povesti o pojedincu koji je uronjen u emocionalni i materijalni provozorij sirovog života u okruženju njegovog aktualnog tehničkog  sveta. Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fascinaciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu.

Milica Drndarević, pesnikinja i prevoditeljka, rođena je 21. 6. 1992. godine u Užicu. Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Užicu. Piše pesme i priče. Pesme objavljivala u „Zlatnoj gredi”, „Srpskoj vili”, „Luči”, „Tragu” i „Bagdali”. Priče su joj prevođene na grčki jezik. Objavila zbirku pesama „Primisli gospođe Jastog “. Sa engleskog je prevela eseje i pesme Džona Ešberija, Đorđa Agambena i Bilija Kolinsa.