JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Promocija romana za decu PISMA ANDRIJI Nade Kljajić u Kikindi

29. aprila 2014. u Kulturnom centru u Kikindi
za učenike OŠ "Djura Jakšić" iz Kikinde (5.i 6. razred)
u okviru manifestacije Pozdrav proleću
održana je se promocija romana za decu
PISMA ANDRIJI Nade Kljajić
u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Govorili: autorka, Radovan Vlahović, urednik i recenzent, Vladimir Mirkov, bibliotekar, i Tanja Nožica, urednica tribinskog i dečjeg programa.






Više o knjizi:

Radovan Vlahović: „Bolesnička soba broj 3“

112 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.
cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na e-mail: 


Najnovija knjiga pesama, ovog zrelog i samosvojnog pesnika, pod naslovom Bolesnička soba broj 3, versički artikuliše i invocira ne samo temu već i psihopoetički status pojedinca u (sopstvenoj) bolesti i na tragu je onih ostvarenja u savremenoj srpskoj poeziji koja čine dela Stevana Raičkovića Pesme o crnom Vladimiru, ili, pak knjige Adama Puslojića, Miloša Komadine, Milana Đorđevića, Enesa Halilovića. Bez okolišanja se može konstatovati, da su savremeni srspki pesnici, vrlo ubedljivo ali i originalno, znali da se nose s temom bolesti, u stilsko značenjskoj konstektualizaciji u rasponu od duboko ličnog pročišće­nja do različitih, učitanih ili transponovanih analogija – od antike do angažovanog verizma. 

Radivoj Šajtinac


Očigledno, Vlahović, natapa liriku kolokvijalnim go­vorom, dovoljno jasno, da smeškaš se u snu/ simbolima no­vih slika i time otvara novu šansu, posve narativne po­etike, koja ume da bude opasno zavodljiva. 

Milutin Ž. Pavlov


Svet se u „Sobi broj 3“ deli na pacijente i ostatak ba­natskog sveta. Tampon ili katalizator je Radovan Vlahović jer je pesnički subjekat sav stao u njegovu nestrpljivo na­srtljivu senku.

Miljurko Vukadinović

Verujte mi, Radovan Vlahović nije pesnik. Radovan Vlahović je lekar koji leči od ovog života i vodi Vas u život večni.

Živica Brusin
VIŠE O KNJIZI NA SAJTU RADOVANA VLAHOVIĆA: 

Promocije knjige TIHA VEĆINA Dijane Subotički u SOMBORU

23. aprila 2014. godine u Skupštini Sombora 
održana je PROMOCIJA KNJIGE 
Tiha većina: Životne priče poltičarki iz Srbije 
Dijane Subotički.

Više o knjizi:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/12/dijana-suboticki-tiha-vecina-zivotne.html
Govorili:
Prof. dr Nevenka Mihajlović, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike
prof. dr Jovica Trkulja sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Zlata Đerić, narodna poslanica
Senka Vlahović Filipov, za Banatski kulturni centar
Dijana Subotički, autorka knjige Tiha većina
Ružica Nikolić, predsednica Komisije za ravnopravnost polova
Ljiljana Gusić, zamenica koordinatorke Ženske odborničke mreže Sombor
Tamara Savović, koordinatorka Ženske odborničke mreže u Somboru (moderatorka)


Promocija knjige „Životom boema“ Nikole Čavića u Mokrinu

17. aprila 2014. godine u Biblioteci „Miroslav Antić“ u Mokrinu

u okviru „Mokrinskih Vaskršnjih svečanosti“ održana je

Promocija knjige „Životom boema“ Nikole Čavića

u izdanju Banatskog kulturnog centra (Edicija „Prva knjiga“)
Više o knjizi:
O knjizi govorili: Radovan Vlahović, urednik, Viktor Škorić, recenzent, Nikola Popović, recenzent, Aleksandra Kuprešanin, recenzentkinja, i autor.
Moderatorka programa: Darinka Maljugić. 


Nikola Čavić, autor, student književnosti.
Radovan Vlahović, Aleksandra Kuprešanin, autor.
Čavić, Viktor Škorić i Nikola Popović.

Autor potpisuje knjige.

Dušan Baštovanov: „Nezavršena priča“

160 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.

Roman „Nezavršena priča“ je sa stanovišta književne forme istorijski roman gde je autor uzeo za glavnog junaka članove jedne porodice i prati njihov život od početka osamnaestog veka, dok su još pripadali šajkaškom bataljonu i vodili ljute bitke sa Turcima, pa sve do početka dvadesetog veka kad se završio Prvi svetski rat i kad je stvorena Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca.

 „Nezavršena priča“ je roman sa merom, počev od toga da ima sasvim dovoljno događanja da čitaoca motiviše da prati radnju, preko dijaloga kojim se autor trudi da oslikava komunikaciju iz vremena od pre dva veka, pa preko onih preko potrebnih deskriptivnih slika gde otkrivamo pravo majstorstvo pripovedanja i poznavanje etnoloških prosedea koji su veoma značajan činilac ovoga romana. Kod opisa bitaka i bojeva, bilo da se oni dešavaju u osamnaestom, ili u devetnaestom, ili početkom dvadesetog veka, dakle, od opisa borbe sabljama, kuburama, ili pak granatama i bojnim otrovima sa početka Prvog svetskog rata, Dušan je jednako narativan i verističan i uza sve dinamičan u pripovedanju tako da čini da se knjiga čita u jednom dahu. Godine koje se navode u knjizi su samo istorijska potka da bi se ispričala priča, da bi se pokazalo kako se kroz epohe i vremena koja su minula život neprestano osvežavao dajući uvek nove i nove članove porodice koji su, kako u romanu, tako verujem i u svom stvarnom životu, sledili svoje životne sudbine. 

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović


Očuvanje istorijskog pamćenja je moralna obaveza svakog naroda. Istovremeno, ono je i imperativna potreba, nužnost da postoji, živo i uvek prisutno u nacionalnoj svesti o vlastitoj prošlosti, kao jezgro i srž njegovog postojanja i prepoznavanja, njegovih najsvetlijih principa i vrednosti. Čitajući knjigu „Nezavršena priča“ Dušana Baštovanova, savršeno su jasni dometi i značaj tog „sećanja“, onog što trajno ostaje zabeleženo u istoriji jednog naroda.

...toplo preporučujem roman Dušana Baštovanova. On  je segment istorije koji nam je nedostajao, neophodan da bismo sagledali i prepoznali sami sebe u vremensko-političkim rastakanjima srpskog naciona severno od Dunava. Rapsodija njegovog kazivanja hipnotiše istinom, ponosom i bolom. Bitka za opstanak, za ideale, za srpsku zemlju, vodi se bez kraja, na život i smrt. Roman „Nezavršena priča“ ispisuje životnu putanju banatske porodice, a njime i istoriju srpskog Banata, štivo koje podstiče na razmišljanje i ispunjava ponosom, knjiga koja  bi trebalo da se nađe u svakoj srpskoj kući. 

 Izvod iz recenzije
Mila Mihajlović

Radovan Vlahović: „Tri ljubav­ne priče“

80 strana, broš. povez, 10x20 cm, 2014. god.
cena: 300 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na e-mail: banatskikulturnicentar@gmail.com


Priče u ovoj knjizi lako se čitaju, go­tovo u tri treptaja, a pisane su prisnim i opuštenim stilom, na trenutke bliskim do­kumentarnoj prozi, i podjednako su namenjene čitalačkoj publici oba pola. Na čitaocima je da ih prilikom čitanja ili posle toga promisle, a tada će se verovatno svako od njih setiti još ponekog slučaja, još kojeg ljubavnog iskustva iz svoje bliže okoline. Možda i neke (s)lične ljubavne priče.

Slaviša Krstić
izvod iz recenzije


Ljubavne priče, specifične po svojoj raz­nolikosti, suočavaju nas sa svetom proma­šenih želja i radošću ostvarenih snova. U njima imamo priliku da sagledamo razli­čite svetove, katkad prepletene, i ljudske sudbine koje se ukrštaju sasvim slučajno ostavljajući dubok trag na ljudima. Svi smo mi povezani, oseća to i pripovedač koji se javlja u nekoliko navrata kao rezoner de­la. Zbog toga on ima razumevanja prema slabostima svojih junaka shvatajući da su sklonost ka grehu i moralna nesavršenost sastavni deo kompleksne ljudske prirode. 

Aleksandra Saša Kuprešanin
izvod iz recenzije


Пријавите се на: Постови (Atom)